Победнички круг Русa

Са такмичарског аспекта шампионат у Зрењанину прошао је неславно за домаћина, који је на првенству за млађе сениоре имао чак четрнаест адута али је на крају ипак остао без медаље на овом великом такмичењу. Са организационог аспекта, Србија је још једном доказала огромно гостопримство. Руси су се на велику рвачку сцену вратили у великом стилу а њени борци успели су да истрче победнички круг. Њиховој доминантности на струњачи нико није успео да стане на пут, мада је почасни круг синоћ у „Кристалној дворани” истрчао украјински колос у категорији до 97 килограма Јехор Јакученко, који је победом над Белорусом Абубакаром Каслаканауем у последњј борби вечери успео да одбранио титулу првака  Европе од прошле године.

Сјајни Украјинац је у великој борби успео да савлада жилавог противника и тако потврди доминацију у овој категорији где смо јуче сви заједно гајили велику наду у нашег Уроша Крстина. Нажалост, млади рвач из Суботице поражен је у репасажу од Грузијца Георгија Мелиа, који је у одлучујућој борби за медаљу „предао” бронзу Немцу Лукасу Лазагианису са 9:3!

Знао је Крстин да је пред њим најтежи задатак у досадашњој каријери, без обзира што ће рвати пред домаћом публиком. Међутим, против одличног Грузијца, који се очигледно истрошио у претходној борби, није могао више а ни боље. Тако је на овом шампионату угашена последња нада да Србија може да дође до бар једне медаље.

– Конкуренција у Зрењанину је била веома оштра. Овде су дошли најбољи млади сениори од којих већина већ сада може да конкурише за наредни шампионат сениора који је на програму крајем априла у Тирани. Ми смо покушали са нашим младим рвачима и рвачицама да се супроставимо колико у овом тренутку објективно можемо. Али, истина је таква да смо далеко од победничког постоља. Треба наставити са радом, па ће и резултати доћи, оптимиста је тренер Војислав Трајковић.

Јуче, последњег дана такмичења одржане су борбе у пет катеорија (до 60, 67, 72, 82 и 97 килограма). Завршни чин прошао је без домаћих бораца. У категорији до 60 килограма тријумфовао је одлични Јермен Агахјан, иза њега борац из Грузије, док су се на победнико постоље пели и Француз и Пољак.

Да су корак испред других, Руси су показали и у категорији до 67 килограма, где је Даниал Агаев демонстрирао суперкласу и велику суперирност против Данца Ренберга. Агаев, који већ сада спада у сам светски врх рвања тријумфовао је за само 37 секунди. Бронзана медаља припала је Турчину Саријару који је био успешнији од Пољака Самлимова (4:1).

Синоћ је још један руски рвач успео да стигне до злата. Рабил Аскеров је у финалу лако и убедљиво савладао Финца Паду са 6:0. Једноставно, Аскеров је од старта па све до краја држао висок ниво борбе који Финац није могао да прати. На победничко постоље пели су се и Мустафајев из Азербејџана који је успео да преокрене изгубљени меч потив Румуна Јурскуа (5:4) и Грк Константинопулос који је тако својој земљи донео прву и једину медаљу у Зрењанину.

Жилави борци из Азербејџана су још једном доказали да спадају у сам врх еврпског и светског рвања. Ове године у Зрењанину блистао је млади Алиев који је огромном упорношћу успео да надвиси Грузијца Микеладзеа, који је одлично ушао у финални двобој, али није имао снаге да издржи до краја. Треће место припало је Русу Гаџмиеву који је декласирао Норвежанина Скиндала, док је Белорус Илија Валеуски туширао Мађара Иштвана Шинаја.

Ово првенство Европе у Зрењанину, коме је припала част да у последњих седамаест година организује пето велико рвачко такмичење, положио је све испите за организацију. На три струњаче одвијале су се одличне борбе. Можда је могло да буде више публике али очигледно да ММА полако преузима примат бар по гледаности у односу на рвање и бокс.

Главном догађају присуствовали су сви челници Уједињеног светског рвања на челу са Ненадом Лаловићем, чија је организација успела да одоли многобројним политичким притисцима и на једном месту доведе борце из Русије и Украјине. Да иде толико далеко да се на рвачком такмичењу интонира и руска химна без обзира на санкције које спортисти из те земље трпе већ неколико година. Можда је зато рвачка породица најбољи пример да спорт треба одвојити од политике и да спортистима без обзира одакле долазе, треба дозволити да учетсвују. Јер само на тај начин свака медаља има вредност.