Руски цар

Са изборима на досегу (за једва две недеље) председник Русије Путин је ове седмице прилично необично описао фаворита очекиване борбе за нову Думу, пропредседничку Уједињену Русију. Једноруси, рекао је, немају никакву ,,постојану политичку идеологију". Недостају им ,,принципи за које би претежна већина чланова била спремна да изгара". А, будући да су ,,по правилу, блиски онима на власти, што Уједињена Русија јесте – уз њих се прилепљују свакојаке лопуже, и често са успехом" (говор радницима, у Краснојарску у уторак).

Другим речима – то је то што вам је елита власти.

Бољи опис с муком би, чини се, срочио можда и најљући непријатељ те власти Каспаров. Али поента епизоде и јесте у томе. Аутор шокантног ,,отварања партије" није велемајстор шаха, него велики сценариста политике. Уместо (слабе) руске опозиције, он искрсава као тај који ће на овај начин изненадити ,,партију власти", безмало пред сам полазак на гласање.

Уједињена Русија ће 2. децембра освојити вероватно половину, а можда и више места (450) у парламенту. Али, освојиће их захваљујући председнику, који је несразмерно популаран. Манифест партије је ,,програм Путина". Име уз бр 1 на листама, Путиново. На крају, упркос критици, председник је и сам уз Уједињену Русију, макар и овакву, ,,јер немамо ништа боље!".

Ипак, зашто шеф државе дели ове лекције? Путин, рекло би се, не жели да једнорусима, када ускоро с биралишта оду у Думу, остане утисак да је то што су стекли сав политички капитал, добијен заслугом партије. Напротив, жели још сада да подсети добитнике да треба да буду свесни величине оног депозита који су им у руке положили бирачи који нису за партије, али гласају јер су ,,за Путина".

Постоји утисак да одлазећи председник обавезује будућу Думу. Он подсећа да ће, ,,као водећи на листи, имати морално право да захтева одговорност оних у Думи и кабинета за остварење досад утврђених циљева". Путин не каже како ће остваривати такав утицај, с обзиром на то да је у одласку из Кремља. Али сматра да могућности његовог даљег утицаја постоје, да су различите, мада је рано да се сада о њима изјашњава.

Путинове примедбе партији нису драматичне али су карактеристичне. Њима се истиче евентуална разлика између партије уживаоца ,,путинског монопола" (Уједињене Русије) и руске много веће ,,пропутинске већине". Као да актер намерно успоставља дистанцу и у односу на партију, у корист  изабраног ослонца на ,,путинску већину". Тиме се коначно отвара деликатна фаза изградње Путинове позиције ,,после Кремља", препуштеног (од марта надаље) неком од вероватно мање овлашћених ,,наследника". Идућих месеци, то ће бити најважније руско збивање.

Покушај прерасподеле и другачијег уравнотежења извршне власти, овог пута на уштрб овлашћења ,,руског цара" подразумева кретање по уставно неистраженој територији. Идеја је да се на рачун шефа државе ојача место шефа владе, ослоњеног на парламент. Поједина кључна овлашћења шефа државе (безбедност, одбрана, спољни послови) могла би се ускоро обрести унутар премијерских. Али, о томе нема прописа. Путинов корак је реформа с врха. Њена крајња замисао је, како ствари стоје, изгледа у неприкосновеном поседу одлазећег председника. (Уосталом, неубедљиво је да би реформизам на штету свемоћи Кремља имао симпатизере у врху, међу клановима против којих је уперен.) И, по свему судећи, потребна фактичка па потом уставна прилагођавања уследиће одмах после думских избора. Тек тада и с више појединости.