У новој Лиги шампиона има места за романтичне јунаке

Пројекат Суперлиге је коначно доживео крај или крах – и крај и крах, пошто је Уефа објавила да је постигла „споразум о принципима за добробит европског клупског фудбала” с Реалом и групом Европски фудбалски клубови (ЕФЦ). У изненадном саопштењу, објављеном дан пре него што je  Уефа одржaла свој годишњи конгрес 12. фебруара у Бриселу, саопштено је да су се све стране сложиле око начина на који се „поштује принцип спортских заслуга с нагласком на дугорочну одрживост клуба и побољшање искуства навијача кроз употребу технологије”.

Овај развој догађаја дошао је три и по месеца пошто је Реал објавио да ће тражити „знатну одштету” од Уефе због блокирања пројекта. Првобитно је пропао у року од неколико дана од покретања 2021. У саопштењу Уефе се наводи да ће сваки поступак сада бити затворен ако се споразум буде поштовао. Реал је био последњи архитекта Суперлиге, који је остао пошто је Барселона објавила повлачење.

Очекује се да ће се Реал поново придружити Европским фудбалским клубовима, раније Европској клупској асоцијацији. Напустио ју је 2021. после покушаја отцепљења. Председник ЕФЦ-а Насер ел Хелаифи поздравио је споразум: „Сви су искрено урадили фантастичан посао у доброј вери и фудбал ће победити после овога”. Остаје да се види какав ће облик нови споразум попримити и да ли ће А22, компанија основана за покретање пројекта, имати убудуће било какво учешће у стратегији европског фудбала.

Уефа и све утицајнији ЕФЦ су задовољни успехом новог формата мушке Лиге шампиона, који ће бити за циклус од 2027. до 2031. Помињање технологије у саопштењу такође није објашњено, иако је А22 раније најавио планове за бесплатан пренос утакмица Суперлиге на платформи за навијаче. Уефа је обезбедила просечно годишње повећање вредности права Лиге шампиона од преко 20 одсто на својих пет највећих европских тржишта за циклус 2027-31.

Друга сезона новог формата Лиге шампиона (јединствена са 36 клубова) закључена је, више-мање, очекиваним (не)расположењима. Енглези доминирају и бројем клубова и играма, на што пре свега може указати случај Тотенхама. „Мамузе” су 14. у енглеском првенству, а у јединственој лиги (фази) ове ЛШ освојили су четврто место! С друге стране, актуелни првак ПСЖ није ушао међу првих осам, који директно иду у осмину финала, као ни Реал. Прошле сезоне су Парижани имали врло тежак пут до пролећног расплета, а напослетку су доминантно освојили наслов првака Европе. Код Реала је ствар мало компликованија, јер, иако је опет променио тренера и надоградио играчки кадар, има велике осцилације и све јасније примесе „свлачионице која не функционише”...

У контексту овог новог формата, осмог од оснивања 1955. елитног европског такмичења, готово је плебисцитарна подршка љубитеља фудбала. У односу на претходни формат, с 32 клуба у завршници, подељених у осам група са по четири клуба, уз даљи куп-систем, овај нови је донео много више отвореног фудбала, голова и највише неизвесности. Док се у пређашњем формату углавном знало унапред, који ће клубови заузети прва два места, а утакмице су деловале предвидљиво и у финишу групне фазе чак и досадно, сада је у овој формули јединственог такмичења са 36 клубова готово све супротно.

Многи су били уверења да та једна табела и утакмице с осам различитих супарника (и њихових рејтинга, уз по четири утакмице у гостима и код куће) делују компликовано, па се неће примити. Али када се у првој (прошлогодишњој) сезони видело колико проблема имају фаворизовани клубови у утакмицама и против инфериорнијих супарника по рејтингу, те у завршници за пласман у даљи ток такмичења, односно како се игра офанзивнији фудбал с високим просеком ефикасности, готово су све скепсе нестале.

У овој другој сезони, у циклусу од три године (до 2027), поновила се и та ефикасност и пожељан фактор „отвореног фудбала”, неизвесност, уз једну, ипак, промену. Велики клубови су се прилагодили новој стварности и нису себи допустили лањске тешкоће проласка у идућу рунду. Додуше, међу осам који се директно пласирају у осмину финала не могу ући сви велики клубови. И такви, који се уједно сматрају најбогатијима (лани првих 20 је приходовало 12,4 милијарде евра, што је за 12 одсто више у односу на сезону раније), морали су у плеј-оф (Реал, ПСЖ, Атлетико, Борусија из Дортмунда, Интер, Јувентус, Њукасл, Монако, Бенфика…), што опет најављује нова узбуђења.

Романтизовани део приче ове прве фазе у метафоричном смислу могао би се односити пре свега на Боде/Глимт, клуб који је остварио улаз у плеј-оф минимизирајући две тезе. Прва је фактор финансија, јер норвешки тим вреди „тек” 57 милиона евра, долази из града с 45.000 становника и има стадион за око 9.000 гледалаца. Други важан фактор је што норвешко првенство траје од марта до децембра што значи да је Боде играо практично три кола (победивши Манчестер сити и Атлетико из Мадрида) у фази припрема за нову сезону. Сензационалан је то успех, као и онај Спортинга из Лисабона, који се расплетом у последњем колу убацио међу првих осам који су ушли директно у осмину финала. Свакако да ти успеси, па прогресивно и већим клубовима, живот значе.

*генерални секретар СД Црвена звезда

(Сутра: Светско клупско првенство нов удар на Уефу)