Антиратна декламација

"Глинени голубови" Роберта Редфорда, још један је у низу политички ангажованих филмова који у овом другом делу текуће продукцијске године, убрзано стижу из Холивуда. Више се, дакле, не може говорити о случају. Сада је већ реч о серијалу филмова намењених више освешћењу и просветљењу домаће јавности у важном и напетом предизборном периоду, неголи остатку света.
Свесни чињенице да бити Американац данас и није баш толико популарно изван граница САД, холивудски либерали готово очајнички позивају на разум и антиратну акцију док не буде прекасно. У томе предњаче политички освешћени филмски аутори, јасно се тако одредивши спрам вечитог питања: треба ли уметник да одговара на изазове времена (?).

Код већ седамдесет једногодишњег Роберта Редфорда, који се режији враћа у великом стилу, дилеме поводом овог питања нема. Посегнувши за реализацијом слободоумног и вишеслојно аналитичког (могуће и преамбициозног) сценарија младог писца Метјуа Мајкла Карнахена, јасно је изнео и сопствене антиратне ставове и сумње у званичну верзију тренутног америчког спољнополитичког дејствовања, определивши се за ненаметљив, готово класичан и прилично статичан редитељски поступак.

Јер, најснажнији драмски обрти дешавају се на плану вербалног, кроз оштре иако на тренутке преобимне, ипак хитре дијалошке линије у сразмери један на један (најчешће за радним столовима у два кабинета, професорском и сенаторском). Глумци се надмећу у вештинама лепог говорништва, и читав филм поприма тако обличје велике антиратне декламације, уједно указујући на рањивост америчког друштва нагомиланих, а од стране вашингтонске администрације и медија маргинализованих, тешких унутрашњих проблема. Легитимно, што да не.

Оригинални наслов филма је "Лавови за јагњад" ("Lions for Lambs") и представља парафразу једне немачке песме из Првог светског рата у којој се песник диви храбрости и снази британских војника "прашинара" (лавови), жртвованих од стране некомпетентних официра и вођа (јагњад). Пошавши од овог стиха као премисе, Редфорд је вешто испреплетао три повезане приче из три перспективе. У првој, млади републикански сенатор (Том Круз), позива искусну новинарку (Мерил Стрип) која га је прославила, да би јој сервирао своју причу о новој акцији америчке војске у Авганистану, јер се победити мора по сваку цену. У другој, професор политичких наука (Роберт Редфорд) покушава да интелигентном студенту врати изгубљену веру у градиво, а за то време у хладним авганистанским планинама, два његова бивша студената боре се на живот и смрт с талибанским герилцима (после испадања из хеликоптера у пропалој акцији америчке војске).

Све три радње, одвијају се на три различита места (Вашингтон, Калифорнија, Авганистан) у свега сат и по времена, колико траје и сам филм. Професорски део филма има највише теза и декламовања (таксативни статистички подаци, између осталог и они који указују да чак 77 посто студената не зна са којим се државама граничи Минесота, а знају где су Ирак, Иран и Авганистан), али се Редфорд труди да их учини занимљивим и динамичним, пакујући дијалоге са флеш бековима везаним за ратну мотивацију својих некадашњих студената.

Најснажнији, и филмски најатрактивнији део је авганистанска прича у којој се нуди и низ уверљивих ноћних акционих секвенци, и говори о солидарности два студента-војника, нимало случајно, Афроамериканца и Латиноамериканца који негде на врховима Тора Боре бране боје америчке заставе. Док они пролазе кроз агонију, бели припадници вишег сталежа радије се баве компјутерским игрицама или пропагирају ратне победе...

Најзанимљивији део ипак је онај који се односи на вербално надмудривање новинарке и сенатора, у којем се Мерил Стрип (наменски не кријући својих 57 година) и Том Круз користе свим својим глумачким умећем извлачећи максимум из изазовног сценарија. Из овог дела филма, посве је јасно да се Редфорд није само обрушио на високе представнике актуелне америчке администрације, већ је жестоко ошамарио и водеће америчке медије који су створили ратну атмосферу и слепо следили Буша у његовим обманама везаним за такозвани "рат против терора" и скривено оружје за масовно уништење...

За домаћи, амерички терен - експлицитно поучан филм. За инострано гледалиште - јасна порука: "Нису сви Американци исти". Ето, то је филм "Глинени голубови".