Затвори пуни као кошнице

У установама за извршење заводских санкција у Србији тренутно се налази 10.211 особа: од тога 6.874 осуђеника, 2.400 притворених, 591 особа на мери обавезног лечења, 350 кажњених у прекршајном поступку, 195 на извршењу мере упућивања у Васпитно-поправни дом, 236 осуђених малолетника и 234 осуђене и притворене жене.

Реални капацитет за смештај затвореника у Србији је око 6.000 особа. Међутим, уколико би се примениле норме препоручене затворским стандардима Европске уније, што подразумева четири квадратна и осам кубних метара по затворенику, било би места само за њих 4.500. По недавно објављеном извештају Комитета за борбу против тортуре Савета Европе, управо је пренасељеност главна замерка српском затворском систему.

Према речима Дамира Јоке из Управе за извршење заводских санкција, број осуђеника на издржавању казни у затворима у Србији, почевши од 2003. године, сваке године се повећавао за 1.000. Тако се за последњих пет година укупан број затвореника повећао за чак 60 одсто. Са друге стране, постојећи услови за смештај затвореника су застарели и неадекватни, јер је већина затворских зграда зидана пре више од 70 година.

– У Падинској Скели би до краја августа требало да буде завршен затвор максималног обезбеђења капацитета 450 затвореника, где би требало да буду смештени осуђеници који представљају опасност за себе и околину. У плану је изградња затвора у Прокупљу, Панчеву, Крагујевцу и Крушевцу. Сви ће бити капацитета од 400 до 500 особа, јер светска искуства показују да је ово најоптималнији број затвореника за успешан третман – рекао је Јока за „Политику”, изражавајући бојазан да ће економска криза помутити планове о проширењу затворских капацитета, а са друге стране утицати на повећање броја затвореника, јер „криза гура у криминал”. О 10.000 затвореника брине 2.200 стражара, наводи наш саговорник, оцењујући да би оптимални број стражара требало да буде око 3.500. Просечна старост осуђеника у затворима Србије је испод 30 година, а Јока оцењује да је у нашој земљи приметно мањи број жена у затворима у односу на иностранство.

(/slika2)– Трудимо се да пратимо препоруке и да мењамо оно на шта Комитет ставља замерке. То је довело до озбиљних промена у транспарентности система, отворили смо затворе невладиним организацијама, развили систем притужби и жалби у затворима, укључили омбудсмана у целу причу – објаснио је Јока. По његовим речима, ситуација у затворима Србије боља је него у казаматима двеју чланица Европске уније, Румуније и Бугарске.

– Немојте мислити да је Србија нешто посебно што се тиче извештаја Комитета, они редовно контролишу све земље Европе. У затворима у Италији настане права паника када се појаве представници овог комитета. Према развијеним европским земљама Комитет зна да буде још захтевнији, јер знају да те државе имају новца да поправе стање – казао је Јока.

На извршење казне затвора у Србији увек чека од 5.500 до 6.000 осуђених особа. Мада кроз затворски систем дневно прође (уђе и отпусти се) од 250 до 300 особа, захваљујући новим пресудама број осуђеника који чекају на издржавање казне се практично комплетно „обнови” за годину дана.

– Намера нам је да извршимо потпуну реформу третмана осуђеника и искористимо искуства затворских система у развијеним земљама. Напуштамо концепт „преваспитања”, који је био идеолошки вођен идејом да се од затвореника направи „нови човек”. Уместо тога, уводимо концепт „ресоцијализације”, што подразумева примену програма који су у функцији оспособљавања осуђеника за живот у заједници по одслужењу казне – нагласио је Јока.

-----------------------------------------------------------

Затворска економија

Сваки затвореник у Србији државу дневно кошта најмање 1.000 динара, док су издаци за малолетнике и до 5.000 динара будући да са њима ради већи број особља, а потребно је организовати школу и друге различите активности. „Поређења ради, у Француској малолетни затвореник државу кошта око 500 евра”, наводи Јока.

Део средстава која држава издваја за смештај осуђеника покушавају да надоместе сами затвори организовањем сопствене производње. Већина затвора у Србији има економију, фарме товљеника и живине, обрадиво земљиште, производне погоне. Сеје се пшеница, кукуруз, шећерна репа, узгајају овце, краве, свиње. Шаховске гарнитуре, муштикле, дрвене клупе и украсна амбалажа за флаше само су неки од производа које ћете можда купити, а да нећете знати да су дело осуђеника.

Најпознатији брендови српских затвора су шпорети симболичног назива „препород” (седамдесетих година за тржиште старе Југославије прављено је 150.000 комада годишње) које израђују осуђеници из Забеле, алуминијумске фелне и точкови за све врсте трактора „Дубрава” у Сремској Митровици, док се у нишком затвору праве бојлери марке „делиград”. У затвору у Сомбору осуђеници већ више година производе сликарске штафелаје које су уметници из Србије доскоро наручивали из иностранства.

– Затворска предузећа, уз неке изузетке, више нису конкурентна на тржишту. Тако су производни погони у затворима изгубили економску, а задржали едукативну функцију јер се осуђеници у њима оспособљавају за послове које ће моћи да раде по изласку из затвора – рекао је Јока.

------------------------------------------------------------------------------

Од­го­вор Ср­би­је Ко­ми­те­ту за бор­бу про­тив тор­ту­ре

 Срп­ско Ми­ни­стар­ство за људ­ска и ма­њин­ска пра­вау свом од­го­во­ру не по­ри­че на­во­де Европ­ског ко­ми­те­та за бор­бу про­тив тор­ту­ре о пре­на­тр­па­но­сти за­тво­ра у на­шој зе­мљи, али на­во­ди да су за бо­ље усло­ве сме­шта­ја за­тво­ре­ни­ка по­треб­на ве­ли­ка ма­те­ри­јал­на сред­ства. Овај до­ку­мент об­ја­вљен је на ин­тер­нет пре­зен­та­ци­ји Ко­ми­те­та и са­др­жи 101 стра­ну. У ње­му су, тач­ку по тач­ку, да­ти од­го­во­ри на све за­мер­ке ко­је је Ко­ми­тет упу­тио вла­сти­ма у Ср­би­ји.

Из­ме­ђу оста­лог, на­ве­де­но је да је Упра­ва за из­вр­ше­ње за­вод­ских санк­ци­ја већ спро­ве­ла у де­ло ве­ћи­ну пре­по­ру­ка Ко­ми­те­та: ус­по­ста­вља­ње ре­ги­ста­ра о упо­тре­би сред­ста­ва при­ну­де у за­тво­ри­ма, раз­ви­ја­ње си­сте­ма при­ту­жби за­тво­ре­ни­ка и омо­гу­ћа­ва­ње њи­хо­вог кон­так­та са ом­буд­сма­ном, пред­у­зи­ма­ње ди­сци­плин­ских ме­ра пре­ма при­пад­ни­ци­ма за­твор­ске стра­же ко­ји пре­ко­ра­чу­ју сво­ја ор­га­ни­че­ња, раз­ви­ја­ње си­сте­ма ал­тер­на­тив­них санк­ци­ја.

Ка­ко се на­во­ди у овом до­ку­мен­ту, из­ме­шта­ње за­твор­ске ку­хи­ње Окру­жног за­тво­ра у Бе­о­гра­ду, као и хит­на об­но­ва Дру­гог па­ви­љо­на за­тво­ра у Срем­ској Ми­тро­ви­ци и Сед­мог па­ви­љо­на у За­бе­ли, на шта су пред­став­ни­ци Ко­ми­те­та из­не­ли по­себ­не за­мер­ке, би­ће из­ве­де­ни ка­да за то бу­ду обез­бе­ђе­на ма­те­ри­јал­на сред­ства.
(/slika3)