Душевна болест није срамота

„И ја идем у ’Лазу’”, слоган је који је исписан на малој жутој заставици на којој се смеши „смајлић” и који поносно стоји на столу др Драгослава Ранђеловића, директора Института за неуропсихијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, једине здравствене установе у Београду која 24 часа дневно збрињава све хитне психијатријске случајеве. Иако статистика Светске здравствене организације говори да свака четврта особа на планети током живота има неки ментални поремећај, а бројна епидемиолошка истраживања потврђују да је већина соматских болести повезана са душевним здрављем, однос околине према особама које се налазе „с оне стране обале разума” углавном је обележен неразумевањем и страхом.  

„Страх од смрти и страх од лудила су два страха која су архетипски уграђена у људску душу. О величини тих страхова веома илустративно говори чињеница да су ланци са руку и ногу психијатријских пацијената скинути пре само једног века, а психофармаци стигли на тржиште медикамената тек половином 20. века. С друге стране, светски епидемиолошки подаци говоре да је 70 милиона људи у свету зависно од алкохолизма, 24 милиона особа болује од шизофреније, 50 милиона људи пати због епилепсије, а сваке године између десет и двадесет милиона људи покуша самоубиство. Национални здравствени графикони сведоче да распрострањеност анксиозних поремећаја у нашој популацији износи 24 одсто, свака десета особа у нашој земљи пати од паничног поремећаја, а осам година након бомбардовања чак 18 одсто особа у општој популацији има симптоме посттрауматског стресног поремећаја. „Институт „Лаза Лазаревић” скоро сваког дана збрињава десет особа са психијатријским тегобама и трудимо се да допринесемо светском тренду дестигматизације особа са бурама и олујама у пределу душе”, прича др Драгослав Ранђеловић.

Наш саговорник подсећа да је ова здравствена установа средином шездесетих година прошлог века почела да организује психијатријске спортске игре и разне радионице у којима су пацијенти обучавани да се баве практичним занатима, а од 2006. године почели су са применом социјално-рехабилитационих активности у самој болници.

 „У оквиру керамичких радионица наше медицинске сестре са пацијентима обликују глину, гипс и друге материјале и те уметничке предмете ми периодично износимо на изложбу. Слике, грнчарију и разне одливке од гипса наших пацијената излагали смо у аули Филолошког факултета и у просторијама Јеврејске заједнице у Београду, а трећина износа од продатих радова дата је ауторима радова. Наши пацијенти су режирали и глумили у позоришним представама „Јулија и Алфа Ромео” и „Радован Трећи”, а слоган „Лаза – душевна оаза”, који смо одштампали на позлаћене значке срцоликог облика и које делимо пријатељима института смислила је једна наша пацијенткиња – учесница драмске секције”, са поносом прича први човек Института „Лаза Лазаревић”.

Институт за ментално здравље већ годинама осмишљава разне програме чији је заједнички именитељ – дестигматизација психијатријских пацијената, а у дворишту института налазе се скулптуре од теракоте које су учесници Белефа поклонили овој здравственој установи у оквиру широке уметничке акције под називом „Тераторија – уметност даривања”.

Циљ ове акције јесте да уметност постане део инфраструктуре јавног простора, објашњава др Љубица Видић, психијатар и пи-ар Института за ментално здравље, која подсећа да се од 2004. године сваке треће среде у месецу у просторијама ове здравствене установе одржава „Културни круг средом” у оквиру којег се организују сусрети пацијената и јавних личности. У оквиру ове манифестације, пацијентима Института за ментално здравље концерте су држали чланови групе „Ортодокс Келтс”, „Забрањено пушење”, академски хор „Колегијум музикум” са диригентима Даринком Матић-Маровић и Драганом Јовановић, Трио „Азуро”, АКУД Универзитета у Београду „Бранко Крсмановић” и академски хор „Обилић”. Новинар Јован Мемедовић је са пацијентима поделио своје „ловачке приче”, редитељка Алиса Стојановић причала је како се прави представа, Игор Блажевић, познатији као Инспектор Блажа, водио је новогодишњи програм за пацијенте и децу запослених у Институту за ментално здравље, кустос музеја „Никола Тесла” Зорица Циврић је поводом 150 година од рођења великог српског научника причала о његовом животу и раду, а у госте су долазили и шаховски велемајстор Светозар Глигорић, директор Београдског зоо-врта Вук Бојовић, певачица Зорана Павић и многе друге личности из културног и јавног живота главног града.