Разговор као табу тема

Ду­шан Ми­шко­вић*

У да­на­шње вре­ме све­до­чи­мо сво­је­вр­сном ре­зул­та­ту ко­му­ни­ка­ци­је ко­ја по­сто­ји чак и из­ме­ђу ви­ше­де­це­ниј­ских љу­тих не­при­ја­те­ља – САД и Ира­на. Исто­ри­ја нас учи да су нај­ве­ћи про­тив­ни­ци, у ма­њој или ве­ћој ме­ри, на­ла­зи­ли на­чи­не да раз­го­ва­ра­ју и пре­го­ва­ра­ју, успе­ва­ју­ћи да кроз ко­му­ни­ка­ци­ју про­на­ђу ре­ше­ње су­ко­ба. Исто­вре­ме­но, све­до­ци смо да ни­је мо­гућ ни­ка­кав раз­го­вор из­ме­ђу за­ступ­ни­ка два нај­у­да­ље­ни­ја по­ли­тич­ка ста­ва – при­ста­ли­ца вла­сти и про­тив­ни­ка вла­сти.

Је­дан од мно­гих при­ме­ра ко­ји ука­зу­ју на те­жи­ну по­де­ље­но­сти дру­штва и не­мо­гућ­ност раз­го­во­ра де­сио се не­дав­но у Гим­на­зи­ји „Вељ­ко Пе­тро­вић” у Сом­бо­ру. Ово је јед­на од нај­у­спе­шни­јих и нај­у­глед­ни­јих шко­ла у Ср­би­ји. Пре го­ди­ну да­на, кра­јем мар­та 2025, окон­ча­на је дво­ме­сеч­на бло­ка­да ра­да ове ва­жне уста­но­ве. По­ме­ну­та бло­ка­да има­ла је спе­ци­фич­ност у од­но­су на мно­ге дру­ге та­да­шње бло­ка­де шко­ла – спро­ве­де­на је су­прот­но ста­ву ве­ћи­не за­по­сле­них, при че­му је ма­њи­на ко­ја ју је по­др­жа­ва­ла, пу­тем дру­штве­них мре­жа и ме­ди­ја, упу­ћи­ва­ла раз­ли­чи­те увре­де на ра­чун ве­ћи­не ко­ја се бло­ка­ди про­ти­ви­ла. Та­ква спе­ци­фич­ност до­ве­ла је до до­дат­ног по­гор­ша­ња ме­ђу­људ­ских од­но­са, те се тре­нут­но во­ди два­на­ест суд­ских по­сту­па­ка ко­је су за­по­сле­ни по­кре­ну­ли про­тив шко­ле.

Има­ју­ћи чвр­сто уве­ре­ње да се та­ква вр­ста ду­бо­ког кон­флик­та мо­же раз­ре­ши­ти са­мо раз­го­во­ром, као ди­рек­тор шко­ле ви­ше пу­та – а по­себ­но по­во­дом го­ди­шњи­це окон­ча­ња бло­ка­де, у на­ди да су стра­сти до­вољ­но спла­сну­ле – по­зи­вао сам на ин­тер­ни раз­го­вор о свим де­ша­ва­њи­ма. Раз­го­вор је био за­ми­шљен као ин­тер­на раз­ме­на ми­шље­ња из­ме­ђу ак­те­ра про­шло­го­ди­шње бло­ка­де: при­ста­ли­ца, про­тив­ни­ка и де­ли­мич­них при­ста­ли­ца из ре­до­ва за­по­сле­них, уче­ни­ка и ро­ди­те­ља. Те­ма је на­сло­вље­на: „По­ру­ке и по­у­ке бло­ка­де Гим­на­зи­је”. По­зив ни­је упу­ћен пре­ко сред­ста­ва јав­ног ин­фор­ми­са­ња већ ис­кљу­чи­во ин­тер­ним ка­на­ли­ма.

По­чет­не ре­ак­ци­је би­ле су ра­зно­ли­ке. Код мно­гих за­по­сле­них за ко­је ве­ру­јем да су при­ста­ли­це вла­да­ју­ћих струк­ту­ра и про­тив­ни­ци бло­ка­де, по­зив је до­че­кан са ре­зер­вом. Нај­че­шћи ко­мен­тар био је да још ни­је вре­ме за ту при­чу. С дру­ге стра­не, ве­ћи­на при­ста­ли­ца бло­ка­де, од­но­сно про­тив­ни­ка вла­сти, по­зив је иг­но­ри­са­ла. За­ни­мљи­во је да се ипак не­ко­ли­ко пред­став­ни­ка обе­ју стра­на ода­зва­ло и по­ка­за­ло спрем­ност за уче­шће, па чак и за уло­гу увод­ни­ча­ра. Оче­ки­вао сам де­се­так уче­сни­ка, пред­став­ни­ка раз­ли­чи­тих ста­во­ва, што би био до­бар по­че­так.

Та­ква на­да­ња по­ква­рио је ко­ле­га ко­ји је по­кре­нуо сво­је­вр­сну кам­па­њу про­тив овог раз­го­во­ра. Као ду­го­го­ди­шњи члан СРС-а, за­тим СНС-а, а са­да при­ста­ли­ца бло­ка­да, ве­ро­ват­но је осе­ћао по­тре­бу да де­мон­стри­ра вер­ност но­во­на­ста­лом по­кре­ту. Ње­му се при­дру­жи­ло не­ко­ли­ко ро­ди­те­ља, а по­сле ду­жег вре­ме­на и на ми­сте­ри­о­зан на­чин ак­ти­ви­ран је и феј­сбук на­лог ко­ји на­вод­но ад­ми­ни­стри­ра­ју ма­ту­ран­ти, с по­зи­вом да се раз­го­вор от­ка­же јер „пре­ти рас­ко­лу у ко­лек­ти­ву” (као да рас­кол већ не по­сто­ји). По­себ­но збу­њу­је чи­ње­ни­ца да је не­ко­ли­ко нај­ак­тив­ни­јих са­да­шњих ма­ту­ра­на­та пр­во­бит­но ис­ка­за­ло спрем­ност да бра­ни сво­је ста­во­ве по­др­шке бло­ка­ди, да би на­кон по­ме­ну­те кам­па­ње ско­ро сви от­ка­за­ли уче­шће.

По­што је до­га­ђај био за­ка­зан за 1. април, ка­да је одр­жан и ко­ме­мо­ра­тив­ни скуп за стра­да­ле под над­стре­шни­цом, не­ко­ли­ко де­се­ти­на оку­пље­них, по­сле 16 ми­ну­та ти­ши­не, на­шло се ис­пред Гим­на­зи­је. Та­мо су одр­жа­ни го­во­ри у ко­ји­ма су са­оп­ште­не лич­не исти­не по­је­ди­на­ца ко­ји су по­др­жа­ва­ли бло­ка­ду. Та­ко се овај по­ку­шај раз­го­во­ра о бол­ној, али ва­жној те­ми – бло­ка­ди Гим­на­зи­је, ње­ним узро­ци­ма и по­сле­ди­ца­ма – окон­чао као пр­во­а­прил­ска ша­ла.

*Ди­рек­тор Гим­на­зи­је „Вељ­ко Пе­тро­вић”, Сом­бор

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек уређивачку политику листа