Два вековна циља Кине

Борислав Коркоделовић*

Народна Република Кина креће на нови пут ка унапређењу модернизације спровођењем најновијег великог плана развоја. Почетком марта, на заседању Кинеског народног конгреса, врховног законодавног тела, одобрене су основне одредбе 15. петогодишњег плана (2026–2030) економског и социјалног развоја земље. „Добро осмишљен 15. петогодишњи план и његова ефикасна примена пружиће нам још јачу основу за постизање социјалистичке модернизације до 2035. године”, рекао је генерални секретар Комунистичке партије Кине (КПК) Си Ђинпинг.

Још 1944, усред ослободилачког рата против јапанског империјализма, вођа револуције Мао Цедунг (1893–1976) позвао је чланове КПК да овладају технологијом и са шестомилионским народом остваре индустријализацију НР Кине. По Мао Цедунгу, индустријализација је неопходна ради осигурања истинске националне независности, ради чега Кина мора бити економски јака.

КПК је спровела прва два петогодишња плана НР Кине између 1953. и 1962. године на основу концепта „четири модернизације” (пољопривреде, индустрије, националне одбране и науке и технологије). Вођа реформи и отварања Денг Сјаопинг (1904–1997) поставио је амбициозну „стратегију у три корака” како би Кина од 1981. до 2050. постала модерна, просперитетна земља.

Године 1997. партија је предложила два вековна циља. Први је била 2021. и стогодишњица оснивања КПК, до када је требало изградити у сваком погледу умерено успешно друштво, Сјаоканг. Председник Си је у јулу 2021. објавио да је циљ остварен, посебно наглашавајући уклањање апсолутног сиромаштва.

Други циљ се навршава 2049, када ће се навршити 100 година од оснивања НР Кине. До тада треба изградити модерну социјалистичку земљу у сваком погледу, „напредну, снажну, демократску, културно развијену, складну и лепу”.

Си је предложио и двостепену стратегију претварања Кине у модерну социјалистичку земљу. По тој визији НР Кина би до 2035. постала, „у основи”, умерено развијена држава. Свако ко је посетио Кину, међу њима и овај аутор, уверио се да је примена стратегије у пуном јеку – можда чак и пре рока.

Кина улази у пресудни петогодишњи период у амбициозном програму за самосвојну модернизацију властитог огромног становништва, у обиму невиђеном у историји човечанства. Сходно нацрту нове петолетке, треба поставити чврсте темеље за постизање циља до 2035 – удвостручавање бруто домаћег производа (БДП) по глави становника из 2020. на више од 20.000 долара, што је износ типичан за умерено развијену земљу.

Бранко Милановић, српско-амерички економиста, недавно је навео да би, према званичној класификацији Светске банке (у којој је Милановић радио), НР Кина ове или 2027. могла да постане земља с високим дохотком, почев од 13.935 долара. И то 46 година пошто је Кина уврштена на листу Светске банке земаља с ниским примањима.

Према концепту, до 2035. кинеска економска моћ, њен научнотехнолошки потенцијал, одбрамбена способност земље, комбинована национална моћ и међународни утицај знатно ће порасти. Људи ће живети боље и срећније, а социјалистичка модернизација биће углавном остварена.

До сада је ниво модернизације широм света достигло мање од 30 земаља и региона, с укупним становништвом мањим од милијарду људи. Ту је урачунато око 70 милиона људи у Великој Британији и око 340 милиона у Сједињеним Америчким Државама, много мање од кинеског становништва од 1,4 милијарде.

У односу на специфичности НР Кине мало је историјских преседана. Уместо да пресађује парадигме модернизације западних економија, НР Кина мора следити властити пут, решавајући проблеме политикама и праксама прилагођеним домаћим условима.

У средишту текућег плана јесте потрага за висококвалитетним развојем, заснована на новој развојној филозофији. Она се усредсређује на иновације, координацију, развој животне средине, отвореност и заједнички напредак.

Током наредних пет година, Кина ће повећати укупну потрошњу на истраживање и развој у просеку за више од седам процената годишње и додату вредност у главним индустријама дигиталне економије на 12,5 процената БДП-а. Замах ће добити прелазак на „зелену” економију, са циљем смањења емисије угљен-диоксида по јединици БДП-а за 17 процената у односу на ниво из 2025. и повећања удела обновљивих извора енергије у укупној потрошњи на 25 процената до краја 2030.

Према аналитичарима, „модернизација Кине довешће до веће ефикасности, технолошких новина и еколошког раста... То значи суштинску промену покретача раста. Прелазак са старог модела експанзије која захтева ресурсе, на одрживији пут.”

Нацрт плана навео је специфичне циљеве, укључујући постизање укупне производње жита од 725 милиона тона до 2030, угља од 5,8 милијарди тона и спровођење програма урбане обнове ради побољшања стамбених услова. Такође се планирају даља модернизација инфраструктуре, снабдевање електричном енергијом, брзе железничке и телекомуникационе мреже.

Ово ће омогућити огромном домаћем тржишту Кине, где између 400 и 800 милиона људи (зависно од домаћих и светских критеријума) припада средњој класи, да достигне пуни потенцијал. Такође, снажан подстицај технолошким иновацијама могло би дати многољудно кинеско становништво, с огромним кадровским фондом и многим могућностима примене технолошких новина.

Динамично домаће тржиште унапређиваће равнотежу трговине и координисани развој. То ће, опет, помоћи економији НР Кине да повећа отпорност у нестабилном свету.

Повећање благостања људи и даље ће бити приоритет развоја НР Кине у наредних пет година, пошто се у земљи придржавају филозофије развоја усмерене на човека. Предложено је седам специфичних показатеља добробити људи – запошљавање, приходи, образовање, здравље, медицинска заштита, те подршка старијим особама и деци. Закључно са 2030, у Кини су планирани продужење просечног животног века на 80 година, повећан број лекара на 3,7 за 1.000 становника и стопа сталне урбанизације на 71 одсто.

У владином извештају наглашава се „блиско повезивање инвестирања у ствари, са улагањем у људе”. Кинески аналитичари наводе како хаотични феномени у западним друштвима показују да пука потрага за материјалним богатством не решава многе друштвене проблеме.

Мултинационалне анкете показују да када БДП по глави становника премаши 10.000 долара – у НР Кини је у 2025. био приближно између 13.800 и 13.950 долара – корелација између осећаја благостања људи и повећања прихода по глави становника опада. Осећај благостања особе не зависи само од имућства већ, још важније, од сопственог унутрашњег богатства, укључујући физичко здравље и духовно задовољство. „Морамо постати не само велики произвођач, већ и велики потрошач квалитета живота”, истичу поједини кинески аналитичари.

Наравно, НР Кина има глобални значај. Као друга највећа економија на свету, простире се на скоро два процента површине Земље, чинећи око 17,5 процената становништва и око 19 процената светског БДП-а, сходно паритету куповне моћи. Тако ће петогодишњи план развоја утицати не само на НР Кину, већ имати и глобални значај.

Кад Кина успе да модернизује своје огромно становништво, удео човечанства које је постигло модернизацију више ће се него удвостручити – са око седмине на око трећину човечанства. Значајно је да се очекује да ће изузетно велико кинеско тржиште подстицати глобалну економију. То ће дати значајан подстицај развоју у свету.

За земље у развоју које траже напредак и развој, кинеско искуство је практична референтна тачка која показује да модернизација не мора бити изведена по једном обрасцу. Земље могу следити развојни пут дефинисан сопственим условима, приоритетима и фазама развоја.

*Новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек уређивачку политику листа