Повратак Руса са српским знањем

Последњи пут су руски ватерполисти били учесници међународног такмичења у Будимпешти 2020. На Европском првенству су освојили, више него скромно, осмо место и тако само продужили године без медаља. Последња је освојена на Играма у Атини далеке 2004. Бронза је освојена у дуелу са домаћином Грчком.

После тога је уследио драстичан пад, без учешћа на Играма, а на светским и европским првенствима само се четири пута једва ушло међу осам најбољих.

Корона је сметала свима, стао је читав спорт. Али Руси су, због рата у Украјини, добили санкције, за екипе велике земље је до краја прошле године био знак „стоп”. Коначно, организације Светско пливање и Европско пливање су крајем 2025. донели одлуку да Руси могу да се без коришћења државних обележја врате на међународну сцену. 

Ових дана дакле први пут после шест година, Руси играју на Малти квалификације Дивизије 2 за одлазак на финални турнир Светске лиге у Сиднеју. Повратак некадашње трофејне земље, без обзира на слабе резултате у овом веку, је велика ствар. Да желе да то буде урађено квалитетно руски ватерполо челници су направили договор са пријатељима из Србије. Комплетну организацију и извођење стручног рада поверили су тиму којег је саставио Филип Филиповић. У њему су Живко Гоцић као координатор, Дејан Милаковић за млађе категорије, Бранислав Митровић за голмане, Бојан Међедовић за физичку припрему, компанија Физио тим са Филипом Волшеком за опоравак и као број један у овом тренутку Дејан Станојевић на месту селектора сениорске репрезентације.

Искусан је то тренер, са Војводином је дуго био у врху српског ватерпола. Био је у стручном штабу Дејана Удовичића и Дејана Савића а затим је самостално водио Румунију, Казахстан, Грузију и сада Русију. Недавно је са изабраницима био на припремама у Београду и Крагујевцу где се спаринговало са Холандијом и Србијом.

– То много значи јер желимо да на Малти покажемо да имамо потенцијал, да имамо амбиције. Ривали на припремама су били европски првак Србије и право освежење Холандија. Напорно и корисно, урадили смо све што смо желели. Жељни смо утакмица, великог такмичења и пред нама је због свега велики изазов – каже Дејан Станојевић.

Русе је деценијама красила игра са много контакта, интензивног пливања са акцентом на тешке центре. Нови ватерполо тражи нешто ново.

– Кренули смо са радом од јануара. Треба времена да се све упозна, да анализирамо бројне сегменте и да рад покренемо у правом смеру. У самом базену су неопходне промене. Нова правила су створила бржи ватерполо и нама је потребно да се прилагодимо и појединачно и тимски. Потенцијала има али за сада још немамо много нових снага које би припремали за наредне акције. Одбрана остаје главни адут, ту нема импровизације. Повратак је огроман мотив. Малта је битна због актуелног стања и путоказа за даље. Тражићемо одговор на питање где смо у односу рецимо на Аустралију, Црну Гору, Француску који играју на турниру.

Најбољи руски играчи су се окупљали и у време изолације. У првенству су доминантни Синтез и Спартак.

– Гледамо, обилазимо, причамо. Наш циљ је пласман на Игре 2032. Седам година јесте дуг период, али у спорту то брзо прође. На Малти ћемо да видимо где смо, а током лета почиње прави, системски рад. Селектираћемо играче по позицијама, видети од млађих ко може да одговори нашим захтевима. Првенства јуниора, кадета и пионирских категорија су нам најважнија. Ту се стварају играчи који ће моћи да одговоре захтевима модерног ватерпола како технички, тако тактички, физички и ментално.

Станојевић је пре седам година са Казахстаном играо првенство Русије. Изненадио га је недостатак нових снага.

– Занимљиво је да сам знао готово све играче који су били на припремама током периода изолације. Очигледно је да доста времена нема нових лица и због тога је наш посао још тежи. Није реч само о припремама већ о организацији семинара, кампова, викенд тренинга... Практично времена за одмор нема. Спремни смо и верујем да ћемо успети.

Пред Станојевићем је свакако највећи задатак у каријери. Русија је била сила до 2004, пуне две деценије је била на маргини. Ангажовање тима људи из земље која се поноси ватерполо медаљама је први корак у покушају повратка на старе стазе.