Зидан одвео Французе у финале

МИНХЕН – Мало је ко то очекивао пре 18. светског фудбалског првенства, али се догодило – Француска је у финалу и 9. јула у Берлину играће с Италијом. "Галски петлови" су у полуфиналу, у Минхену, победили Португалију с 1:0 (1:0) Зидановим голом из једанаестерца.

Пресудан тренутак се догодио у 33. минуту. Рикардо Карваљо је изгледа потценио акцију Француза, па му се на ивици казненог простора измигољио Анри. Португалац је тада већ био на земљи, закачио је ногом Француза (обојица су били у шеснаестерцу) и Уругвајац Ларионда је оправдано показао на белу тачку. Зидан је узео врло кратак залет и пуцао у голманов десни угао. Рикардо га је "прочитао", али није могао да спречи погодак. Тај погодак је био довољан да Французи уплове у финале.

Француски селектор Доменек већ може да ликује. Оспораван је, био је на мети јавности, али, за разлику од нашег селектора Петковића, није мењао мишљење и што уз срећу, што уз умеће стигао је тамо где је маштао – у финале светског првенства.

Ни ова утакмица се није суштински разликовала од сличних на овом првенству. Праве игре је било до поготка, а онда се слика по већ уобичајеној шеми променила. Онај ко је стекао преимућство се повукао и свим силама настојао да га сачува, а тим који је јурио резултат добио је на поклон иницијативу. Португалци, као и већина репрезентација на овом шампионату, као да нису били припремљени за игру на један гол, па нису знали како да пронађу пролаз кроз згуснуту противничку одбрану.

Једину колико-толико озбиљну прилику Португалци су имали стицајем околности у 75. минуту. Кристијано Роналдо је са тридесетак метара из слободног ударца пуцао право на гол. Тај шут би вероватно био мачји кашаљ и за голмана фабричког тима, али кад је у питању непредвидљиви Бартез ништа није ни лако, ни тешко. Лопта се одбила од груди француског голмана као од зида, на њу је натрчао Фиго и пуцао главом. Ипак, он се много боље сналази ногама, па је шутирао преко пречке. Португалци могу још да жале за ударцем Фернанда Меире два минута пре краја. Био је у прилично добром положају, али је, мада, надомак шеснаестерца, лопту отерао небу под облаке. Од бека је, ипак, превише да се очекује да влада ситуацијом у таквим околностима и на таквом месту.

Португалци ће се у суботу борити за треће место с Немачком и тиме, како год да се узме, морају да буду задовољни. Њихов тим је далеко стигао, али није бриљирао, његове игре се неће памтити. У четвртфиналу су избацили Енглезе и то тек на пенале, мада су читав сат имали играча више. Још тада се видело да не умеју да играју против дисциплинованих, искусних одбрана. Преко ноћи Сколари није пронашао чаробни штапић и напади његовог тима су били потпуно јалови.

Капитен Фиго је под теретом година преспор да организује игру, а Деко и Манише нису били на висини задатка. Паулета, једини прави нападач, није се, као ни на већини претходних утакмица видео, био је одсечен од свог везног реда, а да нешто сам учини није био кадар. Кристијано Роналдо је био најпредузимљивији у португалском тиму, међутим, он ипак није фудбалер који може, што се каже, сам да реши утакмицу. Поготово не овакву.

Ни Французи нису блистали. Истина, остварили су оно што су желели, подредили су игру резултату и то им се исплатило. Победу им је донео тренутак небудности команданта португалске одбране и Анријева сналажљивост, који је захваљујући својој окретности "ишчепркао" пенал. Огроман терет је поднела одбрана, којој је лавовски помогао средњи ред, коме је како је утакмица одмицала то постајао главни задатак ако не и једини.

Да је којим случајем Португалија повела готово сигурно би улоге биле промењене, јер, на жалост фудбала, на овом светском првенству, игра није диктирала развој догађаја на игралишту, него резултат.

Ту и тамо би понекад на тренутак промакао неки потез, који би се уклопио у оно чега би, по дефиницији, требало да буде у изобиљу кад се састану две репрезентације од званично четири најбоље на свету. Жеље је, додуше, било. Чак толико да је пред крај утакмице и португалски голман Рикардо дотрчао у помоћ нападу. Умало чак да створи шансу свом саиграчу, иако је лопту упутио с тридесетак метара од француског гола и то окренут леђима. Али, вајде није било.

С обзиром на године које су притисле главни део француске репрезентације она је играла најцелисходније. На почетку полувремена је била нешто предузимљивија. У 12. минуту је португалска одбрана била толико успавана да је то изненадило и Анрија. Лопта, убачена с леве стране, прошла је поред неколико португалских одбрамбених играча, иако је свако од њих, па и голман, с лакоћом могао да је заустави.

Најузбудљивија сцена пред португалским голом у другом полувремену догодила се већ у 47. минуту. Анри је овог пута дошао до лопте и пуца искоса с леве стране, из не баш повољне ситуације. Рикардо се бацио на лопту, али га је она погодила у руку, прошла испод њега и, уз португалске уздахе олакшања, откотрљала се поред стативе у корнер.

Нешто касније су Французи имали напад који је обећавао, али је, ма колико то необично звучало, Зидан отклонио опасност од португалског гола. Лопта је дошла до њега негде на ивици шеснаестерца. Било би боље по његов тим да ју је примио или пуцао на гол, него што је одлучио да је из прве проследи удесно Анрију. Међутим, овог пута га лопта није послушала, па ју је брзи Анри стигао тек близу корнер-заставице.

Сколари је пропустио могућност да раније освежи напад, можда већ у полувремену, ма колико то било ризично. Али, у оваквим утакмицама је потпуно свеједно да ли се изгуби с 1:0 или 2:0, а много је важно да се да гол.

Французи су наметнули спорију игру, а Португалци, који ионако не припадају ураганским тимовима, нису имали чиме да их изненаде. Ако тај сценарио Италијани прихвате у финалу јасно је ко је ближи Фифином златном пехару. Буду ли Французи морали више да трче (имали су тешке утакмице са Шпанцима у осмини финала, где су јурили резултат и у четвртфиналу с Бразилом) онда би то могло да отера воду на италијанску воденицу.

Стадион: Алијанц. Гледалаца: 66.000. Судија: Ларионда (Уругвај). Стрелaц: 1:0 Зидан из једанаестерца (33). Жути картони: Саха (Француска) и Карваљо (Португалија).

ФРАНЦУСКА: Бартез 6, Сањол 7, Абидал 6, Тирам 7, Галас 7, Вијера 7, Малуда 6 (од 66. Вилтор –), Макелеле 7, Анри 7 (од 82. Саха –), Зидан 7, Рибери 6 (од 69. Гову –). Селектор: Доменек.

ПОРТУГАЛИЈА: Рикардо 7, Мигел 6 (од 61. Пауло Фереира –), Меира 7, Костиња 7 (од 72. Постига –), Нуно Валенте 7, Карваљо 6, Фиго 6, Манише 6, Паулета 5 (од 65. Симао Саброса –), Деко 6, Кристијано Роналдо 7. Селектор: Сколари.