Стоп дискриминацији

Министарство рада и социјалне политике јепочетком јануара најавило да је за ову годину планираноусвајање више закона који поспешују живот појединих категорија становништва. Реч је о закону против дискриминације и о социјалној заштити, измени Закона о финансијској подршци породици, затим доношење закона о равноправности полова,измене и допуне Закона о раду и доношење закона који треба да омогући слепим особама да се у установама или градском превозу несметано крећу с псима – водичима.

Према речима Зорана Мартиновића, државног секретара у Министарству рада и социјалне политике, антидискриминаторни закон предвиђа заштиту од свих облика дискриминације и санкционисање поступака који се могу да сведу под именитељ: дискриминација,

Није на одмет нагласити да се на закону који ће спречити све облике дискриминације ради од 2004. године и да је куцнуо час да не буде у ишчекивању, већ да ступи на снагу.

Како је Мартиновић најавио и пренеле агенције, узеће се уобзир сви облици дискриминације: од расне, преко националне и језичке до дискриминације према полу или животном добу. Планирано јеи увођење повереника који би могао да покреће поступке против органа или особа осумњичених за дискриминацију, а остаје и могућност подношења грађанске тужбе. У прекршајном поступку новчане казне ће бити од 10.000 до 100.000 динара, а једна од могућих санкција је и јавно објављивање кривца за дискриминацију.

У Србији су, како је Мартиновић навео, дискриминацији највише изложени Роми, особе са инвалидитетом који најчешће живе на граници сиромаштва или су већ дубоко загазили у беспарицу а желе да раде и радећи зараде за себе и породицу, и жене. Истовремено, потребно је нагласити да је дискриминација наведених категорија становништва најчешћа у образовању и запошљавању.

Изменама и допунама Закона о раду, према Мартиновићевим речима, биће уведени нови, флексибилнији облици рада, чиме ће се смањити незапосленост.

Новина, која би била означила корак напред у односу на постојећи Закон о раду је боља радно – правна заштита родитеља тешко болесне деце. Свакако, то је показатељ зрелости друштва да се лати тешког задатка: да законом регулише обавезе послодавца према таквим родитељима, којима је неопходно много разумевања, а најмање самилост. Било би јако добро да и запослени родитељи деце са посебним потребама буду под већом законском заштитом, јер је то и једини правни начин да их друштво заштити од самовоље појединих послодаваца и уједно покаже и докаже да води рачуна о њима.

Измене и допуне Закона о финансијској подршци породицитребало би да обезбеде блаже услове и лакшу процедуру за остваривање права на финансијску подршку породици.

Заиста делује невероватно, али је истинито: Србија је једина земља у региону која нема закон о равноправности полова. Документ који би требало да буде усвојен обезбедиће женама у нашој земљи једнаке могућности у свим сегментима живота.