Девић: Нисам веровао да играм против Србије

Победи Украјине против Србије у финалу турнира на Кипру (1:0) радовао се и један Србин, јер је у њој учествовао све до 89. минута, када га је заменио Селезнов. Марко Девић, рођен 27. октобра 1983. у Београду, некадашњи фудбалер Звездаре, Железника, новобеоградског Радничког и Вождовца, од 2005. је у украјинском фудбалу. Најпре је носио дрес Волина, а од 2006. је у Металисту из Харкова.

Прошле сезоне је са 19 погодака био голгетер лиге, па су му Украјинци понудили да игра за њихов национални тим, што је прихватио и у октобру добио и држављанство и касније дебитовао против Норвешке. У Никозији је други пут обукао жути дрес, а судбина је одредила да игра против Србије. Док су изабраници селектора Алексеја Михајличенка приликом интонирања украјинске химне стајали с десном руком на грудима, младић са бројем 20 на опреми једини је стајао с рукама иза тела. Било је очигледно да му није свеједно што игра против селекције земље у којој је рођен.

После сусрета, с приметном дозом туге, захвалио је на честиткама за освојено прво место на турниру и додао:

– Имао сам чудан осећај. У првом делу био сам потпуно одсутан. Никако нисам успевао да се концентришем на игру. Једноставно, нисам могао да верујем да играм против Србије. У других 45 минута било је другачије. Честитам Србији на освојеном другом месту.

На питање како се уклопио у селекцију Украјине, Девић је одговорио:

– Ово ми је тек друга утакмица. За сада је добро. Најважније је да су ме колеге подржале и да се ни у једном моменту не осећам као странац. Имам и подршку тренера и то ми је такође веома битно.

Само четири-пет дана по добијању украјинског пасоша добио је позив ФСС да игра за нашу репрезентацију. О томе каже:

– Наравно да ми није било свеједно. Два дана уочи меча с Норвешком добио сам позив Радомира Антића, који ми је саопштио да рачуна на мене. Међутим, тада је било касно. Већ сам добио држављанство и није било у реду према људима који су ми дали подршку, да их обманем, повредим и изневерим. Било ми је веома тешко. Нисам могао ни да помислим да ћу било када да играм против Србије. Одувек сам желео да истрчим на наш највећи стадион, пред нашим навијачима и бар пола сата или 20 минута заиграм у српском дресу. Али, шта да се ради, тако су се сложиле „коцкице”. Судбина је хтела овако, идемо даље.

Упитан како је реаговала његова породица кад је сазнала да је постао украјински репрезентативац, Девић је казао:

– Породица је увек уз мене, тако да смо и ту одлуку донели заједно. Схватили су да желим да направим корак више у каријери и дали ми подршку. Нажалост, док нисам узео украјински пасош, из нашег Савеза ме нико није звао, чак ни после сезоне у којој сам био најбољи стрелац украјинске лиге. А, сваки фудбалер машта и жели да заигра за своју домовину, па сам тако то желео и ја. Када се створила шанса да испуним снове више нисам био у позицији да бирам и чекам.

Металист последњег дана овог месеца улази у други део украјинске „Премијер лиге” као другопласирани са шест бодова мање од лидера Динама из Кијева, а у шеснаестини финала Купа Уефе 18. и 26. фебруара играће против Сампдорије.

– Прву утакмицу у Купу Уефе играмо у Ђенови. Мислим да имамо прилику да прођемо даље. Шансе су 50:50. Има још седам дана до меча, видећемо шта ће бити – закључио је Марко Девић.

Ђ. Смиљанић