У Тирану дошао по злато

Морало је да се догоди, неко то све гледа и жели да исправи детаље из прошлих дана. На СП у Загребу, септембра прошле године, Георгиј Тибилов изгубио је полуфинални меч од Узбекистанца Алишера Ганиева при резултату 5:5. Ту није био крај, у мечу за бронзу на 1:1, правилом првог освојеног бода, изгубио је бронзану медаљу у дуелу са Храчом Погосијаном из Јерменије. Било је сличних дуела и раније, из овог фокуса ова су најсвежија.

И у среду, дивно вече, звезде на небу, а у дворани Олимпијског парка у Тирани, слуша се Боже правде, слика за вијек вјекова. На победничком постољу јунак приче, Георгиј Тибилов, нови шампион Старог континента у категорији до 60 килограма. Кад је са заставом Србије почасним кругом на струњачи овековечио велики тријумф, уследили су аплаузи са трибина.

Прошла је поноћ, крочило се у четвртак, а у фоајеу хотела „Фафа”, у месту Голем, близу Драча, опуштено на двоседу седи Тибилов. Ексклузивна прича за Спортски журнал је кренула сама од себе, уосталом, зна се и због чега.

„Кад сам дошао у Србију 2023. да наступам под њеном заставом, први сте писали о мени, пред Европско у Загребу питали сте ме шта очекујем на дебију, а ја одговорио златну медаљу. Био је присутан тадашњи председник РСС Жељко Трајковић и рекао ми је да успорим, доћи ће време за злато. Тада сам освојио бронзу и био пресрећан, а сви око мене још и више. На старту сам узвратио за доброшлицу”, почео је причу сјајни члан шампионског Пролетера.

Лане сте, пре годину дана, освојили сребро на ЕП у Братислави?

Изгубио сам злато – насмејао се репрезентативац. – Азер Захид Мамадли је славио, сад је изгубио у Тирани полуфинале, а видео сам нас у новом окршају, хтео сам да узвратим, да покажем да сам бољи.

Показали сте против Јермена Сурена Агаџанина да сте најбољи?

Јесам, али је било ужасно тешко. Пазите, никад се не може до медаље на лак начин. Сваки рвач се припрема да оствари резултат за одличје, нико се никад не жели предати и отуд је златна медаља врх изнад којег је само небо. Много, много напора, одрицања и жестоког рада треба да би се остварио успех у спорту какво је рвање.

Комплетирали сте колекцију, имате све три медаље са шампионата Старог континента?

Ово је била, како се каже, трећа срећа. Све постепено. Од оних сам који не жури, корак по корак и све се стигне. Ко превише жури, може и да не стигне до жељеног циља.

Да ли сте очекивали злато у Тирани?

Дошао сам у главни град Албаније по злато. Нисам гледао ко ће да буде са друге стране, то ме није занимало и фокусирао сам се да пружим највише што могу. Четири месеца спремао сам се за овај тријумф, готово да нисам имао паузе у тренажном процесу. Знао сам каква је тактика сваког у категорији, добро сам анализирао са тренером Војиславом Трајковићем и дошли смо до успеха.

Први пут сте слушали Боже правде на победничком постољу?

Трчао сам са заставом Србије по струњачи, слушао химну, дај, Боже, да тако буде више пута. Имам шанси, нећу да баксузрам, али на сваком такмичењу борим се за врх. Следеће Светско је на јесен на Бахреину, кажем да не журим, али ћу да нападнем медаљу.

Прву медаљу освојену за Србију 2023. посветили се мајци Изабели и сестри Тамари. А, ову, најсјајнију?

Мама и сестра су прве честитале, гледале су финални меч, разговарали смо. Ово злато је такође за њих, али и за све оне који ме воле из срца, за људе из Србије који су ми све ово омогућили. Свакоме ко мени жели добро у овоме чиме се бавим, ја желим десет пута више у њиховим пословима. Дајем све од себе да узвратим Србији освојеним медаљама, за оно што ми је пружено, да обрадујем људе из РСС.

Рекли сте раније, није тајна, да награде за трофеје иду породици?

Не размишљам сад о томе, то је лично, а мени је породица изнад свега и увек помажем, ја сам син и брат и знам шта и како треба.

У неколико ранијих разговора рекли сте да победе дођу и прођу и...

Најважније је какав си човек, какво ти је срце и шта у њему носиш. Увек стојим иза тога да ће бити успеха и да ће у једном периоду изостати, али је изнад тих медаља људскост најважнија. Кад ње нема, губи се пријатељство и много тога. А, ја желим да имам пријатеље за читав живот.

Златна медаља стигла је неколико дана пред рођендан, у суботу славите 26?

Лепши поклон нисам могао добити. Лепо сам заређао, четири медаље су освојене за кратко време и идем по нове.

Олимпијске игре 2028. у Лос Анђелесу најављене су као главни пројекат српског спорта?

И треба да је тако. То је врх врхова и све што сада радимо, добра је припрема за Игре. Оне су, као и код других, мој највећи циљ. Медаља из Лос Анђелеса била би круна, припремам се да је освојим – истакао је Георгиј Тибилов.

Изузетан однос са тренером

Дотакао се шампион и односа са тренером Војиславом Трајковићем:

„У тиму имамо изузетан. Свакоме од нас помаже и мимо струњаче и више је од тренера. Његову доброту никад не желимо да користимо на уштрб тима. Његова је прва и последња. Освојио сам три Европске медаље, све три с њиме на кормилу репрезентације. Довољно да сам захвалан и да поштујем за свагда”.

Рођен у Владикавказу

Подсетио је Тибилов:

„Рођен сам у Владикавказу, тамо је рвање спорт број један и у другим репрезентацијама доста је земљака. На овом Европском у Тирани био сам једини у грчко – римском стилу из мога региона, у слободном их је далеко више”.

Штефанек: Показао да је велики борац

Олимпијски шампион из Рија и најбољи у историји српског рвања, Давор Штефанек, прошле године на ЕП, кад је Тибилов био други, за Журнал је дословце рекао:

„Не знам кад сам заплакао, натерао ми је сузе, овако се бори за Србију”.

А у среду вече:

„Показао је да је велики борац, да никад не узмиче, да не зна за предају. Свака му част и на злату и на представљању репрезентативног тима и Србије”.

Трајковић: Адут за ОИ

Тренер Војислав Трајковић, такође има само речи хвале за пулена:

„Георгиј је сјајан радник, њему се никад не треба нешто рећи два пута. Одан је рвању и од првог дана под заставом наше земље, максимално је посвећен. Од 2023. године освојио је три европске и светску медаљу за Србију, то је мало ко, са далеко дужим стажом, успео. Наш је адут за одличје у Лос Анђелесу 2028 године”.