Траже се...

Сретко Калинић

Један од најтраженијих српских бегунаца са Интерполове листе је Сретко Калинић звани Бели, класичан ликвидатор за рачун Душана Спасојевића и „земунског клана”, јер док год је он на слободи, постоји реална опасност да неко буде ликвидиран његовом пушком. Директно је учествовао у скоро свим убиствима која је починила земунска криминална организација. Калинић се терети да је директно убио Зорана Ускоковића Сколета, Милоша Стевановића, Тодора Гардашевића, браћу Шљукић, Јована Гузијана Цунера, Радета Цветића, Ивицу Николића и још најмање пет особа. Осуђен је због учешћа у убиству др Зорана Ђинђића. Последње информације говоре да се налази у једној земљи из окружења.

Владимир Милисављевић Будала

Нови вођа „земунског клана” који је на трон криминалне групе дошао после убиства Душана Спасојевића и Милета Луковића Кума. Осуђен је за учешће у убиству Зорана Ђинђића и друга тешка кривична дела, а оптужен је за низ убистава која су последњих година изазивала велику пажњу јавности, попут убиства Ненада Баточанина, високог функционера Савезног МУП-а и Жељка Шкрбе, крајем прошле године. Такође, Милисављевић је учествовао у убиствима Зорана Ускоковића Сколета, браће Шљукић, саучествовао у покушају убиства Љубише Бухе Чумета... Причало се да се заједно са Миланом Јуришићем Јуретом, још једним бегунцем из „земунског клана”, крије у Норвешкој, где наводно има веома развијен посао са салонима за масажу који су у ствари параван за проституцију. И поред тога, Будала и Јуре још нису ухапшени.

Милош Симовић

Први оперативац „земунског клана” који је имао задатак да преноси наређења Душана Спасојевића и Милорада Луковића Легије осталим члановима завереничке групе. Кобног 12. марта 2003. године, налазио се у близини мостарске петље где је имао задатак да осматра и јави тачно време проласка др Зорана Ђинђића. Виђен је у Београду претпрошлог лета, а сада се прича да се креће у земљама региона.

Нино Константиновић

Међу најтраженијим људима са потернице налази се Нинослав Константиновић Нино, који је пронашао напуштени пословни простор у згради у Улици адмирала Гепрата број 14 на другом спрату, са чијег је прозора пуцано на премијера Ђинђића. Причало се да је у Холандији.

Жељко Максимовић Мака

Вођа такозване Макине групе оптужен је као организатор и наручилац убиства генерала полиције Бошка Бухе у јуну 2002. године, испред хотела „Југославија” у Београду. За учешће у убиству генерала Бухе, поред Максимовића, оптужени су и Никола Маљковић, Драган Илић Лимар, Владимир Јакшић Карлос и Драган Алијевић. Они су пресудом Специјалног суда у Београду из новембра 2004. године ослобођени одговорности, али је касније Врховни суд укинуо ту пресуду и наложио ново суђење. Ново суђење не може да се закаже јер је већина оптужених у бекству.

Богољуб Карић

Према пријави полиције, Карић је учествовао у махинацијама у „Мобтелу” који је оштећен за око 115 милиона евра. Поред тога, сумњичи се и за пореску утају и покушај подмићивања посланика Мике Влаовића који је недавно преминуо. Причало се да живи на релацији Москва – Лондон.

Слободан Радуловић

Оптужен да је, као један од организатора криминалне групе познатије као „стечајна мафија”, кршећи закон оштетио предузеће „Це-маркет” за око 20 милиона евра. Био је генерални директор „Це-маркета”. Поједине информације говоре да се налази у Шпанији где живи његова кћерка, док други пак тврде да се крије у Црној Гори.

Станко Суботић

Милионер са листе пољског часописа „Впрост””, чији се иметак процењује на око 650 милиона долара. На потерници је због шверца цигарета током деведесетих година прошлог века. У Француској је сувласник две винарије и неколико винограда. Има пријављено боравиште у Женеви, а у Грчкој дистрибуира безалкохолна пића и спортску опрему. Његова „Еми група” је холдинг регистрован у Данској. Највећи је увозник алкохолних пића за Црну Гору, укључујући и виски „балантајнс”. У Србији има и предузеће „Футура плус”, у чијем власништву је данас највећа продајна мрежа киоска, од којих су многи до пре две године припадали компанији „Политика”. Управо кроз „Футуру плус”, Суботић је један од спонзора ФК Црвена звезда. Прошле године је био ухапшен у Русији, из чијег је затвора, упркос тражењу српског суда, убрзо пуштен. Као разлог руски надлежни органи навели су застарелост поступка.

Марко Милошевић

Син Слободана Милошевића, на потерници је због шверца цигарета од 1996. до 2001. године, којим је остварен нелегални профит од више десетина милиона тадашњих немачких марака. Побегао је из земље после петооктобарских промена 2000. године. Био је у Казахстану, сада је у Руској Федерацији где живи откако му је отац преминуо у притвору Хашког трибунала.

Мирјана Марковић

Терети се за шверц цигарета и за подстрекивање на злоупотребу службеног положаја због чега јој се суди у одсуству пред судом у Београду. Током „Сабље” довођена је у везу са убиством Ивана Стамболића, али те сумње никада нису доказане. Отишла је из земље 22. фебруара 2003. године. Од тада је у Руској Федерацији где је наводно добила политички азил. Редовно пише колумне за један београдски дневни лист.

Миљко Живојиновић

Бивши стечајни управник Грађевинског предузећа „Рад” један је од оптужених за злоупотребу службеног положаја, у оквиру процеса који се пред Специјалним судом води против такозване стечајне мафије.

Живојиновић је оптужен је због малверзација у Грађевинском предузећу „Рад”, којима је оно оштећено за више милиона евра.

Јездимир Васиљевић Језда

У бекству је и контроверзни српски банкар, власник пирамидалне штедионице „Југоскандик” Јездимир Васиљевић, познатији као газда Језда. Васиљевић се заједно са четворицом сарадника терети за злоупотребу службеног положаја, превару и утају у вези са пирамидалном штедњом у његовој штедионици почетком деведесетих година прошлог века. Према наводима оптужнице, Васиљевић и његови сарадници су проневерили око 29 милиона евра и оштетили штедише за 190 милиона немачких марака.

Суђење је пре више од две године прекинуто јер је Васиљевић побегао, а његови адвокати тврде да је отишао јер није могао да се адекватно лечи у земљи.

Данијела Вукосављевић
Душан Телесковић