РАДЕ ПРИБИЋЕВИЋ

Као што то код нас бива, ових дана је у моду ушао нови термин –брендирање Србије. О чему је овде заправо реч? Министарство за економске односе са иностранством објавило је међународни тендер за избор агенције која ће за наш рачун осмислити кампању која има за циљ побољшање имиџа Србије у иностранству.

Реч је, дакле, о томе да смо се коначно сетили да је неопходно да порадимо на сопственој репутацији. Изабрана агенција ће понудити предлог кампање и конкретних активности, које ће се онда у одређеном времену и у односу на дефинисане циљне јавности спровести. Резултат свега тога требало би да буде побољшан међународни имиџ Србије.

Ова је иницијатива у основи хвале вредна и као таквој немам намеру да јој приговарам. Оно што хоћу јесте да се осврнем на неколике околности у вези са овим пројектом.

Као прво и основно поставља се питање шта је то имиџ, односно репутација. Сасвим просто, то је оно што други мисле о нама. Мало сложеније, репутација се састоји из две ствари. Прва је наше понашање, друга је начин комуникације тог понашања. Значи: понашање + комуникација = репутација. Овде већ наилазимо на први проблем горепоменутог пројекта. Ангажована агенција бавиће се само једним, и то другим сегментом наше репутације. Она ће се потрудити да наше поруке, лепо спаковане и правилно адресиране буду пласиране тамо где треба. За понашање, међутим, остајемо задужени ми сами. Имајући ово у виду, треба да будемо свесни да нема те маркетиншке или пи-ар агенције која може да за нас и уместо нас обави овај велики, сложени и неопходни посао. И да не очекујемо чуда.

Ускоро ће бити 20 година од када сви заједно, активно или пасивно, константно и систематски "брендирамо" Србију. Толико смо је и тако избрендирали, да ће бити потребно много више од једне кампање пре него што почне да се мења утисак који о нама има читав свет. Сви наши инати, распади, ратови, национализми, Милошевићи, Вуковари, Сребренице, Сарајева, Дубровници, Караџићи и Младићи створили су о нама слику која је врло упечатљива и конкретна. Од нас горих готово и да нема. Пре него што друге кренемо да убеђујемо у то да смо овакви, а не онакви, било би добро да сами себе реално сагледамо, да дефинишемо тренутни статус и полазишну тачку. Било би поштено и да се пре него што кренемо у ову авантуру запитамо да ли ми уопште желимо да други о нама промене своје мишљење. Не бих се кладио да би одговор на ово питање био позитиван. И још нешто – ова ће кампања бити успешна. Одакле крећемо, шта год да урадимо, биће добро. А није да немамо о чему да известимо. Град Београд, "Ексит", Белгрејд дизајн вик неки су од брендова за које мислим да имају потенцијал да се од њих крене у стварању другачије слике о Србији.