Клубови највећа снага

Слободан Соро је оставио траг као трофејни голман ватерполо репрезентације. У каријери спортског радника учествовао је као директор и председник у стварању јаког тима Новог Београда и организацији финалних турнира Лиге шампиона.

Сада је пред највећим изазовом. На Скупштини савеза изабран је, уз уздржан глас Црвене звезде, једногласно за председника. Наследио је Виктора Јеленића, који је осам година водио трофејну организацију.

У првом обраћању члановима Скупштине Соро је рекао:

– Волео бих да причам лепше приче о томе шта треба још да унапредимо, али морамо да се вратимо неколико деценија уназад, да се вратимо, пре свега клубовима. Увек су клубови основ свега. Из тог система долази репрезентација с резултатима. Једна су ствар резултати у клубу, а друга у репрезентацији.

Истакавши да је поносан што је део српског ватерпола Слободан Соро је додао:

– Резултати се праве 10 до 15 година и тек тада се уживају плодови рада. Неће нам бити лако, јер последњих сезона немамо сјајне резултате. Од олимпијског злата у Токију 2021, имамо прва места на Олимпијским играма у Паризу 2024. и Европском првенству у Београду 2026. На осталим такмичењима смо испадали раније, нису то били резултати достојни реномеа нашег ватерпола.

За новог председника је најважније успостављење система, посебно када је у питању струка.

– Струка мора да се врати у савез, нама стручни савет не функционише. Удружење тренера треба да се укључи што више, дакле са таквим чврстим системом можемо до резултата и то је круна рада. Променићемо неке ствари. Селектор неће моћи да буде тренер у домаћем клубу. Дуго имамо та преклапања још од Ненада Манојловића у Нишу, Дејана Удовичића у Партизану, Дејана Савића у Звезди, Петра Поробића у Јадрану и сада Уроша Стевановића у Радничком. То није фер према нашем спорту. Било је случајева да су играчи, да би били репрезентативци, били уцењени да играју у одређеном клубу.

Систем такмичења је и даље рак рана:

– Морамо да га променимо. Десет година се боримо за јаку лигу. Били смо део Регионалног такмичења, али смо увек били скрајнути, чак и када смо помагали финансијски. Ове године са Црном Гором је то добро функционисало, све до познатих догађања око домаћина фајнал-фора. Не улазим одакле су проблеми дошли. Желим да играмо у озбиљним такмичењима.

За репрезентацију и амбиције актуелног европског и олимпијског првака се све зна:

– Још из периода када сам играо нисмо делили по значају такмичења. Поносан сам на освојена три олимпијска злата, надам се и четвртом што нико није урадио, али свако такмичење је важно и увек треба да се иде са највишим амбицијама.

О судијама је став јасан:

– Не постоји прави начин оцењивања, не зна се како се делегирају наши арбитри за највећа такмичења. То је било ексклузивно право селектора или неких појединаца. Морамо да их вреднујемо, да буду независни, без притиска, да не доживљавају ружне речи на утакмицама, да буду заштићени.

И за крај је рекао:

– Непостојање тренинг центра је велика неправда према нашим резултатима. Даћу све од себе да нешто добро урадимо по том питању.