ИВАН ЛАЛИЋ

Спектакуларни светски успех Егзит фестивала у Новом Саду који се ове године и дефинитивно устоличио као најпрепознатљивији позитивни српски бренд у иностранству, учи нас следећем :
1. Национална стратегија по овом питању мора се одвијати у добро координисаној синергији јавног и приватног сектора, у коме ће приватни сектор диктирати правила игре и користити државне ресурсе само као неопходну логистичку подршку.
2. Пре  јаловог ламентирања шта је све заправо српски бренд (Гуча, Егзит, шљивовица, Дивац...) морамо постићи озбиљан политички, медијски и стручни консензус око ефикасног и надахнутог оперативног тима који ће ову акцију спровести у дело.
3. Анимирање и ангажовање страних партнера и лобиста је sine qua non овог мозаика.
4. Опредељење Егзит тима је да фестивал у наредним годинама постане Егзит у обрнутом смеру, дакле Егзит за становнике ЕУ бирократског  matrixa, сугерише да је то управо правац у којем тематски морамо артикулисати нашу акцију. Бар ако говоримо о сектору туризма и услуга.

Serbia sounds antiglobal, дакле. Србија као поље слободе. Србија, земља у којој се ресторани и клубови затварају у десет ујутро, а не у десет увече. Србија у којој вас нико неће убити ако запалите цигарету. Србија, земља повишене страсти и температуре. Србија на реци, у којој ће вам Тома црни пантер до ујутру певати на уво, све док са кафанског стола не паднете у Саву. Земља у којој ћете се лудо провести и заљубити. Србија здравог парадајза, шљиве и малина. Србија фаталних жена и фаталне историје. Поносно племе Гала, Астерикса и Обеликса. Ако нас већ питају откуд вам идеја да заратите са целим светом, побогу. А питаће нас свакако. И још многа непријатна питања...

Али исто тако – Србија сјајних младих математичара, програмера, инжињера. Један од државних стратешких циљева свакако мора бити усмерен ка развоју ИТ-а. Егзит тим има велики интерес и жељу да снагу свог бренда употреби у креирању пројекта стварања српске силицијумске долине, негде између Београда и Новог Сада. Можда баш тамо где најспособнији, најмлађи и најперспективнији српски градоначелник, Горан Јешић, чини чуда. Инђија, наравно. Најексплозивнија српска општина.

Дубоко сам уверен да нуклеус креативне енергије неопходне за овако амбициозне пројекте треба тражити међу људима који су организовали један пионирски скуп који се овог пролећа догодио у "Сава центру". Belgrade design week је свакако фестивал који је дефинитивно означио почетак стварања искреног консензуса у нашем традиционално завађеном маркетиншко-медијском еснафу. И без обзира на већ чувену свађу Тијанића и Верана током дискусије којој је присуствовало 500 људи, чињеница да су се и ова два љута ривала сложила око нечега – а то је у овом случају био управо Егзит, ипак охрабрује.

Много од тих сјајних људи је посредно или непосредно учествовало у припреми и реализацији Егзита, на чему смо им ми веома захвални. Верујем да би један озбиљан позив на окупљање – креирање једног српског, маркетиншког dream team-a, наишао на одличан пријем и да би права акција могла веома брзо да уследи.

Немамо превише времена, оних 6: 0 против Аргентине и даље опако боли. Поготову, ако тај срамотни резултат доживимо као парадигму стања духа нације. Егзит тим свакако не пристаје на атмосферу колективног пораза и опште апатије. Уосталом, то смо и доказали и на терену у Егзитовом кампу. Испрашили смо екипу Олија Рена са рутинских 3 : 0. Велики поздрав из Новог Сада !