Вредност десет клубова већа од буџета Србије

Укупна вредност десет најбогатијих светских клубова у 2008. износила је 13.530.000.000 долара или скоро четири милијарде „зелених новчаница” више него што износи буџет Србије за 2009.

Најскупљи на свету је са 1.800.000.000 долара Манчестер јунајтед, а структура „топ тен” изгледа овако: три фудбалска клуба (Манчестер, 6. Реал, 7. Арсенал), шест представника америчког фудбала (2. Далас, 3. Вашингтон, 4. Њу Ингланд, 8. Њујорк џајантс, 9. Њујорк џетс, 10. Хјустон) и један безбол клуб (5. Њујорк јенкис).

Власник Манчестер јунајтеда је амерички милијардер Малколм Глејзер (190. са 2.300.000.000 долара на ранг листи „Форбса” 400 најбогатијих Американаца). Он је то постао 2005. са 1.500.000.000 долара.

Глејзеров „напад” на „црвене ђаволе” био је дуг две године. У марту 2003. купио је првих 2,9 одсто акција Манчестера, два месеца пошто је Тампа освојила „супербоул”. Оно што повезује ова два податка јесте да је тада 77. годишњи Глејзер власник НФЛ шампиона и да је тих дана одлучио да прошири своју спортску империју.

У јуну 2004. Глејзер је поседовао 20 одсто акција Манчестера, а већ у октобру исте године удео у власништву клуба износио је 28,2 одсто. Од новембра почињу агресивни напади и понуде се ређају у интервалима од два месеца, да би практично све било одлучено 12. маја 2005. када су ирски бизнисмени Џ. П. Мекманус и Џон Манијер, пратећи „говор новца”, одлучили да продају свој удео од 28,7 одсто акција. Глејзер је стигао до 57 одсто, па му је у истом дану Шкот Хари Добсон, власник многобројних рудника угља, продао својих шест одсто. Следећих 14 одсто пазарио” је од малих акционара који нису могли да одоле Глејзеровој понуди (5,50 долара) већој за 20 центи од оне на берзи.

Навијачи са 17 одсто акција, окупљени у свом удружењу „Уједињени деоничари”, покушали су да од јапанске инвестиционе банке Номура добију кредит како би на тржишту купили око 10 одсто акција и спречили Глејзера да од Манчестера направи приватно власништво и повуче га са берзе. Глејзер је био бржи стигавши први до неопходних 75 одсто.

Навијачки народ Манчестера био је на ногама и веома наоштрен против Глејзера. Симпатизери су претили и бојкотом утакмица и бојкотом свега што на себи носи заштитни знак Манчестера.

Реаговала је и британска влада, истина када је све већ било готово (свака сличност са овдашњим ситуацијама је случајна), рекавши, по писању „Сандеј телеграфа”, да ће променити закон и у будућности онемогућити овакав вид куповине.

Убрзо су се, са добрим резултатима, страсти стишале.

Почетком септембра 2008. „Форбс”, специјализован за праћење глобалних финансијских токова, у својој традиционалној анкети, саопштио је да је просечна вредност 32 клуба НФЛ, упркос економској кризи, премашила милијарду долара – 1.040.000.000, остваривши раст од 8,7 одсто у односу на претходну сезону. Чак 19 екипа вреди више од 1.000.000.000 долара, док је најјефтинији клуб са 839.000.000 зелених новчаница Минесота. Укупна вредност свих екипа у НФЛ је 33.600.000.000 долара и у последњој деценији је порасла за 11.600.000.000 долара.

У претходних десет година све америчке професионалне лиге су забележиле раст вредности, али међу најбогатијима нема ни НБА ни НХЛ лигаша.

У најјачој кошаркашкој лиги на свету најскупљи је са 613.000.000 долара Њујорк (сви клубови процењени су на 11.400.000.000 долара, а 1999. вредели су 5.300.000.000), док код хокејаша примат са 400.000.000 долара држи Торонто (пре 10 година „оклопници” су вредели 3.600.000.000, данас 6.600.000.000 долара).

Крајем последње деценије двадесетог века спорт је постао светска привредна грана број девет, са годишњим обртом средстава близу девет стотина милијарди долара.

Од те суме скоро половина струји кроз Сједињене Државе, без обзира на чињеницу да је тамо фудбал, глобално најпопуларнији спорт, тек нешто више од трећеразредне забаве.

Власници клубова уједно су и владари америчког професионалног спорта. И док су неки од њих дипломирали на престижним универзитетима.(Харвард, Јел, Принстон итд), други једва да су сакупили све разреде средње школе.Али и једни и други се налазе на „Форбсовој” листи у категорији „400 најбогатијих Американаца” – само осам одсто власника није пронашло место у овом клубу одабраних.

Ратко Павловић