Наше муке с речима

Једини једнотомни речник српског језика после Вуковог "Рјечника" штампаног у 19. веку коначно је објављен у издању Матице српске уочи 52. међународног Београдског сајма књига, одржаног прошлог месеца. Свечано је представљен почетком протекле недеље, у Матици српској, а његово појављивање оцењено је као историјски догађај у српској култури, на који се чекало од 1818. године, када је изашло прво издање Вуков "Рјечника".

Главни уредник "Речника српског језика" је др Мато Пижурица, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду на предметима из области српског језика и лингвистике, и секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Професор Пижурица је аутор стотинак расправа, чланака и приказа из историје српског народног и књижевног језика, из дијалектологије и лингвистичке географије. Приредио је књигу Павла Ивића "Српскохрватски дијалекти" и са групом других аутора објавио књиге "Прилози Правопису",  "Правопис српскога језика", затим школско издање "Правописа", као и његову верзију са поднасловом "Приручник за школе", све у издању Матице српске. Осим тога, написао је и дела "Говор околине Колашина", "Језик Андрије Змајевића" и "Љетопис црковни Андрије Змајевића". Др Мато Пижурица је члан Међународне комисије Општесловенског лингвистичког атласа, као и више одбора САНУ (Одбор за стандардизацију српског језика, Одбор за Речник САНУ, Одбор за етимологију, Одбор за ономастику). Захваљујући труду професора Пижурице и његових колега и сарадника, пред културном, научном и књижевном јавношћу је речник са око 80.000 речи, обрађених савременим лексикографским поступком, акцентованих и нормативно усаглашених са важећим правописом.

Колико дуго се радило на овом Речнику?

Од идеје за израду, до његовог појављивања прошло је тридесетак година, а од започињања посла у организацији Матице српске више од петнаест! Идеју за израду једнотомника изнео је Митар Пешикан органима Матице српске још пре објављивања завршног (шестог) тома "Речника српскохрватскога књижевног језика", који је започет као пројекат двеју матица, и тако су урађена прва два тома, да би га завршила Матица српска после иступања из посла Матице хрватске. Иначе, први том изашао је 1967. а шести 1976. године. Једнотомником је требало, како каже редактор Речника Мирослав Николић у Предговору, "попунити празнину у низу: једнотомни речник (какав је овај који је управо изашао из штампе) – речник средњег обима (какав је поменути шестотомник) – велики речник, тезаурус ("Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ").

Који су разлози тако дугог рада на његовој припреми?

Танка лексикографска традиција, заузетост квалификованог кадра другим пословима, пре свега у раду на Речнику САНУ, увек незаобилазан материјални моменат, неадекватно уважавање и вредновање лексикографског посла и др. Забрана и уништавање тиража Речника Милоша Московљевића (1966. године), због политички неподобне обраде неколико речи, иначе скромног обима и вредности, вероватно је обесхрабрила ауторске покушаје.  

Ко је све био ангажован на његовој изради?

Речник је израдио ауторски тим из београдске лексикографске школе, углавном садашњи или бивши сарадници Института за српски језик САНУ. Поменућу их азбучним редом: Милица Вујанић, Даринка Гортан-Премк, Милорад Дешић, Рајна Драгићевић, Мирослав Николић, Љиљана Ного, Васа Павковић, Милица Радовић-Тешић, Никола Рамић, Рада Стијовић, Егон Фекете. Речник је редиговао и уредио Мирослав Николић.

Ко су корисници овог Речника и у чему је његов значај?

Једнотомни речник је књига намењена свима који српски говоре и пишу, он је и школска и породична књига истовремено и, наравно, свих оних који српски језик уче или га проучавају.

У којим интервалима један овакав Речник треба обнављати, проширивати, допуњавати?

Не могу прецизно да одговорим, али у условима модерних технологија Речник би се морао појављивати, у разумним интервалима, у новим, допуњеним и измењеним издањима. У њима би се отклонили превиди и грешке, укључујући и коректорске, интервенисало би се у инвентару (неке речи би биле искључене а увеле нове), граматичка и ортографска норма би се увек актуелизовале. Нема разлога да наши речници стандарднога језика, као у неким другим језицима (енглеском на пример), не буду и увек актуелни приручни језички саветници.

Како сте Ви лично доживели штампање овог дела?

Готово с неверицом до последњег тренутка, и онда је страх и зебњу заменило олакшање и радост. Неколико година уназад сам номинално водио пројекат – писао захтеве за средства, тражио начине да се пројекат оконча, полагао рачуне, потписујући извештаје, и примао на себе оправдано незадовољство јавности што се речник не појављује.

Испало је да је Вуков "Рјечник" на неки начин једини пандан овом Матичином "Речнику српскога језика"?

Именом и смештањем између двеју корица, у једну књигу – да. Међутим, што се других одлика тиче, били бисмо успешнији у набрајању разлика. Вуков Рјечник из 1818. године пре свега је дијалекатски, израз традиционалне руралне културе. Те одлике је делом прерастао другим издањем из 1852. године. Матичин Речник је конципиран као речник стандарднога језика.

Српска академија наука и уметности објављује "Речник српскохрватског народног и књижевног језика". Да ли је такав наслов, након српско-хрватског језичког раскола, требало напустити?

Српска академија наука и уметности има позваније и квалификованије од мене да о томе суде. Преварићу се па ћу рећи да је за евентуалну такву измену прави тренутак могао бити пре петнаестак година – сада је то прекасно. Наравно, речник те концепције не би могао, без штете по науку, да се лиши целине изворно штокавског корпуса.

Које су основне разлике између Речника српскога језика Матице српске и Речника САНУ?

Разлике су јасне из њихових наслова – један је народног и књижевног, а други је избегао, а подразумева квалификацију стандардни. И наравно – један је српскохрватски, а други српски.

Јесу ли српски и хрватски један или два језика? Да ли наши лингвисти у том смислу имају усаглашен став?

Двоумим се да ли да Вам одговорим – и јесу и нису, или да, и Ви и ја, подсетимо читаоце на често, у време (пост)маспока цитирану Крлежину изјаву у свим тада једнојезичним републикама: "Да ли су хрватски и српски језик један или два језика – то је јасно као дан!". И нагађали бисмо, вођени здраворазумском логиком (сада смемо, али не и тада) – шта је заправо он "мудро" рекао? Када немам простора за велика објашњења призовем у помоћ интелигентан исказ колеге Милорада Радовановића: "језичким расколом деведесетих година српскохрватски језик је постао односно остао српски!". Да Вам не ускратим одговор на друго питање. Лично мислим да су у лингвистичком еснафу најближи погледи оних који на јавној сцени воде беспоштедни рат! Своди се то на проклетство малих разлика! Ништа ново! 

Колико је, и како је политика утицала на лингвистику? Колико Вам то смета, и како би се лингвистика одбранила од тог утицаја?

Утицала је, и утиче. А како? Свакојако. Али лакше је нама с њима, него са нама самима! Морали бисмо ми у лингвистичком еснафу бити солидарнији, сложнији, више се међусобно уважавати и поштовати, као људи на истоме послу и са сличним проблемима.

Како оцењујете развој савремене српске лингвистике?

Наследили смо велике празнине, културолошке и цивилизацијске пре свега. И заблуде – наравно, мада ја не спадам у оне којима добро пристаје оно Бране Црнчевића из његових добрих времена: "Пре рата нисмо ништа имали, па су онда дошли Немци и све нам узели!". Заједнички српскохрватски језик је имао комплементарне развојне, научне и издавачке центре, на известан начин и особене школе, и то се све за кратко време распало. Осиромашили јесмо, разбаштињени смо на најразличитије начине. Међутим, на добром путу смо да одговарајућим приручницима, чак и на највишем нивоу, "покријемо" струку.

Речник српскога језика је оцењен као важан културни догађај. Који је следећи корак у српској лексикографији?

Један велики посао је урађен. Међутим, одмах морамо мислити на следећа, измењена и допуњена издања, и када оценимо да је право време – припремићемо и његову електронску верзију. Добили смо основу двојезичних речника и различитих лексикографских и лексиколошких пројеката. Матица је планирала још раније да наредне године организује стручно-научни скуп: "Перспективе српске лексикографије на искуствима једнотомника".

Нас у Матици чека рад на припреми вишетомног речника српскога језика, који би заменио садашњи шестотомни Речник Матице српске, одлаган због кашњења једнотомника, кадровских и других невоља.

Колико ће Речник утицати на обогаћивање свакодневног језика?

Речник помаже онима који хоће да уче, или тачније – онима који већ подоста знају, а осећају да није сувишно каткад у књигу загледати, па макар били из Херцеговине или Шумадије на пример, где се "најљепше" и "потпуно правилно" говори. На анегдотском нивоу, али с "педагошким" претензијама, подсетио бих на разговор Иве Андрића, вођен у његовој радној соби. На питање репортера које књиге има на полицама надохват руке и у које најчешће загледа, он спремно одговори – речнике. Да би био уверљив, одмах самоиницијативно објасни: Тешко и споро је писао "Проклету авлију", имао је понекад и муке с налажењем правих речи и онда би узео да прелистава речник. И наравно – на ту конкретну реч није "набасао", али се ње сетио!

Као универзитетски професор, како оцењујете говор младих и утицаје којима су подложни?

Нажалост студентима, и младим људима уопште, ретко се пружа прилика да говоре. Признајем да ме понекад и пријатно изненаде. Само се плашим да је тих добрих, управо сјајних – све мање! И то забрињава. Уплашио сам се да је прошао рок важења изјаве коју сам понављао када сам у Болоњску декларацију још мање веровао него сада (а скептичан сам наравно и даље): Оне најбоље ни ми нећемо успети покварити!

Да ли сте у Речник унели и речи према родној равноправности, о којој се у последње време све више говори? За мушкарца у судству се каже судија – како гласи женски род те речи?

Корпус Речника је оформљен пре ове најновије "револуције" па се није ни могло очекивати да ће он у том смислу бити актуелан. Значи нема – судинице. Пре десетак дана био сам изненађен докле може да иде претеривање када је телефонским путем од мене тражена информација и савет да ли су у правилник о систематизацији радних места обавезни да наводе звања с поштовањем родне равноправности. Нпр. радно место: инспекторка и инспектор.

Колико је уопште могуће да језик правовремено прати промене у друштву, у комуникацији, технологији и сл., с чиме долазе и нови предмети и нови појмови?