ВОЈИН ЂОРЂЕВИЋ

Пред Србијом има много отворених питања чији ће стил решавања утицати на нашу будућност, а свакако не мање значајан је начин и стил како ћемо Србију брендирати, односно како желимо да нас свет види и доживи.

Живимо и радимо у времену када су брендови засновани на ставовима, филозофијама, емотивном контакту, мотивацијама и начину гледања на свет. Периоду када суштина сваког бренда, па и нације, лежи у њиховим комуникацијама. Када кажем комуникације, мислим на поруке усмерене ка свету, али и интерно.

Сматрам да је најважније како ћемо сами себе одредити и колико ћемо у то веровати, тј. да ли ћемо у тим настојањима бити доследни.

Без реалног квалитета нема бренда, али ни квалитет није довољан сам по себи уколико га други не доживљавају тако или не знају истину о њему. У том смислу, Србија би могла бити пример земље великог потенцијала, квалитета, талента и духа, а истовремено изузетно лошег имиџа, по нама незаслуженог. Али, знајући како смо мало уложили у представљање праве слике о себи, сасвим очекиваног.

Зато је за мене охрабрујућа и изузетно значајна иницијатива брендирања Србије и то је критичан моменат да се дубоко замислимо о себи и о томе какви смо данас, каква нам је блиска прошлост и како себе видимо у будућности.

Намерно кажем "како ми себе видимо" јер од тога, као и од чињења да ту слику остваримо, зависи како ће нас свет видети. Истина је врло једноставна. Како ми мислимо о себи, тако нас други виде. Видеће нас баш онакве какви јесмо: колико смо толерантни једни према другима, да ли нам је важнији сопствени интерес или интерес заједнице, да ли верујемо и придржавамо се правих вредности или је нагон за преживљавање јачи од морала, колико се улаже у младе и да ли се брине о будућности.

Посебан изазов за тим који ће радити на брендирању је тренутно лош имиџ Србије, који је последица одсуства озбиљног, дугорочног и доследног труда на истицању правих вредности. Правилно брендирање је озбиљан, планиран, систематски и софистициран подухват. Зато у тај процес треба да буду укључени најквалитетнији креативни људи у нашој земљи, најистакнутији културолози, психолози, па и истраживачи и пред свима је велики задатак.

Зато је битно да евентуално поруке: СРБИЈА ИМА ДУХА или ДА СРБИЈА СИЈА сви у Србији прихвате као своје и ураде све што могу да би то потврдили. Дубоко верујем да би нас то опет могло ујединити у свеопштим поделама на свим сценама.

Јер духа, жеље и посвећености имамо више од осталих, а наш народ и даље има осмех на лицу. Додуше, не "од уха до уха" али знајући кроз шта смо све прошли и шта пролазимо и заслужено и незаслужено, ипак не познајемо мржњу. Наш дух и љубав према животу је реткост и на то можемо бити поносни.

Он нам је помогао да будемо најбољи и у уметности, и у науци, и у филму, вишеструки светски прваци у спорту и у дизајну производа.

Истовремено, дух који нас карактерише може бити наша сметња у тренуцима када производи оптимизам и онда када је најгоре.

Зато, ДУХ (Србије) по мени мора бити једна реч која ће осликавати Србију, али је можемо употребити искључиво ако истраживања  показу да смо спремни да себе видимо како побеђујемо, али не друге, него себе и своје духовито "КАКО ЋЕМО, ЛАКО ЋЕМО!"