Повратак на Кутиљеров план

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 16. фебруара – Изјавом да Босна и Херцеговина треба да буде савез федералних држава премијер Републике Српске Милорад Додик је поделио босанскохерцеговачку политичку сцену. Бошњачки политички лидери су одмах одбацили његов предлог, хрватски га принципијелно подржавају, а опозиција у Републици Српској је изненађена заокретом који је Додик направио.

Председник Странке демократске акције Сулејман Тихић, према извештајима агенција, одбацио је Додиков предлог и нагласио да „то о чему он говори нема смисла и упоришта, као и његове раније изјаве о референдуму”. Тихић је казао да је „БиХ мала држава да би се могла даље делити”. Потпредседник Странке за БиХ Бериз Белкић је медијима у Федерацији БиХ рекао да је Додиков предлог наставак „великосрпске политике”, чијим се креаторима за ратне злочине суди у Хагу. Члан Председништва БиХ Жељко Комшић је мостарском „Дневном листу” казао да би стварање трећег ентитета „изазвало сукоб у БиХ”. Комшић је, иначе, члан Социјалдемократске партије, коју предводи Златко Лагумџија.

Српска демократска странка саопштила је да је Додикова идеја „наставак опасног похода” на Дејтонски споразум на штету Републике Српске. Потпредседник Партије демократског прогреса Слободан Наградић је нашем листу рекао да је изненађен Додиковим заокретом. „Пре десетак дана он се залагао за БиХ састављену од четири територијалне јединице, а сада је за то да БиХ буде савез три федералне државе”, упозорио је Наградић.

„Оба ова концепта значе редефинисање Дејтонског споразума, а у обе варијанте могуће је умањивање уставноправног капацитета Републике Српске. Мудрије би било да се најпре редефинише Вашингтонски споразум, којим је основана Федерација БиХ, која је због неповољног положаја Хрвата у односу на Бошњаке извор свих напетости у БиХ. Редефиниција Вашингтонског споразума је ствар договора Хрвата и Бошњака. И тек после тога чина могло би се, евентуално, говорити о променама Дејтонског споразума, и то под условом да се уопште не мења дејтонска позиција Републике Српске”, подвукао је Наградић.

Председник невладине организације „Кроација либертас” Лео Плочкинић је нашем листу рекао да Додик у суштини, „тражи примену мировног плана који је уочи рата у БиХ предлагао португалски дипломата Жозе Кутиљеро”. „Кутиљеро је предложио да се БиХ подели на три национална кантона и да се она спаси од рата. Бошњаци су најпре прихватили његов план, а затим су одустали од њега. И то је, према Кутиљеровим речима, изазвало рат у БиХ. Они су се тада руководили идејом да успоставе доминацију над Хрватима и Србима. То им тада није пошло за руком, а неће ни сада. Без обзира на то, они и данас нису спремни за разговоре и за тражење другачијег и дуготрајнијег решења за БиХ, као државу равноправних народа”, оценио је Плочкинић.

Члан Председништва Хрватске демократске заједнице Иво Миро Јовић је нашем листу рекао: „Ми ћемо подржати само онај договор који ће од БиХ направити функционалну државу у којој ће сва три народа – Срби, Хрвати и Бошњаци – бити потпуно равноправни. И, наравно, услов је да се о свему договоре представници три народа, а не да се два народа договоре на рачун трећег.”

------------------------------------------

Купер: Нека се домаћи политичари договоре

Предлог Милорада Додика коментарисао је и директор Генералног секретаријата Савета Европе за спољну политику и политичко-војне послове Роберт Купер. Он је новинарима у Сарајеву рекао да је „Европа пуна различитих решења политичких уређења држава” и да о унутрашњој структури треба да одлуче лидери у БиХ, и то компромисом. „Како је БиХ унутра уређена и како се зову те јединице унутар ње – нас не занима. Занима нас јака, функционална БиХ која је у стању да разговара са нама. Треба нам нешто што је једноставно, што није скупо и што добро функционише”, рекао је, према извјештају агенција, Купер.