Звезда преко пенала до „дупле круне”

Маратонско финале Купа Србије припало је Црвеној звезди. Браниоц титуле трећу годину заредом је морао најтежим могућим путем до „дупле круне“ – преко пенала. На крају су захваљујући хладнокрвној одбрани голмана Матеуса остварили победу резултатом 2:2 (2:2, 0:2), пеналима 5:4.

Ко је био на стадиону „Лагатор“, нагледао се фудбала. Играли су се продужетци, а имајући у виду да је меч каснио са почетком 35 минута – програм је трајао преко три и по сата.

Играо се доста физички захтеван меч, где су жути картони „летели“ на све стране. Грешила је одбрана Звезде на овој утакмици, и то озбиљно. Два катастрофална кикса готово да су их коштала овог финала, а пуком срећом стигли су до продужетака. Војводина је била опаснија и достојна статуса финалисте овог такмичења. Подсетили су српску публику како се игра против „црвено-белих“, али и непрестано прети.

На крају су пенали решили питање победника. Стартери су ту били бољи при изведби, на обе стране, а у четвртој пенал серији видлеи смо промашаје оба тима. Са једне стране Младеновић, са друге Лучић. На крају је трагичар био Џон Мери, коме је Матеус одбранио одлучујући пенал.

Није актуелни шампион имао времена да се опусти, не само због чињенице да је Војводина била сјајна, већ и гола примљеног после свега 70 секунди утакмице.

Чекао се почетак финала скоро пола сата, највише због употребне пиротехнике навијача пре првог судијског звиждука који је одложио овај спектакл. Тренер Станковић одлучио се за најбоље што има у понуди, те је на стадион „Лагатор“ извео веома офанзивно настројену поставу.

Охладила су се тела, адреналин се спустио и узбуђење готово нестало. Нестрпљивост је преузела контролу, а то се видело већ након 70 секунди фудбала у Лозници. Један корнер био је довољан да Војводина оствари веома, неочекивано, рану предност у финалу Купа.

Његов Петровић извео је корнер, који је био прва шанса на утакмици, и сјајно пронашао Корнела Сича који је био усамљен на метар од гола. Његов ударац главом није захтевао превише труда и умећа, али јесте непажњу Радета Крунића који је заказао на свом одбрамбеном задатку. Није правио никакав притисак над противничким штопером, због чега се браниоц трофеја нашао у заостатку.

„Црвено-бели“ су гледали ка нападу још пре него што је почела утакмица, а мотивација у том погледу само је расла од како је примљен гол на самом старту. Екипа је константно нападала, али до реализације није могла да стигне. Можда највећу жал првог полувремена иде за промашај у 18. минуту утакмице, где је Бруно Дуарте кроз казнени простор проследио центаршут по земљи. Лопта је стигла право у ноге Марка Арнаутовића који клизећим стартом није био довољно прецизан да је преусмери у мрежу „лала“.

Фудбалски богови кажу да се велики низ промашаја мора казнити, кад-тад. То се обистинило на „лагатору“ након 35 минута фудбала. Поново је кикснула одбрана Црвене звезде, овог пута је кривац био Страхиња Ераковић. Бек клуба из Љутице Богданам је предриблао сам себе. Уместо да рутински испуца лопту која се нашла испред његовог шеснаестерца – он ју је пропустио кроз ноге.

То је донело „златну“ прилику Милутину Видосављевићу, који овај зицер није могао да пропусти. Са лакоћом је матирао голмана Матеуса, због чега је виђен заиста изненађујући учинак у првом полувремену овог финала.

Промена тактике била је неопходан за наставак. Офанзивна постава није донела жељени резултат, али тренер Станковић није правио промене на „великом одмору“. Награда за ту одлуку стигла је у 54. минуту утакмице. На први поглед био је то сасвим обичан напад Звезде, али је на крају испао најбољи могући.

Марко Арнаутовић био је у центру пажње током ове акције. Проследио је додавање Александру Катаију који је упослио Наира Тикнизјана лоптом у простор по левом боку петерца. Бек „црвено-белих“ искористио је прилику да пронађе репрезентативца Аустрије пред голом „старе даме“, а шпиц актуелног шампиона није морао пуно да уради – сав посао обавио је Ђорђе Црномарковић.

Штопер Воше је пробао да отклонио опасност, али је само убацио лопту у своју мрежу. Велике су шансе да би Арнаутовић и сам постигао гол, али се овако приписао аутогол играчу екипе из Новог Сада.

На моменат је изгледало као да ће Војводина успети да се домогне тријумфа и Купа Србије. Али, осам минута судијске надокнаде дало је малу искру наде за браниоца титуле. То је некад довољно за повратак у игру, а на „Лагатору“ се то управо и догодило.

Срећа је пратила храбре, а свега 10 минута након уласка у терен херој „црвено-белих“ је био Родригао. Звездин штопер био је на правом месту, у право време. Гужва у шеснаестерцу током претпоследњег минута судијске надокнаде дала је Бразилцу прилику да сјајно прихвати лопту Сеола и „распали“ је у мрежу Војводине за продужетке!

Ту је виђен изузетно тврд фудбал, а пенали су донели победу клубу из Љутице Богдана.

Стадион: Лагатор, Гледалаца: 3.500. Судија: Павле Илић. Стрелци: Сич 2 (0:1), Видосављевић 35 (0:2), Црномарковић а.г. 54 (1:2), Родригао 90+6 (2:2). Жути картони: Тикнизјан, Ераковић, Енем, Лучић, Крунић (Црвена звезда), Савићевић, Николић, Црномарковић, Вукановић, Сич, Младеновић, Барос (Војводина).

Стрелци из пенала: 1:0 Дуарте, 1:1 Медојевић, 2:1 Хандел, 2:2 Сич, 3:2 Крунић, Младеновић промашај, Лучић промашај, 3:3 Ранђеловић, 4:3 Енем, 4:4 Кокановић, 5:4 Родригао, Мери промашај.

Црвена звезда: Матеус 6.5, Сеол 7, Ераковић 6, Вељковић 6 (од 95. Тебо Учена -), Тикнизјан 6.5, Крунић 5.5, Елшник 6 (од 69. Енем 7), Костов 6.5 (од 86. Родригао 8), Дуарте 6, Катаи 6 (од 69. Лучић -), Арнаутовић 6.5 (од 90+9. Хандел -).

Војводина: Росић 7, Николић 6, Сич 7, Црномарковић 5.5 (од 86. Феликс -), Барос 6.5, Петровић 6.5 (од 91. Медојевић -), Савићевић 6 (од 79. Кокановић), Коларевић 6 (од 63. Сукачев -), Видосављевић 7 (од 91. Младеновић -), Ранђеловић 6.5, Вукановић 7 (од 79. Мери -).

Минут ћутања у част Владимира Цветковића

Иако се дуго чекао почетак финала Купа, чак и пола сата након заказаног старта остало је места у распореду за минут ћутања у почаст недавно преминулом Владимиру Цветковићу – бившем функционеру Црвене звезде.

Л. С.