Експо је велика прилика за Србију

Србију видим да седи и даље на нашој, српској столици. Да доноси најважније одлуке, стратешке, али да води рачуна о националним и државним интересима. Када причамо о сувереној политици једне државе, она не искључује уважавање међународних односа, него разумевање свега што се дешава. То би требало да раде сви озбиљни и политички зрели народи. Ситуација је све сложенија. Велики су догађаји пред нама, рекао је јуче председник Српске напредне странке и саветник председника Србије Милош Вучевић, учествујући на Бизнис самиту 2026. у Београду. Овај скуп одржан је у организацији Јуроњуз Србија, у Ложионици, под слоганом „Визија која се гради”.

Вучевић је указао да је глобална подела најизраженија. „Где купујете нафту, од кога купујете гас. Верујем да ћемо имати добре вести за грађане. Водимо избалансирану политику, и то није политика слабости, већ политика мудрости. Зашто бисмо ми унапред показивали карте. Ми доносимо одлуке о нашим интересима и циљевима”, рекао је Вучевић. Истакао је да је све што се дешавало у последњих 18 месеци утицало на економију Србије, а да је глобална економија тек посебна ствар. „Оно што је можда и највећи проблем је непредвидивост. То је питање за даље односе на тржишту. Свет је ушао у фазу непредвидивости. Ми треба да се сачувамо, да не трчимо овај пут, него да сачувамо државу. Ово нису флоскуле”, поручио је Вучевић.

Истакао је да је за реализацију плана „Србија 2030–2035” потребан легитимитет на изборима. „Потребно је да добијемо подршку грађана на изборима како бисмо показали да имамо план куда би требало да се крећемо. Ти планови у једној мери зависе од нас, а некада постоје околности које су изван нашег домашаја. Ми треба да се фокусирамо на оно што је до нас, да се неке ствари поједноставе, да се спусте политичке тензије”, рекао је Вучевић. Објаснио је да је немогуће да се каже да ћемо се у будућности фокусирати само на енергетику, а на неке друге ствари да нећемо. „Све то заједно је један пакет који је потребан за напредак. По мом мишљењу би било опасно да фрагментирамо да је нешто у фокусу, а да друге ствари нису битне”, рекао је он.

Истакао је да је Експо велика прилика за Србију и да ће је набоље променити. „Верујем да ће Експо променити државу набоље. Верујем да ћемо бити добри домаћини. Причао сам са Синишом баш о томе како ће то изгледати, да сви званичници буду на том простору и да то све буде добро организовано. Једва чекам наредну годину. Председник Вучић је јуче посетио градилиште и рекао да је ово питање историје и будућности”, рекао је јуче Вучевић. Подсетио је да је Експо дефинисан кроз пројекат „Скок у будућност”. „Сегменти Експа су у различитим крајевима Србије. Сви грађани ће осетити погодности, то доноси бољитак. Ако расте БДП, онда ће да расту и плате и пензије, расте запосленост. Једно друго покреће, то је читав низ. Хотели ће бити пуни, и не само у Београду, него по целој Србији”, објаснио је он.

Говорећи о инвеститорима и економском тржишту, Вучевић је рекао да је политичка стабилност предуслов свих предуслова за привлачење инвестиција. „Мир, политичка стабилност, то је предуслов свих предуслова. Ја бих поновио оно што сам рекао и предвидивост. Људи који доносе важне одлуке хоће да имају ту предвидивост, као један вид сигурности и спокоја. Да грађани знају да држава иде у добром правцу, тада они показују своје задовољство и дају подршку”, рекао је Вучевић. Додао је да је потребно константно отварање нових тржишта на којима смо конкурентни.

„То је сада питање за Привредну комору. Где треба да се фокусирамо, зашто се неких тржишта олако одричемо. Ја сам био у прилици да посетим Индонезију, па то је невероватно шта све можете да видите у том делу света. Ја мислим да је афрички континент све конкурентнији, не би се тамо Американци, Кинези и Европљани џабе појављивали”, објаснио је он. Вучевић се осврнуо на преговоре МОЛ-а и „Гаспрома” око НИС-а. „Имамо четири стране у преговорима. Наравно да је НИС мало парче тог енергетског пакета, светско, али и то је део договора. Има и компликација са променом Владе у Мађарској. Сада сви чекају да виде какав ће да буде положај нове Владе. Ми ћемо увек штитити наше интересе, наше грађане, али и економију Србије. Не бих дао себи за право да причам о неким стварима”, рекао је Вучевић.

Градоначелник Љубљане Зоран Јанковић је истакао да држава не треба унапред да открива своје политичке потезе, посебно када су у питању међународни односи, регионална питања и Косово и Метохија. Нагласио је да се одлуке доносе у складу са интересима Србије и околностима у датом тренутку. „Дозволите, па не морамо ни ми унапред да покажемо све карте. Ја то никад нисам разумео, зашто се стално, не знам, од председника државе, Владе, људи који су у неким процесима одлучују, очекује да они покажу све унапред потезе Србије. Не знам, да ли по питању Косова и Метохије, или региона, или неких других међународних односа, зашто бисмо ми показивали унапред карте? Па ми доносимо одлуке спрам оног што је с друге стране стола и спрам оног што су наши, свакако, интереси и циљеви”, рекао је Јанковић.

Он је истакао да се Београд значајно променио у последњих дванаест година и да је постао модерна европска метропола са великим бројем инвестиција и инфраструктурних пројеката. Као симбол те трансформације наведен је пројекат „Београд на води”, који је оцењен као пример успешног урбаног развоја. Истакао је да је однос Београда и Љубљане и људи у њима пријатељски и да међу њима не постоје границе.

Вучевић и Јанковић на Бизнис самиту су се обратили уместо председника Србије Александра Вучића, који је отказао учешће из здравствених разлога, како је рекла саветница председника за медије Сузана Васиљевић. У уводном обраћању, на почетку дана, публици су се обратили председник Владе Србије Ђуро Мацут, Педро Варгас Давид, генерални директор компанија „АЛПАК капитал” и Јуроњуз, Миња Милетић, регионална директорка Јуроњуза за Србију, Босну и Херцеговину и Црну Гору и Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије. Давид, који је отворио Бизнис самит, критиковао је модел, увезен са Запада, у којем медијске куће наступају као политичке силе, а новинари као политички актери са сопственим агендама.

„Када новинске куће желе да саме буду вест, уместо да о њима извештавају, оне постају део политичке игре. То подрива поверење јавности. Иако је у демократији легитимно имати став, сматрам да то штети професији. Алтернатива коју ми нудимо у Јуроњузу јесу неутралност, објективност и независност”, поручио је генерални директор ове медијске куће. Посебно је похвалио резултате Србије у привлачењу страних директних инвестиција. „Србија је показала да је боља од региона у привлачењу инвестиција и тај пут мора да настави. Верујем у будућност ове земље”, истакао је Давид.

Миња Милетић рекла је да је овај Бизнис самит место сусрета идеја, капитала и одговорности. „Наш циљ је јасан, а то је да овај самит заиста не буде само још један догађај, већ почетак нових сарадњи, конкретних пројеката и дугорочних партнерстава. Визија која се гради, то није само слоган. То је процес и то је одговорност”, навела је. Чадеж је изјавио да је на првом Бизнис самиту 2026. године присутно више од 400 учесника, укључујући више од 200 пословних лидера из Србије, али и из Европе.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да је стратешки циљ Србије позиционирање као кључне транзитне земље за енергетске руте, што ће директно ојачати геополитичку позицију државе. На панелу „Енергетски чвор”, обраћајући се преко видео-поруке, рекла је да је јако важна повезаност кад је реч о енергетском сектору јер је енергетска криза из 2022. показала да су земље отпорније уколико имају развијенију регионалну повезаност и веће прекограничне капацитете. Најавила је и обиман инвестициони циклус у енергетски сектор до 2035. прецизирајући да је његова вредност 14,4 милијарде евра и да он обухвата улагања у гасну инфраструктуру, преносни систем и нове производне капацитете.

Министарка заштите животне средине Сара Павков изјавила је да Србија прилагодљиво приступа зеленој транзицији, тежећи да очува конкурентност домаће привреде на европском тржишту. Она је на панелу „ЦБАМ и ЕТС”, рекла да је циљ државе да кроз нове законске механизме омогући привреди несметан извоз, уз истовремено усклађивање с еколошким стандардима ЕУ.

Генерални директор „Телекома Србија” Владимир Лучић изјавио је да ће сви стартапи и фирме које раде на развоју сервиса вештачке интелигенције (ВИ) имати у 5Г „стендалон” мрежи „Телекома Србија” одлично тест-окружење. Он је то казао на панелу „Дигитални капитал – Може ли вештачка интелигенција без природне?”, објашњавајући да је стендалон принцип 5Г мреже битан као подлога за развој вештачке интелигенције. „И генерално, Кина и Америка форсирају такав систем”, рекао је Лучић.

Мацут: Желимо да будемо земља стабилности, предвидивости и развоја

Србија данас жели да буде земља стабилности, предвидивости и развоја, али ниједна озбиљна визија не може да се реализује без снажне сарадње институција, привреде и финансијског сектора, рекао је јуче председник Владе Србије проф. др Ђуро Мацут. „Управо зато је важно што се сада на једном месту налазе људи који доносе одлуке, покрећу инвестиције и стварају нову економску вредност”, рекао је Мацут на отварању самита. Навео је да се самит одржава у тренутку када су дијалог, поверење и партнерство између државе и привреде, али и медија, од изузетног значаја. Нагласио је да тема самита, „Визија која се гради” добро описује тренутак у којем се налазимо. „Пред нама су изазови, али и велика прилика да заједно дефинишемо када желимо да Србија и регион изгледају боље, јасније и перспективније у годинама које долазе. Верујем да ће данашњи разговори отворити простор за нова партнерства и конкретне пројекте и још боље повезати и државу и бизнис, а кроз медије и заједнички наступ, када можемо заједно да градимо стабилан, модеран и конкурентан економски систем”, рекао је премијер.

Алабар: У Београд на води инвестиране четири милијарде евра

Оснивач компанија „Игл Хилс” и „Емаар” Мохамед Алабар рекао је да су у Београд на води инвестиране већ четири милијарде евра, да је та инвестиција створила 10.000 добро плаћених радних места, довела до отварања 900 нових компанија, а да је њен ефекат на економију Србије бар три пута већи. Алабар је у „Хард ток” разговору навео да је за сада у Србији плаћено око 1,2 милиона евра пореза и да је вредност станова и у старој градњи у околини Београда на води порасла за 400 одсто. Алабар је истакао да то види као допринос Србији и навео да његова компанија овде плаћа дивиденде, као и да користи овдашње добављаче. „То је заиста лепота целог тог пројекта: потрошили сте четири милијарде, али ефекат на економију је барем три пута већи – 15 милијарди”, рекао је Алабар.

Истакао је да је почаствован искуством и успехом Београда на води и указаним поверењем председника Александра Вучића. Упоредио је председника Србије Александра Вучића и председника Уједињених Арапских Емирата Мухамеда бин Заједа. „Обојица имају страст према свом народу, храбри су – да бисте управљали земљом потребни су вам храброст, страст, љубав и способност”, рекао је Алабар и додао: „За овакав пројекат потребно је 13 година да видите резултате, а они имају ту издржљивост, љубав, страст, храброст.” Навео је да је Вучић убрзао подршку и погурао цео пројекат, како каже, да је инсистирао на квалитету и на одличним пројектима. „Стало му је било до квалитета и драго ми је што смо ми то и остварили. И министар финансија нас је подржао, наравно, али да није било тог тима, да нисмо радили заједно, не би то било завршено”, рекао је Алабар.

Фридман: Нуклеарна енергија је главни извор у будућности

Оснивач компаније „Фридман глобал стратеџиз” и искусни дипломата Џастин Фридман истакао је на панелу „Енергетски чвор” да је „енергетска безбедност национална безбедност и да бисте је имали, морате имати разноврсност извора, како добављача угљоводоника, тако и самих извора енергије”. Сматрам да је управо нуклеарна енергија тај главни извор у будућности”, изјавио је Фридман. Дипломата је закључио да је одлука Србије да стратешки размишља о нуклеарном програму рационалан економски потез који ће земљи пружити стабилност у свету где енергетски ресурси постају главно средство геополитичке борбе. Додао је да је диверзификација једини начин да се избегне превелика зависност од било којег појединачног енергента или добављача.