Спорни закон о странцима угрожава опстанак Срба, просвете и здравства на КиМ

Сабор Српске православне цркве (СПЦ) изразио је забринутост за опстанак српског народа и институција на Косову и Метохији због спорног закона о странцима, као и због све учесталијих изазова с којима се суочава народ, као и светиње и монашке заједнице у Покрајини. „Сабор с посебном забринутошћу прати најновија дешавања и најаву спровођења спорног закона о странцима који озбиљно доводе у питање опстанак и несметано функционисање образовних и здравствених установа од суштинског значаја за живот српског народа на Космету, као и све учесталије изазове с којима се суочава наш верни народ, наше светиње и монашке заједнице, које и у тешким околностима истрајавају у очувању живог духовног и литургијског присуства цркве на том простору”, навела је СПЦ у саопштењу након Сабора који је одржан у Београду од 13. до 19. маја.

Такође, како је наведено, Сабор је потврдио своју трајну и непоколебљиву духовну бригу и одговорност за верни народ, свештенство, монаштво и светиње древног седишта патријараха и архиепископа српских, Пећке патријаршије и Епархије рашко-призренске.

„Свети архијерејски Сабор даје пуну подршку митрополиту рашко-призренском Теодосију, свештенству, монаштву и верном народу у њиховим напорима да, упркос сталним притисцима и неизвесностима, очувају своје вековно присуство, духовни, културни и историјски идентитет из свести о потреби, да пред домаћим и међународним представницима са додатном посвећеношћу наставе да, у духу јеванђеља Христовог, сведоче истину о неопходности заштите људских, верских и имовинских права СПЦ и њеног верног народа на Косову и Метохији и оснаживању њене позиције у циљу опстанка како нашег верног народа тако и јединствене хришћанске културе и цивилизације на тлу историјског исходишта и духовног средишта српског народа”, наведено је у саопштењу.

Сабор је нагласио да је простор Косова и Метохије од посебног духовног и историјског значаја за СПЦ.

„Посебно охрабрује чињеница да наше древне светиње, упркос многобројним искушењима, настављају да сабирају велики број поклоникâ из земље и света, сведочећи да оне нису само споменици културе већ пре свега живи центри богослужбеног, духовног и црквеног живота”, нагласили су из СПЦ.

Током заседања Сабора, анализирани су и извештаји о раду архијереја у дијаспори, с посебним освртом на прилике у епархијама СПЦ у САД, Аустралији и на британским острвима. Саслушани су и разматрани извештаји о раду Синода, Великог црквеног суда и епархијских архијереја, затим извештаји архијереја надлежних војним свештеницима у Војсци Србије и Оружаним снагама Босне и Херцеговине.

Такође, анализирани су и извештаји о раду Патријаршијског управног одбора, Патријаршијске библиотеке, Музеја и Архива СПЦ, добротворне фондације „Човекољубље”, поклоничке агенције „Доброчинство” и других фондација, установа и служби. Сабор је анализирао тренутно стање и проблеме црквене просвете и саслушао извештаје о раду свих образовних установа српске цркве.

Реформе у богословијама, оснивање Универзитета „Свети Сава”

Током заседања Сабора СПЦ настављене су прошлогодишње активности на пољу реформе плана и програма у српским православним богословијама. „У том циљу је донета нова Уредба о богословијама и усвојени су нови програми за четворогодишње школовање у богословијама. У току Сабора пажљиво је саслушан и извештај о активностима на унапређивању наставног процеса и уздизању у ранг факултета Високе школе, Академије за уметности и консервацију СПЦ, која ће убудуће деловати као Факултет ’Деспот Стефан Лазаревић’”, наведено је у саопштењу СПЦ.

Посебну пажњу Сабор је поклонио теми оснивања српског православног универзитета „Свети Сава”. Констатовано је да идеја оснивања црквеног универзитета представља израз одговорности и старања за све који желе да своје образовање стекну у окриљу цркве, нарочито због чињенице да се образовање и просвета, просвећивање и студирање не тумаче превасходно као процес стицања одређених знања већ, пре свега, као развијање врлине и пут богопознања.

„Црквени универзитети и високошколске установе које оснивају или подржавају хришћанске цркве нису никаква новост у европском и светском образовном простору. Напротив, они представљају један од његових најстаријих и најзначајнијих облика. Многи од најугледнијих универзитета у Европи настали су управо у окриљу цркве или уз њену непосредну подршку. Свети Сава је још као архимандрит основао монашку школу у Студеници, а као архиепископ катедралну школу у Жичи”, наводе у СПЦ.

Разрешен Јустин

На саборским седницама детаљно је анализирана ситуација у Епархији жичкој, њено материјално-финансијско пословање и питање одговорности надлежног епархијског архијереја. „У циљу успостављања редовног црквено-правног поретка у односној епархији, Сабор је донео одлуку о разрешењу митрополита Јустина од даљег управљања епархијом жичком”, додала је СПЦ у саопштењу након Сабора.