Mачевање прерасло у посао

– Пре десетак година тренирао сам мачевање и пошто сам добио степен мачеваоца пожелео сам да себи направим мач. Тако је све кренуло.

Овим речима Жељко Пантић, студент четврте године Шумарског факултета, започиње причу о необичном (за данашње време) занату и хобију који је у фази да се развије у прави посао.

– Стицајем околности, учитељ мачевања Александар Станковић у том периоду почео је да прави нов програм мачевања – куртоазно мачевање, у коме се користе историјске реплике мачева из епоха коме припада тај стил (дворучни мачеви, једноручни, рапири – „Три мускетара”, шпаде – „Зоро”, гладијуси, сабље) тако да сам имао велику подршку и помоћ када је посреди конструкција и тестирање мача док сам за технолошки аспект израде био препуштен сам себи.

Све делове мача – од сечива до противтега, израђује ручно ковањем, а занат је, каже, учио из књига које је поручивао из иностранства, на страним форумима ковача мачева, а највише на својим грешкама, искрен је Жељко.

Када је овладао занатом, пожелео је да се додатно усаврши како би избегао грешке у даљем развијању посла, па се пријавио на CEFE тренинг за предузетнике који је организовао Пословно-технолошки инкубатор техничких факултета.

– Мој даљи план је да људима представим лепоту мачева, не као оружја, јер они то одавно нису, већ као уметничке форме.