Карлик Џоунс „чудотворац”

Игра сло­ви­ма, сим­бо­лич­на ма­шта и „бум” – Кар­лик се пре­кр­шта­ва у Краљ(ик)! Сна­гом ис­ку­ста­ва, по­гле­дом у ре­зул­та­те и ана­ли­тич­ким освр­том, Џоунс се пре­тва­ра у „чу­до­тво­рац”! Ве­ћи­ни је кри­стал­но ја­сно, ма­ње упу­ће­ни­ма: ре­пре­зен­та­ти­вац Ју­жног Су­да­на је пре­по­ро­дио Пар­ти­зан – ван и на пар­ке­ту, у све­ми­ру, ис­под зе­мље, на не­бу – где год са­ња­ре­ње чо­ве­ка мо­же да „од­ве­де”, док је игро­каз Пар­ног ваљ­ка про­тив ве­чи­тог ри­ва­ла у по­лу­фи­на­лу АБА ли­ге жи­вот­на при­ли­ка да се зна­чај аса из­ба­ци на по­вр­ши­ну.

По­сма­тра­ју­ћи ис­кљу­чи­во ду­е­ле са Цр­ве­ном зве­здом, ор­га­ни­за­тор игре пред­ста­вљао је су­шти­ну не­до­стат­ка ри­ва­ла. Ма­е­страл­но је кон­тро­ли­сао тем­по – у па­ру са Ни­ком Ка­ла­те­сом, де­фи­ни­сао ре­чи „плеј­меј­кер” и „ли­дер” и ис­ка­зао се у свим ко­шар­ка­шким еле­мен­ти­ма. Не­ве­ро­ват­но је функ­ци­о­ни­са­ла „пик-ен-рол” игра са цен­три­ма – Бру­ном Фер­нан­дом и То­ње­ом Џе­ки­ри­јем, па­мет­но су се ко­ри­сти­ли „мис-ме­че­ви”, сто­га ни­је чу­до што су цр­но-бе­ли у дво­ме­чу би­ли бо­љи се­дам и по че­твр­ти­на и на кра­ју до­ми­нант­но обез­бе­ди­ли пла­сман у фи­на­ле (100:94, 89:78). Ме­ђу­тим, ути­цај Кар­ли­ка на бе­о­град­ског ве­ли­ка­на нај­бо­ље се осли­ка­ва сту­ди­о­зном ева­лу­а­ци­јом пе­ри­о­да „то­ком по­вре­де” и „по­сле опо­рав­ка”.

Ди­рект­но у „гла­ву” – еки­па из Хум­ске је без Џоунса, у пе­ри­о­ду од 24. ок­то­бра 2025. до 20. фе­бру­а­ра 2026, од­и­гра­ла 39 ме­че­ва и за­бе­ле­жи­ла по­ра­жа­ва­ју­ћи скор 20-19. Ипак, кад се во­ђа вра­тио, на дан су­сре­та са Фе­нер­бах­че­ом (25. фе­бру­ар), про­цве­та­ло је око Аре­не! Иза­бра­ни­ци Ђо­а­на Пе­ња­ро­је су од утак­ми­це у Ис­тан­бу­лу 23 пу­та кро­чи­ли на пар­кет и оста­ви­ли знат­но бо­љи ути­сак (18-5), при­де оства­ри­ли и за­вид­ни­ју кош раз­ли­ку – ми­нус 80 на­спрам плус 184. На­рав­но, бит­на ком­по­нен­та јед­на­чи­не је­сте што је за вре­ме „цр­них да­на” би­ло ви­ше евро­ли­га­шких окр­ша­ја, ло­гич­но и ве­ћи број не­у­спе­ха, али раз­ли­ка је пре­ве­ли­ка да би кри­ви­ца ужа­сних ре­зул­та­та мо­гла да се сва­ли на те­же так­ма­це.

Не­ве­ро­ват­но је и да от­ка­ко ас ве­дри и обла­чи та­бо­ром Пар­ти­за­на, тим ни­је из­гу­био дво­ци­фре­ном раз­ли­ком, док је и да­ље у ми­сли­ма на­ви­ја­ча бо­лан пе­ри­од кад су цр­но-бе­ли ко­ке­ти­ра­ли са нај­у­бе­дљи­ви­јим по­ра­зом у исто­ри­ји клу­ба – по­сма­тра­ју­ћи елит­но так­ми­че­ње Ста­рог кон­ти­нен­та. Пар­ни ва­љак је во­дио бит­ке са ор­га­ни­за­то­ром игре про­тив Фе­нер­бах­чеа, Ду­ба­и­ја, Цр­ве­не зве­зде, Ва­лен­си­је, Жал­ги­ри­са и оста­лих, али – ни­ка­да ни­је био де­кла­си­ран, иако је са­мо не­ко­ли­ко не­де­ља пре по­врат­ка „спи­ри­тус мо­вен­са” про­жи­вља­вао нај­те­же тре­нут­ке од по­чет­ка ере Жељ­ка Об­ра­до­ви­ћа.

Нај­тро­феј­ни­ји стра­тег Евро­пе, Зо­ран Са­вић, Осто­ја Ми­ја­и­ло­вић, ра­зни ве­ли­ка­ни игре под обру­чи­ма, ана­ли­ти­ча­ри – чла­но­ви ко­шар­ка­шког еко­си­сте­ма не­бро­је­но пу­та су ис­ти­ца­ли ва­жност Кар­ли­ка Џоунса за са­став из Хум­ске, сто­га се без трун­ке сум­ње мо­же ре­ћи да је но­ви уго­вор мом­ка из Ју­жног Су­да­на јед­но од бит­ни­јих оства­ре­ња у овој се­зо­ни. По­ка­зао је и у од­но­су са ме­ди­ји­ма да по­шту­је Ср­би­ју, Бе­о­град и Пар­ти­зан, ни­је би­рао тре­нут­ке кад ће да го­во­ри, већ се на сва­ком ко­ра­ку по­на­шао као су­ве­ре­ни ли­дер ко­лек­ти­ва, док је, на­жа­лост, је­ди­на, ве­ли­ка, мр­ља ту­ча ис­пред ноћ­ног клу­ба. Епи­лог је по­знат, Кар­лик Џоунс је на­у­чио лек­ци­ју и не по­сто­ји раз­лог да га Жар­ко Па­спаљ у на­ред­ној се­зо­ни не окру­жи иде­ал­ним са­и­гра­чи­ма, мо­жда и по ње­го­вој ме­ри – ште­та би би­ла да се оста­так уго­во­ра и евро­ли­га­шке ли­цен­це ба­ци у во­ду.

Ва­жан удео у јед­на­чи­ни и Ђо­ан Пе­ња­ро­ја

Ђо­ан Пе­ња­ро­ја не же­ли да „по­твр­ди” да је по­вра­так Кар­ли­ка Џоунса кљу­чан де­таљ Пар­ти­за­но­вог пре­по­ро­да – бу­ду­ћи да кон­стант­но по­ку­ша­ва да ис­так­не сна­гу ко­лек­ти­ва, оправ­да­но, док иден­тич­ним од­го­во­ри­ма на прес кон­фе­рен­ци­ја­ма па­жњу са се­бе скре­ће на игра­че.

Исти­на, Шпа­нац је ура­дио не­ве­ро­ва­тан по­сао от­ка­ко је кро­чио у Бе­о­град­ску аре­ну, пот­пу­но је ста­би­ли­зо­вао еки­пу и удах­нуо рас­по­ло­же­ње на три­би­не, али је мо­жда и сам све­стан да ни­је по­твр­дио брејк – те­ни­ским тер­ми­ном ре­че­но. За ма­ње од че­ти­ри не­де­ље мо­же да се до­го­ди ко­пер­ни­кан­ски обрт и да се евен­ту­ал­ним по­ра­зи­ма у фи­на­лу АБА ли­ге и на фај­нал-фо­ру КЛС-а ба­ци ве­ли­ка сен­ка на ман­дат струч­ња­ка, што је спорт­ски гле­да­но из­во­дљи­во. Ду­баи или Бу­дућ­ност има­ју ква­ли­тет да се рав­но­прав­но так­ми­че са цр­но-бе­ли­ма, си­ту­а­ци­ју у до­ма­ћем так­ми­че­њу са из­ме­ње­ним са­ста­вом и без при­ја­вље­ног Шеј­ка Мил­то­на ни­је по­треб­но ни ко­мен­та­ри­са­ти. Сто­га, стра­тег је до­ка­зао да је би­тан удео у јед­на­чи­ни бо­љих вре­ме­на еки­пе из Хум­ске, с по­тен­ци­ја­лом да по­ста­не до­не­кле ви­та­лан.