Српске несугласице у Мађарској

Поштовани господине Басићу,

Имајући у виду да сте дуги низ година били ангажовани као новинар у српским медијима у Мађарској, текст који сте објавили у дневном листу „Политика” изазвао је не само изненађење већ и озбиљно запрепашћење у нашој заједници. Од новинара са вашим искуством с правом се очекује да о осетљивим питањима од значаја за Србе у Мађарској извештава објективно, чињенично и без политичког сврставања. Ваш текст, међутим, јесте пристрасан и отворено заузима страну у погледу политичких подела у Скупштини Самоуправе Срба у Мађарској.

Сумњу у погледу добронамерности вашег извештавања изазивају и ваше дугогодишње везе са медијским и политичким актерима који су повезани са опозиционом изборном листом „Круг”. Ваша сарадња са Варош ТВ, као и чињеница да сте били ангажовани у оквиру система Самоуправе Срба у Мађарској, преко Српског медијског центра у периоду када је лидер опозиционе листе Милан Ђурић, супруг оснивачице тог назови медија Диане Ђурић, обављао функцију потпредседника, представљају околности које сте били дужни да наведете у тексту. Посебно ако се има у виду да је до свих проблема које у свом напису помињете дошло након политичких договора који су довели у питање изборну вољу бирача, уз подршку управо оних актера које у свом тексту афирмативно представљате.

Све ове тврдње могу да се провере у службеним изворима, а ми бих вам скренули пажњу само на неколико важних чињеница:

Самоуправа Срба у Мађарској, као кровна политика организација Срба у Мађарској, има законом утврђено право да постави изборну листу за парламентарне изборе. Рок за то трајао је од 1. октобра 2025. до 2. фебруара 2026. године, укупно 125 дана. У том периоду постојале су све формалне и стварне могућности да се листа усагласи и постави.

Ваше оцене о „успешним” претходним изборним циклусима под руководством Љубомира Алексова нису утемељене у чињеницама. Садашње руководство је затекло дуг од приближно две милијарде форинти (око пет милиона евра), пре свега због незавршених инвестиција ССМ у Сегедину и Батањи. Последице таквог неодговорног управљања су озбиљне и дугорочне како правно, тако и финансијски.

У вашем тексту присутно је и више чињеничних грешака које су за професионалног новинара недопустиве. Љубомир Алексов није био два, већ три мандата портпарол у мађарском парламенту. Нетачна је и ваша тврдња да ромска заједница неће имати представника, јер је она благовремено поставила своју изборну листу за изборе 2026. године. Такође, нетачно је да је руководство Самоуправе подељено – руководство је јединствено, док су поделе присутне у Скупштини ССМ.

У свом тексту тврдите да постоји нова већина у Скупштини ССМ, са јасним ставом. Остаје питање зашто та већина није успела да изабере свог кандидата на седници од 2. фебруара, и зашто, по вашем мишљењу, за то одговорност сноси руководство ССМ.

Посебно је нетачан ваш навод да је седница од 26. јануара била „најважнија”. Пре ње су законито сазване четири седнице, на којима је изборна листа могла бити постављена. У три наврата седнице нису одржане због недоласка комплетне опозиције предвођене Миланом Ђурићем, као и одсуства Слободана Никића, који је напустио удружење, које га делегирало у Скупштину и прешао на другу страну. Због њихове организоване опструкције није било кворума и те седнице нису могле да се одрже. На седници од 17. децембра 2025. године опозиција није прихватила ни да се питање изборне листе уврсти у дневни ред. Седница од 26. јануара је прекинута због правних недоумица, на које је указао управо Љубомир Алексов.

Ваша тврдња да је седница од 2. фебруара одржана „супротно статутарним процедурама” представља озбиљну и неосновану оптужбу, јер имплицира незаконито поступање. За такву тврдњу немате доказе, реч је, дакле, о ширењу неистинитих информација. Насупрот вашим тврдњама о нетранспарентности, целокупна документација, укључујући позиве и материјале, јавно је доступна на сајту Самоуправе.

Нетачан је и навод да је др Јованка Ластић била кандидат на седници од 4. октобра, будући да та седница није ни одржана, па самим тим није ни било кандидата.

Такође, неосноване су ваше тврдње о наводним притисцима у вези са избором нашег представника у Мађарском парламенту. Наиме, 19. јануара, у разговору са лидером опозиције Миланом Ђурићем постигнута је начелна сагласност о кандидату. Ради се о Алекси Русу, искусном дипломати, бившем амбасадору Мађарске у Европском савету и носиоцу Сретењског ордена, човеку који је активно заступао интересе Србије у ЕУ. Како други предлог није достављен, руководство ССМ је оправдано сматрало да је договор постигнут. Кандидат опозиције је затим, изненада, предложен на самом скупштинском заседању, мимо свих претходних договора. То је био Игор Рус, који – као потпредседник ССМ у претходном периоду – дели одговорност за све проблеме и дугове настале претходних година. Игор Рус, иначе, није прихватио посланички мандат у Скупштини ССМ, али је исказао интересовање за добро плаћену позицију представника у Парламенту, што сматрамо морално неприхватљивим.

Када је реч о начину управљања ССМ, у односу на претходни период постигнут је значајан напредак: седнице се јавно преносе, рад је транспарентан и уредно документован, буџет је коначно донет у складу са законским прописима, а због ранијих неправилности покренути су и кривични и парнични поступци. Опструкција долази од опозиције и Слободана Никића. Што се демократичности и децентрализације тиче, важно је навести да је потпредседник ССМ Андрија Роцков, после неуспелог првог покушаја да се постави изборна листа предложио да Скупштина постављање листе препусти за то овлашћеним бирачима, којих је тада било 741. на листи Националне изборне комисије, што нажалост није прихваћено.

Да сумирамо: укупно је у периоду од 125 дана сазвано шест седница. На три опозиција није дошла, као ни Слободан Никић, који је променио страну и тиме прекројио изборну вољу бирача, на једној опозиција није прихватила да на дневном реду буде и постављање изборне листе, једна је прекинута, а на једној ниједан кандидат није успео да освоји квалификовану већину. Руководство, као и посланици из редова позиције на свакој од тих седница су били присутни и спремни за договор. Стога је нетачно и тенденциозно сву одговорност приписати искључиво руководству – опструкције су долазиле са друге стране, вођене личним амбицијама. Надамо се да ваш текст није мотивисан управо таквим побудама.

*Председница Самоуправе Срба у Мађарској

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа