Тајни савет за рекорд

Ка­рак­те­ри­стич­ни по­кре­ти, ши­рок осмех и плес ко­ји је обе­ле­жио пр­ви три­јумф у Па­ри­зу, док су на три­би­на­ма од пр­вог по­е­на гла­сно на­ви­ја­ли ње­го­ви нај­ми­ли­ји – кћер­ка Та­ра, син Сте­фан и су­пру­га Је­ле­на.

Но­вак Ђо­ко­вић је по­чео аван­ту­ру на Ро­лан Га­ро­су по­бе­дом про­тив Ђо­ва­ни­ја Меп­ши­ја Пе­ри­ка­ра из Фран­цу­ске ко­ји је 83. на АТП ли­сти.

Би­ло му је по­треб­но ско­ро три са­та за сла­вље и пла­сман у дру­го ко­ло – 5:7, 7:5, 6:1, 6:4. У сле­де­ћој рун­ди за про­тив­ни­ка има још јед­ног пред­став­ни­ка из Фран­цу­ске – Ва­лен­та­на Ро­је­ра ко­ји је 74. на свет­ској ранг ли­сти.

„Исти­на је да ни­сам баш све­стан ко­ли­ко сам уче­шћа имао, али то је од­лич­на ста­ти­сти­ка," ис­та­као је Новак ко­ји је 82. пут део гренд слем тур­ни­ра.

„Кад сам иза­шао на те­рен, би­ло је ја­сно да ме оче­ку­је те­жак меч, по­го­то­во мен­тал­но. Мо­рам да бу­дем сми­рен и кон­цен­три­сан, да др­жим жив­це под кон­тро­лом у кључ­ним тре­ну­ци­ма. На при­мер, то ни­је био слу­чај у пр­вом се­ту."

Не би био нај­бо­љи свих вре­ме­на да не зна да про­на­ђе пут до пре­о­кре­та

„По­сле увод­ног де­ла игре, ства­ри су ишле до­бро. Од тог тре­нут­ка сам мо­гао мно­го бо­ље да пред­ви­дим по­кре­те про­тив­ни­ка", по­тен­ци­рао је да је нај­ве­ћа ениг­ма био по­чет­ни уда­рац Пе­ри­ка­ра.

„У по­чет­ној фа­зи окр­ша­ја ни­сам имао шан­се. Ђо­ва­ни­јев сер­вис је је­дан од нај­не­ве­ро­ват­ни­јих у по­гле­ду пре­ци­зно­сти и бр­зи­не ко­је сам срео у ка­ри­је­ри. По­не­кад са­мо мо­ра­те да се на­да­те и да има­те сре­ће. Ни­ко не же­ли да се су­о­чи с њим у жре­бу, искре­но. Уко­ли­ко по­бољ­ша по­је­ди­не аспек­те у игри, мо­гао би да има све­тлу бу­дућ­ност. Очи­глед­но, игра­ти про­тив фран­цу­ског те­ни­се­ра на цен­трал­ном те­ре­ну Га­ро­са ни­ка­да ни­је ла­ко. На­рав­но, пу­бли­ка се укљу­чи и при­ти­сак осе­ћа­те још ви­ше. Све у све­му. До­бар ду­ел, баш оно што је док­тор пре­пи­сао. Иде­мо да­ље – у 39. го­ди­ни."

От­крио је ка­ко је укро­тио сер­ви­се Пе­ри­ка­ра:

„Ан­ти­ци­па­ци­ја је би­ла од ве­ли­ке ва­жно­сти, као и стр­пље­ње. Ис­ко­ри­стио сам шан­се у дру­гом се­ту. Би­ло је ком­пли­ко­ва­но у на­став­ку, али по­бољ­шао сам ри­терн, па је све би­ло ка­ко тре­ба."

Уочи пр­вог дво­бо­ја на шља­ци у Па­ри­зу, Ђо­ко­вић је про­сла­вио 39. ро­ђен­дан

„Ка­ко го­ди­не про­ла­зе, на­рав­но, по­ста­је све те­же," об­ја­снио је по­бе­де у ду­е­ли­ма на нај­ве­ћој сце­ни у овој фа­зи жи­во­та.

 „За ме­не ве­ро­ват­но ни­је нај­бо­ља стра­те­ги­ја до­ћи ов­де са­мо са јед­ним ме­чом на шља­ци. Да се так­ми­чим на Ро­лан Га­ро­су где мо­гу да оче­ку­јем ова­кве бит­ке у сва­кој рун­ди."

Под­се­тио је да ни­је имао иде­ал­ну при­пре­му на цр­ве­ној пра­ши­ни од по­чет­ка се­зо­не. Због про­бле­ма са по­вре­да­ма ни­је био део не­ко­ли­ко тур­ни­ра у ни­зу. Пре­ско­чио је све ма­стер­се од по­ра­за у че­твр­том ко­лу у Ин­ди­јан Вел­су – Ма­ја­ми, Мон­те Кар­ло и Ма­дрид. Вра­тио се на те­рен у Ри­му, али ни­је би­ло успе­ха. Да­ле­ко од иде­ал­не фор­ме и игре ни­је мо­гао да пре­ско­чи ни пр­ву пре­пре­ку. На нај­спо­ри­јој под­ло­зи, Ро­лан Га­рос је у Но­ва­ко­вом фо­ку­су већ не­ко­ли­ко го­ди­на у ни­зу. Да би био што спрем­ни­ји од­лу­чио је да пре­ско­чи и тур­нир из се­ри­је 250 у Же­не­ви. Ни­је бра­нио трон у Швај­цар­ској већ се по­све­тио опо­рав­ку и не­што ка­сни­је по­чео са тре­нин­зи­ма.   

„За­пра­во, то ни­је био део пла­на, али то је си­ту­а­ци­ја ко­ју сам мо­рао да при­хва­тим због окол­но­сти. Она­ко је ка­ко је­сте."

Као и увек не кри­је нај­ве­ће ам­би­ци­је, по­го­то­во на сце­ни гренд слем так­ми­че­ња где на­па­да ре­корд­ни 25. тро­феј.

„Мо­рао сам те­мељ­но да се при­пре­мим да бих сти­гао у Па­риз, ме­сто где сам увек по­ку­ша­вао да се до­бро сна­ђем и до­ђем до за­вр­шни­це. Са­да оста­је да се ви­ди ка­ко ће мо­је те­ло ре­а­го­ва­ти, али та­ко­ђе мо­рам да про­на­ђем игру ко­ју же­лим. Знам да је све то део про­це­са."

На пи­та­ње ка­ко се до­ла­зи до успе­ха, нај­бо­љи свих вре­ме­на је од­го­во­рио:

„Пр­во на­по­ран рад, као и од­ри­ца­ње, а тај је­дан са­вет бих са­крио за евен­ту­ал­но осва­ја­ње 25. гренд слем ти­ту­ле. У на­шем спор­ту ва­жна је и ат­мос­фе­ра у ти­му. Ни­је са­мо по­је­ди­нац пре­су­дан, већ ат­мос­фе­ра око ње­га.

Од Мел­бур­на до Па­ри­за

Зва­нич­ни сајт АТП из­дво­јио је ста­ти­сти­ку да­на – Ђо­ко­вић је 20 го­ди­на без по­ра­за у пр­вој рун­ди на би­ло ком гренд слем тур­ни­ру. По­след­њи пут из­гу­био је на стар­ту ве­ли­ког так­ми­че­ња 2006. Би­ло је то на Аустра­лиј­ском опе­ну. Од та­да тра­је Но­ва­ко­ва се­ри­ја.

Ђоковић неће да ула­зи у однос Троицког и Кецмановића

Као бом­ба од­јек­ну­ла је вест да ће Вик­тор Тро­иц­ки би­ти у ти­му Но­ва­ка Ђо­ко­ви­ћа то­ком Ро­лан Га­ро­са. Ни­шта не би би­ло чуд­но да до ју­че Вик­тор ни­је био део струч­ног шта­ба Ми­о­ми­ра Кец­ма­но­ви­ћа. Та­ко је ова не­сва­ки­да­шња и не­при­јат­на си­ту­а­ци­ја ме­ђу срп­ским игра­чи­ма по­ста­ла јед­на од глав­них те­ма у глав­ном гра­ду Фран­цу­ске, али и ши­ром све­та у спорт­ским ру­бри­ка­ма.

Пре све­га, Кец­ма­но­вић ни­је крио раз­о­ча­ре­ње због од­ла­ска Тро­иц­ког у Ђо­ко­ви­ћев струч­ни штаб.

„Би­ћу искрен, ме­не је од­лу­ка за­бри­ну­ла, да не ка­жем – шо­ки­ра­ла. У не­де­љу сам осво­јио ти­ту­лу на че­лин­џе­ру, а у по­не­де­љак ми је Вик­тор са­оп­штио да пре­ки­да са­рад­њу са мном. У сре­ду је тре­ба­ло да пу­ту­је­мо за Па­риз. Већ је у уто­рак по­под­не био на Ша­три­јеу са Но­ва­ком," ис­та­као је Ми­о­мир на кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је по­сле пр­вог окр­ша­ја на шља­ци у Па­ри­зу и на­ста­вио:

„Све је ја­сно, не мо­рам мно­го да до­да­јем. Мно­го сам раз­о­ча­ран, али Бо­же мој, имам Ог­ње­на Јо­ва­но­ви­ћа с ко­јим са­ра­ђу­јем ле­по. Енер­ги­ја је до­бра, ве­ру­је у ме­не и он ми је глав­ни тре­нер са­да."

Ђо­ко­вић је та­ко­ђе про­ко­мен­та­ри­сао са­рад­њу са Тро­иц­ким и ко­мен­та­ре Кец­ма­но­ви­ћа.

„Има­ли смо ко­му­ни­ка­ци­ју, ни­сам га ви­део ужи­во... Че­сти­тао бих му и по­бе­ду на тур­ни­ру, али и пре... Кон­так­ти­рао сам га, при­ча­ли смо и ре­као сам му из мо­је пер­спек­ти­ве шта је би­ло и ка­ко је­сте. Са­да, на ко­ји на­чин је при­хва­тио и шта је из­ме­ђу ње­га и Вик­то­ра – не ула­зим у то. То је све што мо­гу да ка­жемм, "ис­та­као је Новак.

Вла­сник 24 гренд слем тро­фе­ја об­ја­снио је и раз­ло­ге до­во­ђе­ња Тро­иц­ког у струч­ни штаб.

„Па, вр­ло јед­но­став­но – Вик­тор је не­ко ко ме по­зна­је и при­ја­тељ­ски и зна­чи то што се зна­мо од осме или де­ве­те го­ди­не. По­зна­је­мо се и са те­ре­на – играо сам про­тив ње­га, а играо сам с њим и у ду­блу. Би­ли смо у Деј­вис ку­пу за­јед­но кад смо осво­ји­ли ти­ту­лу. То­ли­ки низ го­ди­на смо пу­то­ва­ли за­јед­но. Та­ко да је де­фи­ни­тив­но је­дан од бли­жих љу­ди ко­је имам у жи­во­ту и јед­но­став­но ни­сам же­лео да до­во­дим не­ке не­по­зна­те љу­де са­да. Јед­но­став­но, не­мам стр­пље­ња за то и хтео сам да до­ве­дем не­ко­га ко ме до­бро по­зна­је и не­ко ко мо­же ис­ку­ством да до­при­не­се. Та­ко да је то нај­ве­ћи раз­лог."

У при­чи не­до­ста­је и тре­ћа стра­на. Оста­је да Вик­тор, уко­ли­ко же­ли, из ње­го­вог угла, об­ја­сни си­ту­а­ци­ју. 

Тро­иц­ки је био по­ред Ђо­ко­ви­ћа на пу­ту до ње­го­вог нај­ве­ћег успе­ха у ка­ри­је­ри – осва­ја­ња злат­не ме­да­ље на Олим­пиј­ским игра­ма баш у Па­ри­зу то­ком ле­та 2024. По про­то­ко­лу, иако је у то вре­ме био је глав­ни тре­нер Ха­ма­да Ме­ђе­до­ви­ћа, мо­гао је и мо­рао да бу­де у ти­му срп­ског игра­ча као се­лек­тор Деј­вис куп ре­пре­зен­та­ци­је Ср­би­је.

Не­ко­ли­ко ме­се­ци ка­сни­је, по­сле так­ми­че­ња из се­ри­је 250 у Бе­о­гра­ду у но­вем­бру, мо­мак ро­дом из Но­вог Па­за­ра ис­та­као је да су Вик­тор и он ста­ви­ли тач­ку на за­јед­нич­ки рад. На истом над­ме­та­њу, пред крај ме­че­ва у Аре­ни, Кец­ма­но­вић је об­ја­вио да ће Тро­иц­ки би­ти ње­гов тре­нер од по­чет­ка 2025.

Срп­ски трио – Ђо­ко­вић, Кец­ма­но­вић и Ме­ђе­до­вић био је успе­шан на стар­ту гренд сле­ма у Фран­цу­ској у по­је­ди­нач­ној кон­ку­рен­ци­ји.

Њи­хо­ви ме­че­ви дру­гог ко­ла су на про­гра­му су­тра. Ђо­ко­вић игра про­тив Ва­лен­та­на Ро­је­ра (Фран­цу­ска), Кец­ма­но­вић про­тив Ну­на Бор­хе­са (Пор­ту­га­ли­ја), а Ме­ђе­до­вић са Ло­рен­цом Со­не­гом (Ита­ли­ја).

Те­рет па­ри­ског фи­на­ла за Крунићеву

Вре­ме је за нај­ва­жни­ји и нај­те­жи ис­пит за Алек­сан­дру Кру­нић на шља­ци. Нај­бо­ље пла­си­ра­на Срп­ки­ња у ду­блу бра­ни фи­на­ле на Ро­лан Га­ро­су, јер је ла­не игра­ла за ти­ту­лу за­јед­но са Аном Да­ни­ли­ном (Ка­зах­стан). До тро­на ни­су до­шле, из­гу­би­ле су од ита­ли­јан­ске ком­би­на­ци­је – Са­ра Ера­ни и Ја­смин Па­о­ли­ни.

У пр­вом ме­чу за про­тив­ни­це има­ју игра­чи­це из Че­шке – Ми­ри­јам Ко­лод­зи­е­јо­ва и Џе­си­ка Ма­леч­ко­ва.

Алек­сан­дра ни­је има­ла нај­бо­љу при­пре­му од по­чет­ка се­зо­не на нај­спо­ри­јој под­ло­зи. Ме­ња­ла је са­и­гра­чи­це – у Чарлс­то­ну (се­ри­ја 500) игра­ла је са Шу­аи Жанг из Ки­не, у Ма­дри­ду (се­ри­ја 1.000) са Кри­сти­ном Мла­де­но­вић из Фран­цу­ске, а у Ри­му са Над­јом Ки­че­нок (САД). Углав­ном је гу­би­ла у увод­ним рун­да­ма, а у Шпа­ни­ји је оста­ла без по­лу­фи­на­ла.

Са Аном је има­ла од­ли­чан по­че­так се­зо­не на бе­то­ну – на шест тур­ни­ра у ни­зу сти­гле су бар до по­лу­фи­на­ла. У Мел­бур­ну и на Ка­ли­фор­ни­ји из­гу­би­ле су у фи­на­лу, а у До­хи су осво­ји­ле тро­феј.

Е. Делева