Трамп ба­цио коц­ку

Од на­шег до­пи­сни­ка

Ва­шинг­тон, 18. фе­бру­а­ра – Аме­рич­ки тај­кун До­налд Трамп (62) ре­шио је да се тре­нут­но ока­не коц­ка­ња са… Бо­гом. За­јед­но са сво­јом кћер­ком пла­во­ко­сом ле­по­ти­цом Иван­ком Трамп, ми­ли­јар­дер офар­ба­не оранж ко­се, ма­нуо се упра­вљач­ког од­бо­ра у коц­кар­ни­ца­ма на пе­ско­ви­тој оба­ли Атлан­тик Си­ти­ја у Њу Џер­зи­ју, на пу­ту из­ме­ђу Ва­шинг­то­на и Њу­јор­ка.

Ком­па­ни­ја са­ста­вље­на од три ме­га­коц­кар­ни­це за­јед­но са лук­су­зним хо­те­ли­ма при­ја­ви­ла се за бан­крот ка­да је про­шао рок да под­ми­ри оба­ве­зе од 53 ми­ли­о­на до­ла­ра на име ка­ма­те. Трам­пов Лас Ве­гас на Ис­точ­ној оба­ли ни­је у про­те­кла три ме­се­ца при­ву­као до­вољ­но аван­ту­ри­ста спрем­них да на же­тон уло­же свој име­так. При­лив коц­кар­ни­ца је опао за још осам­на­ест ми­ли­о­на и гу­би­так је на­ра­стао на пре­ко сто ми­ли­о­на до­ла­ра.

„Ово су ја­ко те­шка вре­ме­на у Атлан­тик Си­ти­ју. Го­то­во све ком­па­ни­је су се за­гли­би­ле у фи­нан­сиј­ске про­бле­ме”, ре­као је крат­ко Трамп. Но чо­век ко­ји је већ мно­го пу­та бан­кро­ти­рао, да би се као пти­ца фе­никс сва­ки пут по­но­во уз­ди­зао, увек све моћ­ни­ји, ни­је тек та­ко спре­ман да од­у­ста­не од коц­ка­ња: „Пом­но ћу пра­ти­ти шта се де­ша­ва и у јед­ном тре­нут­ку, у не та­ко да­ле­кој бу­дућ­но­сти, ево ме на­траг. Бар та­ко се на­дам”, ре­као је До­налд Трамп, ко­ји згр­ће ми­ли­о­не до­ла­ра као те­ле­ви­зиј­ска зве­зда на свом ри­ја­ли­ти шо­уу. На ње­му упо­шља­ва и от­пу­шта ра­зно­ра­зне мла­де ја­пи­је ко­ји би да ра­де у фир­ми До­нал­да Трам­па.

Трамп у овом злом (не)вре­ме­ну има још јед­ну „ку­лу од ка­ра­та”. Про­да­ја ста­но­ва у Трам­по­вом „Ин­тер­не­ше­нел хо­тел анд та­у­е­ру” у Чи­ка­гу ишла је глат­ко док ни­је до­шло до по­ре­ме­ћа­ја на тр­жи­шту не­крет­ни­на, чак и у бе­ри­ћет­ном Чи­ка­гу. Ку­ла, чи­јом је ви­си­ном Трамп хтео да над­ви­си оста­ле гра­ђе­ви­не на чи­ка­шком хо­ри­зон­ту (сем Сир­со­вог обла­ко­де­ра), за­ста­ла је не­где не­бу под обла­ке, а цр­ве­но­ко­си мо­гул по­чео је да се жа­ли на по­хле­пу ба­на­ка.

(/slika2)Спо­ри се са Дој­че бан­ком ко­јој не­ће да пла­ти дуг од три­де­сет ми­ли­о­на до­ла­ра. Твр­ди да је уго­во­ром пред­ви­ђе­но да се ње­го­ве кла­у­зу­ле из­ме­не, от­пла­та од­ло­жи или ума­њи, у слу­ча­ју по­пла­ве, цу­на­ми­ја, не­ке дру­ге при­род­не или „не­при­род­не ви­ше си­ле”. А кри­зу ко­ја је на­ста­ла на фи­нан­сиј­ском тр­жи­шту све­та Трамп под­во­ди под „бож­ју си­лу”. Од бан­ке тра­жи да му она да три ми­ли­јар­де до­ла­ра као на­док­на­ду за ње­го­ву по­љу­ља­ну ре­пу­та­ци­ју.

Њу­јор­шки мо­гул има те­о­ри­ју да „де­пре­си­ја на­ди­ла­зи свест и кон­тро­лу ду­жни­ка”, док Дој­че бан­ка сма­тра да је „сме­шно и по­ми­сли­ти ка­ко би ду­жни­ци тре­ба­ло да се раз­ре­ше сво­је оба­ве­зе да от­пла­ћу­ју до­го­во­ре­не ра­те”. Про­блем је на­стао за­то што се Трамп за­ду­жио 2005, а ста­но­ви у овој лук­су­зној чи­ка­шкој ку­ли се про­да­ју са­да, ка­да је це­на не­крет­ни­на па­ла. Куп­ци ко­ји су уго­во­ри­ли ви­со­ку це­ну у Трам­по­вој лук­су­зној гра­ђе­ви­ни са­да се ка­ју и хте­ли би да обо­ре до­ку­мен­те о ку­по­про­да­ји. Али то им пра­во од­ри­че Трамп. Јер у њи­хо­вом уго­во­ру не­ма кла­у­зу­ле „о ви­шој си­ли”. 

Из­град­ња ку­ле је ста­ла до даљ­њег. А Трамп че­ка по­моћ са не­ба ка­ко би се раз­ра­чу­нао са по­хлеп­ним бан­ка­ри­ма. Ода­тле не­ма ни­ка­кве по­твр­де да је цу­на­ми про­шао.