ЖОЗЕФ-ИВАН ЛОНЧАР

Разумем функционере Владе Србије који, највероватније, где год да крену и било с ким се сретну, осете ударац, скоро до понижења. Људи о нама не мисле лепо. Од челних до обичних људи. По било ком аспекту.

Жале нас. Сажаљевају.

Јасно је да није систем крив. Нити држава ни њени органи.

Криви су људи. Ми. Који смо им све то дозвољавали. И данас то чинимо. Својим нечињењем!

Имиџ земље, фирме, појединца, свеједно је – адекватан је заслугама, свесним и несвесним. Имиџ је, по правилу, резултанта емитованих информација, директних и индиректних. Информације сами емитујемо, али и други то чине о нама. Они, по правилу, то чине тумачећи наше – вербалне и невербалне.

Нема баш много разлога да би неко, више свесно него несвесно, емитовао незаслужене информације о нама.

Техничке и природне науке су егзактне. Или знаш да направиш ракету или се она сама сруши.

Када су друштвене науке, оне су мало "растегљивије" – до волунтаризма, па и популизма.

У случају о којем је реч – о имиџу наше  земље, вероватно су приступи као и у фудбалу, шаху, политици – сви се разумемо у све. Сви себе видимо као капитене, селекторе, министре, председнике ...

Тако и наши политичари. Као да би декретом да мењају слику о нама. Како, у слободној интерпретацији рекоше у тендеру, да људи који одлучују о нама имају лепше мишљење, пожељну формирану слику о нама те ће, као, њихове директне или индиректне одлуке бити за нас и по нама повољније.

Свашта.

Као професионалац, радо се сећам луцидних кампања осамдесетих и деведесетих у Словенији: "Са сончани страни Алпа" и: "Туризем смо ми, људи!"

Били су то својеврсно иницирани народни покрети изнутра ка споља.

Јасно је да не верујем да се, нити декретима (шалим се), нити било каквим кампањама може мењати слика о нама. Будућем саветнику (чујем да је стигло осам понуда из света) саветујем, али и њиховим финансијерима, да увек имају на уму мисао професора доктора Чедомила Динтера, са Свеучилишта у Загребу: "Добра реклама уништава лош производ".

Србија је, већ дуже времена, заистински, лош, веома лош производ: на политичком, привредном, финансијском, друштвеном, културном, социјалном... плану. Резултанте свега овог су и на спортском плану.

Србија је земља веома гневних људи. Једна од илустрација: међу младима старости до 25 година, 75 одсто њих нема пасоше. Без превођења, нису видели света!

Они нас, и због тога, с правом, мрзе. Не стране земље које им то не допуштају, већ нас који смо до тога довели.

Пројекат слике о нама на међународном плану успеће само ако то буде синтеза дубоких унутрашњих промена а ти резултати буду емитовани свету, посредно и непосредно. Свет ће то видети, разумети и, највероватније, подржавати.