Нови повратак Врлића

Један од најбољих центара света у последњих десетак година, искусни хрватски репрезентативац Јосип Врлић, по трећи пут у каријери обући ће капицу Радничког. После Лукића и Марцелића то је треће и по свему судећи последње појачање за српског шампиона.

И у 40. години Врлић наставља да игра на врхунском нивоу, што је потврдио прошле сезоне наступима за загребачку Младост у Лиги шампиона, али и играма у капици репрезентације Хрватске. Горостасни центар из Ријеке био је једна од кључних карика генерације која је Хрватској донела сребрну медаљу на Олимпијским играма у Паризу 2024. године, злато на Светском првенству у Дохи исте године, као и европску титулу освојену у Сплиту 2022.

Капицу Радничког носио је током три сезоне у два мандата (2014/15. и 2021–2023), а за то време освојио је два Купа Србије. Током богате каријере играо је још за Приморје, Барселонету, Флуминенсе, Југ, Младост и Јадран Сплит.

„Раднички је клуб у којем сам се увек осећао добро. Овде сам имао одлично окружење, још боље људе и односе, и стекао пријатељства која трају и данас. Носим стварно лепа искуства из претходних периода. Увек сам се радо враћао у Крагујевац, јер знам какву енергију клуб има и колико људи овде воле ватерполо. Када се појавила могућност повратка, није ми било тешко да одлучим”, рекао је Врлић.

По Врлићу Раднички поседује квалитет за највеће домете у свим такмичењима:

„Ради се о врхунским играчима који имају искустава највећих такмичења, што је јако важно. Управо тај састав био је један од разлога због којих ми је одлука о повратку била још лакша. Види се да клуб има јасну визију, да се озбиљно ради не само на терену него и ван њега. Сви делимо исте амбиције, а то је освајање Лиге шампиона. Сигуран сам да имамо тим који може остварити велике резултате. Надам се да ће, како се каже, бити трећа срећа”.

Једна ствар ће, ипак, бити другачија него током претходних боравака. О физичкој спреми једног од најбољих центара света овог пута бринуће његова партнерка Дајана Зоретић, кондициони тренер Радничког, која је са тренером Урошем Стевановићем сарађивала и у репрезентацији Србије током освајања олимпијског злата у Паризу и европске титуле 2026. године. Занимљиво је да су се њих двоје нашли на супротним странама у финалу Олимпијских игара 2024, када је Србија савладала Хрватску.

„Није нам први пут да радимо заједно, али биће први пут у овом облику. Искрено, то ми је била и једна од препрека при доласку у Раднички, јер када је посао у питању, код ње нема попуста. Велики је професионалац и нема пуно разумевања за опуштање. Сигуран сам да неће бити штедње ни према коме, па тако ни према мени, али верујем да ћу издржати тих четири до пет сати дневно тренинга у таквом ритму (смех). Надам да ће ме главни тренер мало заштитити”, закључио је Врлић у свом препознатљивом, шаљивом тону.