Ван времена

„Желим да моја музика нема временски оквир. Кад је чујете на радију да не знате из ког периода долази.” То је амбиција М. Ворда,новог љубимца рок критике. Његов актуелни албум „Hold Time” у складу је са тим ставом. Рок музика из педесетих година прошлог века помешана је са нечим што зову „метафизички фолк”.

Наочиглед љубитеља рок музике,М. Ворд мутира од пасионираног истраживача највећих дубина фолка у велику рок звезду. Занимљиво је пратити тај процес. Нарочито кад се одвија храбро и без компромиса,као у овом случају.

Први корак у том правцу била је прошлогодишња Вордова сарадња са глумицом Зуи Дешанел у оквиру дуета „She & Him”. Њихов деби албум „Volume One” одлично је прихваћен. Угледни амерички магазин „Paste” прогласио га је за најбољи у 2008. години. Рок је поново постао музички скор за адолесцентну љубавну драму. Подсећање на невиност и наивност класичног рока благотворно је деловало.

Ове године ствари стоје другачије. На албуму „Hold Time” Ворд се појављује као аутор који разуме да је рок музика производ који „одбачени праве за одбачене”, како је негде речено. Такође му је јасно да то важи и за музичке идиоме који су јој претходили – блуз, фолк, кантри.

Са тим сазнањем креће у модификацију жанра. Класични напеви „Rave On” из репертоара Бадија Холија и „Oh Lonesome Me” Дона Гибсона, у коме наступа Лусинда Вилијамс, подвргнути су благој реконструкцији. На тај начин су усклађени са оригиналним творевинама „Never Had Nobody Like You”, „One Hundred Million Years”, „To Save Me” и другима. Тако је добијана збирка од 14 песама које ’слушачу’ наговештавају неухватљив, али евидентан однос између спиритуалног и физичког у свакодневном животу.

Завршна тема, инструментална верзија џез/блуз стандарда „I’m A Fool To Want You” као да је пристигла из неке Мориконеове партитуре за шпагети вестерн, уноси амбијенталну димензију која још више усложњава рецепцију овог албума. Баш као и радијска презентација нумере „Star Of Leo”, са све најавом имагинарног водитеља.

Времена се дефинитивно мењају. Рок албум није више само збирка песама. Сада је и полигон за практиковање нових артистичких поступака. Нове рокере више не занимају одметничка искуства и начин како да их претворе у музику. Сад их занима рок напев као артистичка форма, и шта се с њим може урадити променом контекста и формалних одлика. Чини се да је М. Ворд пронашао метод који му омогућава да истовремено буде ултрамодеран и дубоко традиционалан. Због тога је албум „Hold Time” више од обичне добре плоче.