Синтетички светови

Замагљено је и конфузно, програмери и блогери ће се мрштити – али морамо разликовати синтетичке светове од виртуелних реалности. Макар у равни њихове сврховитости: док синтетички светови имају улогу повезивања разнородних, виртуелне реалности креирају нове просторе. У првом случају говоримо о мултиверзумима, у другом о фантоматици (како би рекао Станислав Лем). Граничари су MMOG – масовне мултиплејер онлајн игре. Једна од таквих игара назива се арден, креира у дигиталној лабораторији Индијана универзитета (под именом Synthetic Worlds Initiative) и налази на сајту www.swi.indiana.edu/ardenworld.

То је синтетички свет заснован на добу, животу и делу Вилијама Шекспира и треба да на забаван начин истражи и представи животне прилике, језик и културу времена у коjем је живео највећи светски драматичар. Сврха оваквих "мултиверзума" је постављање нових граница у разумевању људских односа и образовање (едукација) кроз онлајн игру. На сајту се осим општих података о пројекту, креативном тиму и његовом вјерују, налази и кратки трејлер о могућем изгледу игре.

Заинтересованима се, такође, јасно ставља до знања и да се не зна када ће игра бити доступна, чак ни да ли ће то бити. Некомерцијална је и представља онај други пол технолошког и идеолошког дискурса већине компјутерских игара, заснованих на доминацији фикције, фантазије и милитаризма.

Планирано је да арден садржи три нивоа, од микроплана викторијанске крчме као јавног (позоришног) простора, преко социјалних прилика тог доба, до понављања, али из супротстављеног угла, милитаристичке матрице. Сајт арден-синтетичког света снажно сугерише елан истраживања нејасних граница између компјутерских игара и "поучних" дигиталних реконструкција, у истој мери као и визију нових тумачења реалног историјског света који се поново конструише, дигиталним средствима, у облике синтетичких стварности.

Снажна сврховитост се помаља иза технолошких нивоа овог или сличних подухвата. Она се састоји и у едукативној намери и у естетском извођењу. Неко трезвенији и злобнији би говорио о новим територијама за простирање капитала, али је ваљда лепше мислити о новим видовима учења и уметничких дела.

Нешто мање недоумица о статусу припада сајту www.tazo.com који дочарава синтетички свет чаја светски познате мануфактуре из Портланда. Корпоративни сајт који пружа информације о једном бренду чаја и његовом произвођачу преображен је потпуном и доследном естетизацијом сајта, обликом "њу-ејџ" дизајна (како тврде на сајту). Лепе и оку привлачне анимације и флешеви, занимљива навигација, готово неисцрпива мала визуелна изненађења, упоредо с веома употребљивим подацима о tazzo-чајевима, нуди нам могући лик синтетичких дигиталних економија.

Рећи за овај сајт да је корпорацијски не би било сасвим тачно, рећи да је примењена историјска видео и ТВ-авангарда значило би изгубити из вида његову сврховитост. И опет се налазимо у интерзони где информација и креација размењују своје телесне дахове, где дигитална култура постаје ексклузивни домен комуникације, а сама комуникација облик идеализма слике.