Изборни уторак

У уторак 24. фебруара дан после обележавања 99 година олимпизма у Србији бираће се председник нашег Олимпијског комитета за нови олимпијски циклус, који ће се завршити 30. летњим олимпијским играма у Лондону.

У тих 99 година наш олимпијски комитет предводило је, дуже или краће, 20 председника. У уторак, ако Скупштина ОКС да поверење Ивану Ћурковићу, тај број се неће повећавати, а ако повери нови мандат Владу Дивцу добићемо 21. председника.

Избори у ОКС су „тема дана” последњих месеци у нашим медијима, а како се дан гласања приближава добијају и додатно убрзање. Некад није било тако. Избори су били, мање више рутинска ствар.

Први председник, изабран на оснивачкој седници Српског олимпијског клуба 23. фебруара 1910. био је генерал Никодије Стевановић. Изабран је, колико је познато, једногласно. Уосталом био је најстарији по чину међу пионирима нашег олимпизма. Између два рата при избору председника одлучујуће је било где се налази седиште ЈОК – у Загребу или Београду. Док је било у Загребу председник је био др Фрањо Бучар, а када се вратило у Београд олимпијски спорт водили су српски кадрови.

После Другог светског рата још мање је било неизвесности. Председнике је номиновала држава и њихов избор није довођен у питање, али и ту је било реда. Постојао је, као и у сваком спортском савезу, редослед по којем републике и покрајине дају председника и предлог републичког или покрајинског савеза организација за физичку културу је прихватан акламацијом.

Почетком деведесетих година прошлог века, са вишестраначјем у Србији, дошло је и до првих правих избора у Југословенском олимпијском комитету.

– Прве демократске изборе са два кандидата имали смо 1993. године. Тада су противкандидати били дотадашњи председник Александар Бакочевић, високи државни функционер и др Милан Мушкатировић, легендарни голман наше ватерполо репрезентације. Нажалост обојица одавно више нису са нама. Гласало се тајно и Бакочевић је поново изабран. Следећи избори обављени су 1996. после Игара у Атланти и Бакочевића је у настојању да добије трећи мандат зауставио Драган Кићановић. И тада се гласало тајно – подсећа Ђорђе Перишић, дугогодишњи секретар ЈОК, који је по службеној дужности водио још једне изборе.

После Игара у Сиднеју, први пут на изборима за председника ЈОК било је више од два кандидата.

– Кандидати су били актуелни председник Драган Кићановић, Владе Дивац, Александар Боричић и Милош Срејовић, гласало се тајно и Кићановић је убедљиво победио – каже Ђорђе Перишић.

Кићановић је добио 44 гласа (гласало је 68 делегата Скупштине), Дивац 16, а Боричић и Срејовић по четири.

Четири кандидата била су и на следећим изборима, у пролеће 2005. и опет се гласало тајно, у складу са Пословником о раду Скупштине. Кандидати су били дотадашњи председник Драган Кићановић, Филип Цептер, Слободан Качар и др Перић. Победио је угледни бизнисмен Цептер, али се на кормилу ОКСЦГ није дуго задржао.

Већ у јулу Скупштина ОКС му је изгласала неповерење и за в. д. Председника изабрала Ивана Ћурковића, а 7. марта 2006. на последњим изборима Иван Ћурковић је био једини кандидат. Скупштина му је акламацијом указала поверење, опет у складу с Пословником, с тим да од 65 присутних делегата четворо представника Спортског савеза Србије се уздржало од изјашњавања, не оспоравајући Ћурковићеву кандидатуру, већ термин одржавања Скупштине (предлагали су да се избори обаве после референдума у Црној Гори и раздруживања).

У уторак Иван Ћурковић имаће противкандидата у Владу Дивцу, који је имао јаку изборну кампању и, јавна је тајна, подршку државе у лику неких представника странака на власти. Најновија потврда тога је састанак који је у петак одржан у Палати Србија„” у Новом Београду, државној згради у којом ни приватна лица ни спортске организације не могу да заказују и држе састанке. Са тог скупа у Олимпијски комитет Србије стигло је писмо – петиција са 58 потписа спортских посленика да избори буду јавни (по другој верзији 55).

На страну што је тајно гласање тековина демократије, па и Међународног олимпијског комитета, али јавно гласање је и противно члану 55 Пословника о раду Скупштине Олимпијског комитета Србије. Опет, ако се председник бира јавним гласањем требало би и чланови Председништва да се бирају на исти начин, а ту делегатима Скупштине не би могао да помогне ни РИК. Како организовати јавно изјашњавање за, рецимо, 12 чланова Председништва из редова олимпијских спортова, када има 27 кандидата?

У сваком случају наш олимпијски покрет очекује занимљив изборни уторак...

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Несхватљиво мешање новинара у избор председника ОКС

Ниш – Секција спортских новинара Ниша, која званично постоји више од 30 година, јуче се оградила од става Удружења спортских новинара Србије, којим је актуелни председник Олимпијског комитета Србије Иван Ћурковић подржан као кандидат и за нови мандат. У саопштењу за јавност које је потписао председник нишке организације спортских новинара Горан Станковић наводи се:

„Секција спортских новинара Ниша (ССНН) има свог легалног представника у Управном одбору Удражења спортских новинара Србије (УСНС), али око усвајања става и подршке да Иван Ћурковић поново буде председник Олимпијског комитета Србије представник из Ниша није консултован. Уједно истичемо да спортски новинари Ниша не желе да се стављају на страну, нити пружају подршку било ком од кандидата. Ово истичемо из разлога што свако има право да лично подржава поједине кандидате али, како је ССНН професионално, еснафско удржење новинара, мишљења смо да је преседан да новинари одлучују о оваквим питањима.

ССНН сматра да би о будућем председнику Олимпијског комитета Србије одлуку требало да донесу спортски савези и спортисти, а да је наш новинарски посао да о томе обавестимо јавност, са или без коментара”. Т. Т.