Заједнички шампањац Ћурковића и Дивца

Олимпијски комитет Србије (ОКС) јуче је прославио 99. рођендан, у хотелу „Москва”, где је и основан као Српски олимпијски клуб, а на иницијативу младих официра школованих у Француској, међу којима је главну улогу имао Светомир Ђукић. Била је то прилика да се многобројни бивши спортисти, чланови разних савеза и пријатељи спорта подсете на пионире олимпизма код нас и на њихове идеје које су их 10. фебруара (23. по новом календару) 1910. године окупиле на четвртом спрату хотела „Москва”, у редакцији листа „Ново време”.

У центру пажње били су председник ОКС Иван Ћурковић и прослављени кошаркашки репрезентативац Владе Дивац, који ће данас, у хотелу „Зира” (11 ч) бити противници на изборима за председника ОКС. Док је с легендом наше атлетике Фрањом Михалићем, освајачем сребрне медаље на Олимпијским играма у Мелбурну 1956, секао велику рођенданску торту, Ћурковић је позвао Дивца да им се придружи, па су тако двојица кандидата за председника први један другом наздравили шампањцем. Учинили су то уз благи осмех, нису ништа изговорили, а можемо само да претпоставимо шта су један другом пожелели…

Ћурковић у сусрету с новинарима није желео да прича о изборима, већ их је љубазно замолио да тема буде у складу с јучерашњим даном.

– Боље је да после избора причамо о изборима, а сада је ред, а и лепше је, да се посветимо великом дану у историји нашег спорта. Није мала ствар да једна оваква организација у нашој земљи траје 99 година и да буде и спортска и културна база друштва. Без те културне црте питање је да ли би ова идеја опстала тако дуго. Треба да будемо поносни на то, да негујемо успомене на осниваче, али и да убудуће још више радимо на уједињавању нашег спорта – рекао је Ћурковић који је заједно са др. Душаном Ђукићем, сином Светомира Ђукића, поставио венац на спомен обележје на уласку у хотел „Москва”.

Дивац је био знатно конкретнији:

– Уколико на изборима гласање буде јавно, убеђен сам да ћу да победим и то убедљиво. Видим и овде, у разговору с неким људима из спорта, да постоји много оних који су за јавно гласање. Уколико гласање буде тајно, онда је све отворено. Искрено се надам да ће бити јавно, јер време је да олимпијска организација крене позитивним путем.

Заставу ОКС на јарбол испред хотела „Москва” подигло је двоје учесника Зимског олимпијског фестивала младих (ЕЈОФ) Лука Миличић и Сара Радивојевић. По завршетку прогодног програма Иван Ћурковић је уручио признање Међународног олимпијског комитета (МОК) за рад на програмима посвећеним младима Марку Стојановићу, председнику Карлинг савеза Србије.

А. Милетић

-----------------------------------------------------------

Иван Ћурковић

Рођен 15. марта 1944. године у Мостару.
Завршио Средњу архитектонску школу у Мостару, дипломирао на Факултету за физичку културу у Београду. Говори француски језик.

Спортска каријера

Фудбалом, као голман, почео је да се бави 1960. у мостарском Вележу за који је одиграо 220 мечева.
Од 1964. до 1972. члан је Партизана и четири сезоне капитен, одигравши 419 утакмица.
Од 1972. до 1982. био је члан француског Сент Етјена и три сезоне капитен, одигравши 512 официјелних мечева.
Репрезентативац Југославије био је 23 пута од 1964. до 1972. године.
Укупно одиграо је 1.190 мечева за 22 године и ни једном није био кажњен опоменом, нити искључен.

Трофеји
Са Партизаном 1964/1965. освојио је титулу првака Југославије и 1966. стигао до финала Купа европских шампиона.

Са Сент Етјеном освојио је четири титуле првака Француске и три титуле победника Купа, а 1976. играо је у финалу Купа Европских шампиона.

Као репрезентативац Југославије учествовао је на Олимпијским играма у Токију 1964. године и освојио златну медаљу на Медитеранским играма 1971. године.

Стручни рад
Тренирао голмане француске репрезентације (1974 – 1976).

Тренер младих голмана у Вишију, спортском центру Француске фудбалске федерације (1976 – 1979).

Саветник и помоћник селектора француске репрезентације (1981/1982).

Члан селекторске комисије ФСЈ (2001).

Спортски рад
Члан Скупштине ЈОК (1985).

Потпредседник ЈСД Партизан (1987).

Актуелни председник ФК Партизан од 1989. године (пет узастопних мандата).

Члан Комитета „Пјер де Кубертен” (1990)

Члан Бироа Међународног комитета „Пјер де Кубертен” (1992).

Оснивач (1992) и актуелни председник нашег комитета „Пјер де Кубертен”.

Члан Председништва ФСЈ у два мандата (1997. и 2001).

Члан Техничке комисије ФИФА у два мандата (1998. и 2002).

Члан Председништва ЈОК, односно ОКСЦГ (2001).

Члан Техничке комисије Међународног комитета Медитеранских игара (2002), потпредседник (2003), члан Извршног комитета Медитеранских игара (2005).

Потпредседник ОКСЦГ и вршилац дужности председника ОКСЦГ (2005).

Председник ОКС (ОКСЦГ) од 7. марта 2006.

Председник Комисије ФИФА за стадионе и безбедност (од 13. марта 2006).

Професионална каријера
Директор сектора за односе са јавношћу за Француску и иностранство у Компанији С. А. СИГУР ФРЕРЕС (1982 – 1986).

Директор Сектора за односе са јавношћу и продају за Француску и земље трећег света Компаније С.А. СТИМЕКС (1986 – 1991)

Главни помоћник у Дирекцији за продају, истраживање и мониторинг за Исток и земље бивше Југославије Компаније Ц.Б.Ц. из Париза (1991).

Председник Административног савета Мешовитог италијанско-југословенског друштва ИМПРЕЛКО-ИМПРЕГИЛО (1995).

Признања
Златна медаља и титула почасног грађанина Сент Етјена (1981).

(/slika2)Златна медаља Министарства омладине и спорта Француске (1984).

Витез Националног ордена за заслуге, који додељује председник Републике Француске (1987).

Почасни конзул Републике Сејшели у Србији и Црној Гори (2000).

Витез Националног ордена Легије части (2005).

-------------------------------------------------------

Владе Дивац

Рођен 3. фебруара 1968. у Пријепољу (Србија)

Супруга Снежана, троје деце: Лука, Матија, Петра. Говори енглески језик.

Спортска каријера
Наступао за клубове: Елан, Пријепоље (1980 – 1982), Слога, Краљево (1982 – 1986), Партизан, Београд (1986 – 1989), Л.А. Лејкерс (1989 – 1996), Шарлот хорнетс (1996 – 1998), Сакраменто кингс (1998 – 2004), Л.А. Лејкерс (2004 – 2005). Током 1998. одиграо две утакмице у Евролиги за Црвену звезду.

Државни кошаркашки репрезентативац од 1985. до 2002.

Спортски рад
Председник КК Партизан од 2000. до 2004.

Спортски директор Кошаркашке секције Реал Мадрида (2006 / 2007).

Амбасадор Лос Анђелес лејкерса за свет.

Трофеји
Олимпијске игре: 1988. бронза, 1996. сребро.

Светска првенства: 1986. бронза, 1990. злато, 2002. злато.

Европска првенства: 1987. бронза, 1989. злато, 1991. злато, 1995. злато, 1999.  бронза.

Партизан: Европски Куп Кораћа (1989), државни првак (1987), национални куп (1989).

НБА: Учесник „Ол стар” утакмице 2001.

Хуманитарни рад
Оснивач Дечје фондација Дивац (настала из Дечје фондације Група седам), дела Хуманитарне организације Дивац (ХОД), која своје активности остварује координисаним радом канцеларија у Србији и Сједињеним Америчким Државама.

Мисија Дечје фондације Дивац (ДЦФ) је да пружи бригу, образовање и здраве животне услове деци која су жртве изолације, сиромаштва и расељености, без обзира на етничко и верско порекло.

Оснивач, заједно са супругом Снежаном, Хуманитарне организације Дивац (ХОД), која је покренула акцију „Можеш и Ти”, чији је циљ стамбено збрињавање особа које живе у избегличким камповима у Србији.

Саветник је потпредседника Владе Републике Србије за хуманитарна питања.

Признања
Амбасадор добре воље Уједињених нација у склопу програма „Спортом против дроге”

Титула доброг момка НБА за хуманост и допринос друштву од 2001. до 2004.

Награду НБА „Волтер Кенеди” за хуманост и допринос друштву.

Награда „Добри самарићанин” Међународна православна добротворна организација (ИОКК) 2004.

Медаља за заслуге за народ са 15. сабора Конгреса српског уједињења у Лас Вегасу 2006.

Специјална захвалница за патриотски рад и хуманизам Министарства за дијаспору Србије.

Медаља части острва Елис 2006. која се додељује америчким грађанима за изузетан допринос друштву, изградњу вредности и повезивање различитих националних заједница

Медаља за заслуге Српске адвокатске коморе у Америци (СБАА) 2006. за материјалну, моралну и емотивну помоћ деци из некадашње Југославије.

Члан Светске спортске хуманитарне куће славних постао је 2008.