Трампов рат против Ирана и алги

Трамп је наводно опет „пропо”. Меморандум о разумевању са Ираном критикује се подједнако слева, здесна и у Трамповом окружењу. Спочитава му се да јавност дуго није знала шта тачно у њему стоји, а има и оних који тврде да Трамп и даље не зна. Вашу плавушу, тотално деконцентрисану колосалним препуним америчким стадионима и атмосфером у градовима у којима се игра Светско првенство у фудбалу, занима како су дотични могли да критикују Трампа око Ирана и док меморандум није био објављен.

Хајде да погледамо наводни тотални пораз из још једног угла, распореда америчких снага у региону пре и после интервенције, мимо онога што се држи у базама у Бахреину и Катару. Стандардна експедициона поставка Централне команде (ЦЕНТЦОМ) на Блиском истоку је једна група са носачем авиона на челу. „Џералд Р. Форд” базично је пловио водама региона од јуна 2025, са уобичајеном пратњом, неколико разарача, ескадрила крстарица и патролном ескадрилом. Током припрема за напад на Иран Америка је спровела највеће гомилање снага на Блиском истоку од инвазије на Ирак 2003. године. Распоређена су два, па три носача. Дванаест Ф-22 на југу Израела (прво распоређивање офанзивног наоружања САД у Израел); Ф-15Е су премештени у Јордан; ратни бродови у Ормузу, Црвеном мору и на Медитерану, литорални борбени бродови у Персијском заливу; око 300 војних авиона. ПВО системи и други противракетни ресурси, са споменута три носача авиона, чинили су најјаче америчке снаге у региону у последњих 20 година.

Ових дана, док преговори и после усвајања Меморандума још трају, стање је следеће: два носача авиона су задржана уз велико присуство разарача са залихама пројектила које су због рата критично ниске у основној поставци. Мандат те констелације био је одржавање слободне пловидбе и блокада иранских лука, коју САД на основу меморандума сада укидају. По истеку од 60 дана, колико је предвиђено за преговоре, у региону је сада појачано разарачко присуство и беспилотне снаге, у односу на оно што је било нормална конфигурација у јануару. То је доктринална промена у односу на период пре почетка сукоба која Ирану не иде у прилог. Додатно, Трамп је чачкао иранску мечку, мечка је провирила из пећине довољно да се боље увиди колико младунаца и резерви хране има. Америка и Израел су интервенцијом добили врло важан увид у иранске могућности. Преиспитује се однос са Израелом и вероватно покреће процес нове безбедносне архитектуре са земљама Залива. Наравно, и можда најважније, Америка је у реалном сукобу тестирала примену вештачке интелигенције, нових метода ратовања и интероперабилности са Израелом. Она је висока и тако ће вероватно и остати и поред актуелних тензија. Израелци, ако плавушу питате, имају сва морална права да буду у јужном Либану, без обзира на то шта меморандум, који за њих није обавезујући, каже. Подразумева се да ће америчка наменска индустрија добити нови талас поруџбина. Тржиште енергената се није значајније пореметило, а добили смо резултате прилично важног стрес-теста у стварном оружаном сукобу. Трамп је сам рекао да су енергетске резерве сведене на око месец дана снабдевања и да се зато сада стаје, па колико се у овој тури обавило, обавило се. Црни хумор каже да се не зна у каквом је агрегатном стању нови ајатолах, али за остатак рахметли првог ешалона се зна. Ту су карте, такође, промешане на начин који више одговара Америма него мулама. И шта кажете, Трамп „пропо”?

Жестоко, као Трамп због Ирана, критикује се и онај плавушин Амодеи из „Антропика”, компаније коју је Пентагон ставио на листу ризичних компанија у ланцу снабдевања, јер је одбијала да пређе црвене линије, о чему је овде већ било речи. Њих су чинили масовни надзор Американаца и његови модели који доносе последњу одлуку кад се повлачи окидач у рату. Администрација је недавно увела рестрикције и на употребу најновијег модела ВИ „Fable” („Басна”), тако да га могу користити само амерички држављани, јер се једноставно не може доказати да ли су сви безбедносни захтеви (поједностављено, могућност хаковања) испуњени.

„Антропик” је на нову меру одговорио тако што је „Fable” тотално повукао уз инсистирање на регулацији целе индустрије, што им се са одређених места јако спочитава. Оних неколико дана док је „Fable” био доступан вашој плавуши били су обезнањујући, баш као они када је читала о архитектури и новим грађевинским материјалима употребљеним у изградњи већ споменутих америчких стадиона. Није још толико полудела и да гледа фудбал, далеко било. Мера је, гле случајности, уведена док се „Антропик” спрема да изађе на берзу. Такозвани road show (убеђивање инвеститора уочи изласка) засигурно ће бити отежан ако се сукоб не реши. Сада делује као да администрација има пик на „Антропик” и повлачи арбитрарне, а не системске мере регулације индустрије. Њени полазни аргументи да би регулисање отежало раст и развој компанија сударају се са аргументима Амодеија, који инсистира на системској регулацији и поред негативних ефеката на пословање. У баснама на крају увек има наравоученије. Надајмо се да ће у случају ВИ модела „Fable” оно бити да побијена иранска деца морају бити битнији аргумент од профита и ненормалне потребе за финансијском ликвидношћу ВИ компанија да би се даља истраживања наставила, што нерегулисање индустрије олакшава. На ову страну нагиње Амодеи, а администрација неће изаћи као поражена у овом рату ако се компромис нађе.

За разлику од скоро свих других, ваша плавуша у геополитици сматра да је главни и једини америчко-израелски пораз у рату против Ирана убиство више од 150 иранске деце. Школа у којој су у тренутку удара боравили је погођена јер Министарство одбране више од деценију није освежило своју базу легитимних војних циљева. Што би легендарни конгресмен Чарли Вилсон, који је талибане у рату са Совјетима снабдевао „стингерима”, рекао: „Као и толико пута до сада Амери скоро све одлично спроведу, али у завршници упропасте.” Интегришеш вештачку интелигенцију у систем оружаних снага; даш приватним компанијама да моделе тренирају на поверљивим подацима; оне ти омогуће да истовремено гађаш стотине мета, што је game changer савременог ратовања, али не провериш списак легитимних мета!

Једини рат који је Трампова администрација до сада уистину изгубила је против алги у Рефлектујућем језеру Линколновог меморијала, таман да сутра коначно осване у плавој боји како је Трамп наумио. Извештавање о томе докле је администрација с овом бизарном причом отишла иде у већини америчких медија из сата у сат. Цео блам је врло индикативан, скоро метафоричан за начин рада администрације. Укратко, како Амери обележавају 250 година од проглашења независности, Трамп је наумио да језеро рефлектује „америчку” плаву боју. Ионако компликовано и скупо за одржавање, дотично језеро, тренутно у Лорка зеленој фази услед набујалих алги, пружило је отпор од којег би се и иранска гарда посрамила. Слој лоше и јефтине плаве боје, којом га је Трамп без тендера префарбао преко компаније у власништву неког му ортака, језеро је скоро одмах почело да одбацује. Нова вода брзо је од алги позеленела, као Трамп од муке коју му језеро прави. Послао је стручњаке из националних паркова да ствар исправе, али то раде толико брзоплето и трапаво да су они медијски пресеци из сата у сат постали бољи од вечерњих хумористичких емисија, којима је цела прича главна тема, наравно. Мрежа „Икс” (бар плавушина лајна) затрпана је мимовима, од Шрека, па надаље. Мим Мелонијеве, која се ноћу шуња око језера са оним њеним погледом и кофом хране за алге усред рата око тога ко је с ким хтео да се слика током самита Г7, јесте савршен.

Трамп је у рату против алги уистину „пропо”, али се може десити да цело обележавање 250. рођендана САД буде колатерална штета његових хирова, јер демократе бојкотују догађаје које администрација организује. Кантри бог Крис Стејплтон свираће на двопартијском догађају који ће се одржати у Лос Анђелесу. Плавуша тешка срца констатује да је и у овом случају Трамп „пропо”. Победио га је, додуше, тип јачи од мула, „Антропика” и алги заједно.

*Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа