Смена на трону америчке централне банке

Кевин Ворш је 22. маја ове године номинално преузео функцију председника Америчких федералних резерви (ФЕД), након што га је Сенат 13. маја ове године потврдио за челника ФЕД-а, тесном већином од 54 према 45 гласова, углавном, по страначким линијама. Церемонија одржана у Белој кући, уз опширно обраћање председника Доналда Трампа, показала је колико амерички председник жели да има утицај на ФЕД и тело које, између осталог, одлучује о каматним стопама. „Желим да Кевин буде потпуно независан и да ради сјајан посао”, рекао је Трамп пре него што је Ворш положио заклетву. Ворш је рекао да верује да животни стандард Американаца може да се побољша и да „ФЕД има везе са тим”. „Водићу Федералне резерве усмерене на реформе”, рекао је Ворш о институцији коју, како је навео, изузетно цени.

Последњи председник ФЕД-а који је положио заклетву у Белој кући био је Ален Гринспин 1987. године. Двоје претходних председника, Џенет Јелен и Џером Пауел, заклетву су положили у седишту ФЕД-а на знатно скромнијим церемонијама.

Аналитичари отварају питање будућег кретања каматних стопа, с обзиром на то да је председник Трамп у више наврата захтевао њихово смањење. Постоји бојазан да би попуштање под политичким притисцима могло да подстакне већ високу инфлацију у САД.

Кевин Ворш је постао 17. човек на трону ФЕД-а. Он је на тој функцији наследио Џерома Пауела, чији је мандат обележила борба са инфлацијом, пандемијска криза и отворени сукоби са председником Трампом око независности ФЕД-а. Кевин Ворш (56) дипломирао је јавну политику на Универзитету Станфорд, а докторирао право на Харварду. Каријеру је започео на Вол стриту, где је од 1995. до 2002. године радио у инвестиционој банци Морган Стенли и напредовао до позиције потпредседника и извршног директора за спајања и аквизиције. Након тога прелази у Белу кућу, где је од 2002. до 2006. године обављао функцију специјалног саветника за економску политику у администрацији председника Џорџа Буша Млађег. Са само 35 година постао је најмлађи члан Одбора гувернера Федералних резерви у историји ове институције, а на тој позицији је био од 2006. до 2011. године. После одласка из централне банке посветио се академском раду, радећи као професор на пословној школи на Станфорду и као виши сарадник у Хуверовом институту.

Џером Пауел, ког је председник Доналд Трамп изабрао за претходног председника ФЕД-а, у јануару 2018. године потврђен је на ту дужност гласањем у Сенату. Тај бивши правник који је у јавности уживао углед умереног републиканца и доброг преговарача, заменио је Џенет Јелен из Демократске странке, прву жену на тој дужности, и тако постао 16. председник најмоћније централне банке у свету.

Прва искра праве ескалације догодила се у јулу 2025. године. Тада је Трамп посетио градилиште реновирања седишта ФЕД-а и пред новинарима се препирао са Пауелом око прекорачења трошкова од 2,5 милијарди долара. Оптужио га је за „бруталну некомпетентност”. Трамп је пред камерама тврдио да су трошкови реновирања скочили са 2,7 на 3,1 милијарду долара, оптужујући ФЕД за расипање новца. Пауел је одмах реаговао и климајући главом рекао: „Нисам упознат са тим бројевима.” Многи аналитичари су овај инцидент видели као Трампов покушај, да укроти ФЕД и пронађе повод за Пауелову смену због незадовољства каматним стопама.

Џером Пауел завршио је 15. маја мандат председника Федералних резерви САД, остављајући иза себе један од најбурнијих периода у модерној историји америчке монетарне политике. Током година на трону ФЕД-а суочио се са пандемијом вируса корона, рекордном инфлацијом, наглим променама каматних стопа и отвореним политичким притисцима из Вашингтона. Управо због начина на који је водио централну банку у кризним околностима, бројни страни медији оцењују да његов одлазак представља крај једне ере у америчкој економији. Пауел је током пандемије 2020. године драстично смањио каматне стопе и покренуо масовне програме откупа обвезница, како би стабилизовао тржиште и спречио дубљу рецесију. Међутим, након снажног раста инфлације, ФЕД је касније започео најагресивнији циклус повећања камата у последње четири деценије.

Агенција Ројтерс оцењује да ће Пауелова оставштина бити упамћена не само по монетарној политици већ и по начину на који је бранио независност Федералних резерви и градио односе са америчким Конгресом у периоду снажних политичких подела. Према писању „Вашингтон поста”, Пауел је током мандата успео да изведе америчку економију из пандемијске рецесије без дуготрајног економског колапса, али му критичари замерају што је инфлацију у почетку проценио као „привремену”, због чега је ФЕД касније морао агресивније да реагује. Његов однос са Доналдом Трампом обележио је велики део другог мандата. Трамп је више пута јавно критиковао Пауела због висине каматних стопа, док су политички и правни притисци на ФЕД последњих месеци додатно појачани. Поједини амерички медији и аналитичари оцењују да је управо због тога Пауел одлучио да остане члан Управног одбора Федералних резерви и након истека председничког мандата.

Његов наследник Кевин Ворш преузима функцију у тренутку када је инфлација у САД поново у порасту, а тржишта очекују наставак неизвесности око будуће политике камата. Ројтерс наводи да би Ворш могао да промени досадашњи приступ ФЕД-а, посебно када је реч о смањивању биланса централне банке и мањем ослањању на интервенције на тржишту. Промена на челу Федералних резерви долази у осетљивом тренутку за глобалну економију, јер инвеститори страхују од могућег сукоба између политичких очекивања Беле куће и потребе централне банке да задржи контролу над инфлацијом.

Иако више неће бити председник ФЕД-а, Пауел остаје важан фактор унутар америчке централне банке. Сам је најавио да неће играти улогу „председника из сенке”, али његово присуство у Управном одбору многи виде као својеврсни баланс у периоду транзиције и политичких притисака на ову институцију.

Ворш се сматра знатно ближим Трампу од Пауела, посебно по питању каматних стопа. Трамп већ дуго тражи агресивно смањење камата како би подстакао економију, али нови председник ФЕД-а функцију преузима у веома компликованом тренутку, док инфлација у САД поново расте због енергетске кризе изазване ратом САД и Израела против Ирана.

Долазак Ворша могао би да донесе велике промене у начину рада ФЕД-а. Он је раније заговарао смањење огромног биланса централне банке, мање састанака о монетарној политици, мањи број конференција за медије и ограничавање сигнала тржишту о будућем кретању камата. Аналитичари оцењују да ће Ворш покушати да врати ФЕД традиционалнијој улози и смањи његов утицај на финансијска тржишта, посебно након година масовних интервенција током финансијске кризе и пандемије, а тржишта већ пажљиво прате да ли ће нови шеф централне банке наставити рестриктивну политику због инфлације, или ће бити под притиском Беле куће да крене са смањењем камата.

Џером Пауел је званично завршио мандат председника америчких Федералних резерви, након осам година током којих је водио централну банку кроз пандемију, инфлациони талас и снажне политичке притиске. Иако одлази са чела ФЕД-а, Пауел остаје члан Управног одбора до 2028. године, што се тумачи као покушај очувања независности ове институције у периоду политичких турбуленција.

*Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа