Ратница светлости

После три студијска албума, потписанa њеним именом, на којима је разноврсне музичке утицаје "спаковала" у поп израз, домаћа певачица млађе генерације Ивана Јордан у петак ће одржати свој први солистички концерт у "Сава центру". На почетку разговора за наш лист ова певачица, једна од ретких на нашој поп сцени која је комплетан аутор својих нумера, открива појединости везане за предстојећи догађај на коме ће наступити уз пратњу "Веома привлачног оркестра": – Већ дуже време се припремам за концерт, било је таквих планова и прошле и претпрошле године. Ипак, некако сам осећала да би требало више да дам од себе, да публици представим више песама, и да осетим да је прави тренутак за солистички концерт. Пошто је моја музика жанровски веома разноврсна, она захтева један шири спектар инструмената, тако да сам ја сакупила групу од двадесетак музичара која је спој класичног поп-рок бенда и извођача на инструментима акустичног и симфонијског предзнака. Наизглед, то је неспојиво, али, ако се пажљиво ради, добија се фантастичан спој.

Због чега си се одлучила на такав корак и да ли ћеш имати специјалне госте на концерту?

Само по себи то је доста интересантно и чини ми се да је другачије од свега што иначе имамо прилику да чујемо и видимо код нас, и не могу да дочекам тренутак када ћу изаћи на сцену и представити публици све што сам спремила сарађујући са дивним музичарима. Осим музичког, концерт има и свој сценски део како би се говором тела нагласио музички део програма. Наравно, биће и гостију који ће овом приликом представити нешто сасвим ново када је наша земља у питању, не бих сада конкретно причала о чему је реч, али ће се сви присутни на лицу места уверити да је реч о великом освежењу.

Предстојећи концерт биће "уживо" промоција твог трећег албума "Овај свет", који је почетком године издао ПГП РТС. Како си задовољна том плочом?

Задовољна сам што је, у односу на прва два, овај албум доста зрелији. На првој плочи сам на мало неискуснији начин покушала да искажем своју мисао, док сам се на другој музички превише расплинула на све стране. На трећем албуму сам, како да кажем, била можда мудрија, онолико колико човек уопште може да буде мудар у неком музичком смислу. То опет не значи да ја немам фантазије, и даље ме моји сарадници контролишу да много не лутам. Уметност је неухватљива ствар и уметници би и требало што више да лебде у небесима, јер што више лебдиш више ти се и могућности отвара. Међутим, да би то било пријемчиво слушаоцима, потребан је и занатски рад, како би на разумљив начин исказао то што имаш да кажеш. У том смислу ја сам веома задовољна трећим албумом, чији је цео први тираж продат малтене без рекламе. Мало сам била запоставила маркетиншки план, јер баш у том тренутку када је требало да промовишем нови албум ја сам учествовала на "Беовизији" са песмом "Бомба".

Присутна си на јавној сцени песмама а не скандалима. Како коментаришеш тренутно стање у домаћој музици?

Много је више оних који се музиком баве зарад личне промоције него из неке искрене унутрашње побуде. Разлог због кога се бавиш музиком суштински одређује твоју музику. Сведоци смо да се ниже прегршт догађаја без суштинског искорака напред и на тај начин се ствара врзино коло из којег многи не умеју да изађу. По мом мишљењу, уметников задатак је да на један естетски начин каже нешто, да наведе људе да мисле својом главом и о стварима које их окружују и о стањима у којима се налазе. Зато је потребно да будеш сањар, ратник светлости. Када мало размислим о домаћој музичкој сцени, то је оно што ми фали данас. Кад тако нешто иоле препознам код неког музичара, ја се одушевим. Иако су у мањини, има уметника чији ми се рад допада. То су "прометеји", људи који не желе да иду линијом мањег отпора, већ се труде да публици пруже нешто квалитетно. И није тачно да нема публике за такав вид стваралаштва. Људи су жељни новина, и наметнута је виртуална прича да је Србија земља народне музике. Генерално, велики је број оних који жуде за нечим другачијим, али можда нису довољно гласни па не долазе до изражаја као ова друга страна.

Отворила си тему народне музике. Шта мислиш о њој?

Наравно, народна музика се доста слуша и једна ствар за људе из фолк миљеа је неоспорна: то су све велики професионалци. Када би се на тај начин приступало послу и у оквиру поп сцене, људи би имали много више могућности да представе свој рад. Нас неколицина који успевамо да изгурамо нешто то радимо захваљујући свом ентузијазму, сањарењу, па док нас снови држе...

Чиме се још бавиш осим музиком и да ли би могла да се бавиш неким другим послом?