Чикашка школа

Влада Србије тражи кредит од ММФ-а, јер је врло успешно избегла светску финансијску кризу – сходно најави које се сећамо као кроз маглу. Ево укратко какво је стање у Америци, где је све почело. Налазим се у Њујорку и читам на сајту „Њујорк тајмса” прогнозу да је врло могуће да ће бити све горе, чак до 2010. Ипак, господин Обама је убрзо затим изјавио у свом обраћању Конгресу, карактеристичном епском поетичношћу: „Ми ћемо обновити, ми ћемо се опоравити и Сједињене Америчке Државе ће изронити јаче него пре”. На крају беседе конгресмени су тражили аутограме, као да им је певао, а не говорио о климавој будућности САД. Пар дана пре овог говора, Бил Клинтон је оптуживао Обаму да је његов став у вези са економијом сувише песимистичкии да би ваљало да пошаље оптимистичку поруку. Ако је веровати цењеном Бобу Вудворту, ситуација није баш „сунчана” и нема смисла улепшавати слику.

Само у јануару нестало је 600.000 радних места, радње се затварају, продаја у великим маркетима се стрмоглавила, а половина родитеља сумња да ће моћи деци да обезбеди жељено образовање на престижним универзитетима. Млади људи са докторатима не могу да нађу никакав посао. Познајем младића који је одбијен на двадесетак осредњих места, иако има докторат са Колумбија универзитета. Господин Таин из Мерил Линча успео је да почетком 2008. потроши1,2 милиона долара на реновирање канцеларије: цар је тепих платио 87.000 долара, колико је платио и две столице. Наставило се са савесним понашањем и до краја 2008, па су се шефови компанија које су пред банкротством возили приватним авионима и уплаћивали скупоцене викенд одморе својим менаџерима од пара које су дали порески обвезници за помоћ економији. Онда не треба да чуди што је нобеловац Пол Кругман најавио да би незапосленост могла да превазиђе 10 одсто.

Нико, понављам, нико, у САД не може да предвиди шта ће се догодити. Американци су могли да ублаже кризу да Клинтонова и Бушова администрација нису омогућавале грађанима да узимају кредите за ствари које нису могли да плате. Ето, то су вајни резултати чувене чикашке школе која је кројила економску политику Трећем свету кроз ММФ. Сада национализују, а саветовали су суседне јужноамеричке земље да спасу економије тако што ће да приватизују све редом, чак и воду. Али на насловнојстрани „Њузвика” од 16. фебруара ове године пише: „Ми смо сада сви социјалисти”. Наравно, ту нема ни „с” од социјализма, али Обама најављује знатно веће учешће државе. Ипак, све се то ради у нади да је ово само један у низу падова који су иначе нормална појава у капитализму. Нада последња умире, а Маркс је и жив.

студент филозофије и филмске режије, Колумбија универзитет, Њујорк