Зашто верујемо у хороскопе, петак 13. и срећне детелине

Да ли својим пријатељима прослеђујете досадне СМС-ове и мејлове у којима вас анонимни пошиљалац уверава да ћете доживети срећу највећу ако то писамце проследите на најмање десет адреса, јесте ли већ заокружили месеце у којима тринаести дан у месецу пада баш у петак и да ли кришом читате хороскопе у новинама у нади да ћете добити одговор на питање да ли вам се планете смеше или вам комете раде о глави?

Ако је веровати професору Ричарду Вајсману, са Универзитета у Хертфордширу у Великој Британији, велика је вероватноћа да сте потврдно одговорили на барем половину ових питања. Истраживање које је урадио овај професор, и у коме је учествовало више од 4.000 људи, открило је да чак 86 одсто људи на свету куца о дрво, 64 процената држи палчеве, свака друга особа на свету не пролази испод мердевина, трећина стрепи од разбијеног огледала, четвртина има страх од броја 13, а исти проценат људи носи амајлију и верује у њена чудесна својства.

О величини сујеверног страха од петка тринаестог илустративно говори рачуница економиста, који су установили да светска привреда сваког петка тринаестог изгуби између 800 и 900 милиона долара, због тога што људи избегавају да тог дана раде ствари које иначе раде. Оснивач Центра за управљање стресом и Института за фобије у Северној Каролини Доналд Досеј наводи податак да само у САД од њега пати између 17 и 21 милион људи.

Страх од броја тринаест етнолози повезују с библијским митом који говори да је Јуда, апостол који је издао Исуса, био тринаести гост на последњој вечери. Каин је убио свог брата Авеља баш у петак 13, а према веровањима из времена старог Рима вештице су се увек састајале у друштву које је бројало 12 чланова. Тринаести члан окупљања био је сам ђаво.

Одговарајући на питање због чега добровољно пристајемо да постанемо одани поклоници бесмисла, психолог Милан Ковачевић објашњава да је у свакодневици испуњеној неизвесношћу и страхом човеку потребно да верује, а оно што му стоји „на располагању” јесте вера у науку и у религију. Међутим, с обзиром на то да наука свој ауторитет заснива на провереним чињеницама, често је немоћна у објашњавању неких појава. А у дефициту научног, људи се окрећу религијском и магијском тумачењу света, које им пружа другу перспективу у сагледавању проблема.

„Вера у хороскопе, фатални утицај петка тринаестог, црне мачке и детелине с четири листа јесте облик магијског мишљења, које је доминантан мисаони образац детета између друге и четврте године живота и за кога је карактеристично уверење да се снажне жеље, артикулисане као говорне формуле или само у виду мисли, морају остварити. Магијско мишљење препознајемо у изрекама типа „Ако нешто довољно снажно желимо, цела васиона ће се уротити да нам испуни жељу” и с тог мисаоног изворишта инспирацију црпи цела астрологија, индустрија тарота и ланаца среће светог Антуна. Осим тога, сујеверје сесматра једном од девет компоненти ауторитарне личности, а проистиче из склоности појединца да одговорност приписује спољашњим силама ван властите контроле”, каже наш саговорник.

Психолози кажу да спортисти спадају унајсујеверније особе на свету и поручују – не верујте спортисти који каже да не верује. И не прекидајте их док мрмљају себиу браду, љубе крстић и траже чарапу коју су носили током последње победе. А енглески таблоид „Мирор” управо је објавио попис најсујевернијих спортиста у историји у коме је прво место припало тенисеру Горану Иванишевићу, који се због низ смешних ритуала на терену и изван њега, налази на самом трону ове лествице.

Наша тенисерка Ана Ивановић никада не гази линије терена и лоптицу пре сервиса удара само једанпут. Мартина Хингис је изјавила да ју је срећа увек напуштала када током мечева није носила беле гаћице. Серена Вилијамс,док побеђује на неком турниру,не мења брусхалтер, аруски тенисер Марат Сафин носи турско „око зла” које му је поклонила сестра како би га заштитила од злих погледа. Борис Бекер је пресваког меча за срећу одвезивао пертле, а Бјерн Борг је на Вимблдонуувек носио исту мајицу, никада се није бријао и није водио љубав све док не би изгубио меч.

Катарина Ђорђевић