Месијева генијалност и кукавичлук Тухела

Да ли је кукавичлук у изменама енглеског селектора Томаса Тухела решио полуфинале Енглеска–Аргентина (1:2)? Или је можда лукава серија колеге Лионела Скалонија допринела великом преокрету? О свему може да се прича и вероватно је да оба питања имају потврдан одговор уз додатак којем нема сумње, а то је генијалштина Лионела Месија.

Прво полувреме је донело велико ништа. По један шут на обе стране, серија прекршаја, лагано провоцирање Аргентинаца на које Енглези нису баш насели. Силовит почетак другог полувремена уз две сјајне интервенције Пикфорда после удараца Алвареза наговестио је жустрину, борбу, нешто што се очекивало на стадиону у Атланти. Још када је Гордон у 55. минуту довео Енглезе у вођство експлозија фудбала је била загарантована.

У главама селектора различите мисли, различите рачунице. Она Тухелова је била погрешна. Убацио је дефанзивце, избацио стрелца Гордона, определио се да више од 30 минута бункером брани своју минималну предност. Рачуница би била добра да је са друге стране била било која друга екипа осим Аргентине. Такав поклон, да не морају да брину о свом голу, да имају лопту у поседу и да имају Месија Аргентина није хтела да испусти.

Непосредно пред друго освежење Пикфорд је зауставио сјајан ударац главом Гонзалеса. После троминутне паузе, Скалони је убацио играче дефанзивног карактера али је напред прераспоредио снаге и почели су минути игре у којој је сваки напад „гаучоса” био ноћна мора енглеске одбране. Повијала се одбрана, напад није ни постојао а Аргентинци су плели мрежу. Две стативе Макалистера, затим бомбе из даљине, па Гонзалес главом. Није било више питање хоће ли Енглези издржати, већ је питање било када ће пасти.

Јер Аргентина је заиграла по принципу „Сви за Месија, Меси за све”. Све лопте су ишле ка најбољем играчу света који је дао све да заигра и у свом трећем светском финалу. Трчао је, дриблао, центрирао... Дао је пас Фернандезу да овај испали ракету према немоћном Пикфорду за 1:1 а у другом минуту надокнаде је слабијом десном ногом омогућио Мартинезу да у скоку главом донесе тријумф „гаучосима”. Многи тврде да је приликом одузимања лопте Спенсу нагазио противничког играча који није могао да испрати. Прекршај није досуђен, ВАР се није огласио. И жалбе Енглеза би можда и пиле воду да кукавичка тактика њиховог селектора није избила у први план.

– Не жалим, не мислим да сам погрешио. Нисмо успели да издржимо, били смо много пасивни после гола. Били смо слабији у скоку, хтео сам петорицу позади. Сада је лако рећи да сам погрешио. Нисмо успели да изађемо из притиска, нисмо могли да задржимо лопту. Можда нам је ово била и најбоља утакмица. Поносан сам на екипу али изгубили смо кључну утакмицу – причао је немачки тренер Томас Тухел.

Има уговор до 2028, али по британској штампи, код куће га чека отказ.

Капитен Хари Кејн је био неприметан:

– Покушали смо да сачувамо резултат, али за овај ниво игре то није било довољно. Разочаран сам, тужан, дали смо све од сене. После нашег гола све се променило, као да их је било више, ређали су се напади. Покушали смо да се одбранимо, али није ишло.

Аргентинци су славили. Није им требао натпис „Малдиви су аргентински”. Биће жестока казна Фифе.

– Када сам видео измене осетио сам крв и тада увек крећемо у напад. Морали смо да нападнемо – рекао је пресрећни Скалони. – Немам речи, ово је за Аргентину. Ови момци ме стално одушевљавају. Имамо атмосферу, упорни смо, не предајемо се. Ово је заслуга играча и финале чекамо да победимо. Уживамо у фудбалу, лако играмо под притиском. Имамо карактер и не бих био љут и да смо изгубили. Невероватан је био преокрет против Египта, али ово је незаборавно. Не знам да ли се у полуфиналу то икада догодило. Невероватно.

Биће Меси и другови и наредних дана у центру пажње. Капитен је имао свој тихи рат са Белингемом, на крају су честитали један другом. Ипак Белингема можда чека суспензија јер је иницирао инциденте после утакмице који су, срећом кратко трајали. И то је био незаобилазни део велике представе Аргентинаца и Енглеза.

Сећање на каду 2007.

Новинари који прате Месија и фудбал пронашли су изузетну причу. Када је имао 19 година и када је почињао велику каријеру у Барселони, 2007. Меси је ангажован да учествује у споту Уницефа и да у пластичној кадици купа шестомесечну бебу. То су радили сви играчи, а новац од продатих фотографија је ишао у хуманитарне сврхе.

Убијен од треме, Меси је некако уз помоћ бебине мајке обавио свој посао. Зашто је то данас важнo? Зато јер је беба у кадици био нико други до Ламин Јамал прва звезда репрезентације Шпаније, екипе која стоји на Месијевом путу до још једног успеха.