Никад не реци никад

Током протекле деценије обожаваоци састава „Фејт ноу мор” оплакивали су распад једног од најутицајнијих, али и најпотцењенијих, рок бендова деведесетих. Поготово због тога што су им бивши чланови овог састава хиљаду пута јасно ставили до знања да повратка на старо – нема! Отуда фанови од силног шока нису знали како да реагују на прошлонедељну вест о поновном окупљању састава „Фејт ноу мор”. Мајк Патон и колеге, како је најављено, одржаће овог лета европску турнеју.

И чланови британског састава „Блур” решили су да после шест година паузе засвирају заједно. Дејмон Албарн и другови већ имају два распродата концерта у лондонском Хајд парку почетком јула, а наступиће и на „Гластонберију”. Нису искључили ни могућност снимања новог албума.

Баш због ових вести, прва лекција коју сваки љубитељ музике треба да научи јесте - никад не реци никад. Уосталом, и чланови група „Полис”, „Ван Хејлен”, „Лимп бизкит”или „Rage Against The Machine” говорили су годинама да од њиховог поновног окупљања нема ништа, па се то, ипак, десило.

Који су то бендови који би требало да се врате на сцену? Амерички магазин „Ролингстоун” има листу жеља, али и разлога због којих је то тешко оствариво.

Оригинална постава америчког састава „Guns`n`Roses” последњи пут наступила је заједно 1993. године у Буенос Ајресу. Упркос жељи фанова да их виде у оригиналној постави, чини се да је зла крв између певача Ексла Роуза и гитаристе Слеша данас још већа. Роузова изјава то само потврђује: „Пре ћемо умрети, него се поново окупити. Колико год то тужно или ружно звучало, ствари тако стоје!”

Чувени британски бенд „Лед цепелин”, после две деценије паузе, окупио се крајем 2007. године. Али, само због једног концерта у лондонској 02 Арени. Иако је током прошле године било много спекулација да ће легендарни бенд одржати још концерата и чак снимити албум, Роберт Плант је одлучио да то не жели.

Култни манчестерски састав „Смитс” публика је последњи пут уживо видела 1986. године у Лондону. Упркос позамашним новчаним понудама да закопају ратне секире, Мориси и Џони Мар већ годинама инсистирају да до тога никада неће доћи. Мориси је то још једном потврдио пре само месец дана: „Не разумем зашто ме људи стално пропитују о окупљању `Смитса`. Нема разлога да задовољавамо нечију носталгију”.

Чланови групе „Пејвмент” нису априори одбацили могућност да засвирају заједно, први пут после концерта у Лондону 1999. године. Стивен Малкмус недавно је изјавио да би волео да „уради нешто мало за десет година”.

За амерички бенд „Саундгарден”, који је последњи пут свирао 1997. године на Хавајима, прича се да између бивших чланова нема никаквог анимозитета, али ни жеље да поново буду на сцени заједно.

Група „System of a Down” растала се после концерта на Флориди 2006. године. Бивши гитариста Дарон Малакијан скоро је рекао: „Ако неко чека нашу нову плочу, умреће чекајући”.

Чувени њујоршки састав „Токинг хедс” распао се 1991. године. После 11 година засвирали су заједно, на церемонији поводом увршћавања групе у „Рокенрол хол славних”. Дејвид Бирн је често понављао да је разлаз међу члановима групе „био гадан” и да су музички они „миљама далеко”.

Британски састав „Кинкс” расформиран је 1996. године, после наступа у Ослу. Певач „Кинкса” Рој Дејвис је пре неколико месеци рекао да би чувени енглески бенд могао да се окупи поново, али само да би снимио нову музику. Турнеју као могућност потпуно је искључио.

Британски састав „Стоун роузис” фанови су у оригиналној постави последњи пут гледали у Редингу 1996. године. Иан Браун и Џон Сквајер током протеклих деценија стално демантују спекулације о окупљању.

Последњи на „Ролингстоуновој” листи јесте бенд „Minor Threat”. Чланови овог састава нису активни од 1983. године, а бивши фронтмен Ијан Меккеј недавно се запитао: „Зашто би ико желео да се окупимо?”

Да тренд поновног окупљања не заобилази ни наше просторе доказују примери „Бијелог дугмета” и „Пекиншке патке”. Бреговић и колеге окупили су се 2005. године да би одржали концерте у Сарајеву, Загребу и Београду, а прошлог лета, на фестивалу „Егзит” публика је била у прилици да после 25 година поново види и чује Небојшу Чонкића и остатак екипе из новосадског панк бенда „Пекиншка патка”. Има и овде група које би обожаваоци волели поново да чују, али је то неоствариво. На пример, „Идоле” за које је њихов оснивач Влада Дивљан пре неколико дана рекао „да је та прича заувек завршена”.

Са друге стране, имамо и неке бендове који се изнова окупљају по ко зна који пут. Британски лист „Гардијан” пише о „различитим инкарнацијама” једног истог бенда. Вишеструке верзије истог, поново окупљеног бенда („Guess Who”, „Jefferson Airplane”), праве велике проблеме, како фановима, тако и концертним промоторима. Обожаваоци америчког бенда „Creedence Clearwater Revival” збуњени су јер не знају да ли да оду на концерт Џона Фогертија или састава „Creedence Clearwater Revisited”.

Песме групе „Бич бојс” изводе три различита бенда, које предводе бивши чланови чувеног калифорнијског састава - Брајан Вилсон, Ал Жардин и Мајк Лав. Која је „права верзија” бенда „War” или групе „Asia”, пита се „Гардијан”. Ово је још очитије када се сетите група које су обележиле педесете или шездесете године. Више се и не зна ко поседује право да наступа под именима „Темптејшнс” или „Дрифтерс”.

Јелена Копривица

---------------------------------------------------

Дејвид Бирн у Београду

Некадашњи фронтмен „Токинг хедса” Дејвид Бирн враћа се у Београд. Бирн ће 8. јула поново наступити у „Сава центру” у оквиру „Самертајм фестивала”. Њујоршки музичар ће на концерту представити два музичка пројекта које је радио са Брајаном Ином – „My Life in the Bush of Ghosts” и „Everything That HappenedWill Happen Today”, као и песме са албума „Токинг хедса”.

Ј. К.