Догодине олакшице

"Прво ред за хлеб, па за зејтин, затим за шећер, а сада за визу. Зар не мислите да као житељи ове земље напредујемо?". Питање које је 27-годишњи Дејан Трбојевић из Новог Сада поставио својој сапатници у дугачком реду испред амбасаде једне европске земље у Београду сажима сву горчину изневерених очекивања његове генерације. Веровали су да ће, кад падне Милошевићев режим и Србија крене демократским путем, бити срушени и зидови којима су се Европа и свет оградили од нас. Али, од октобра 2000. године до данас ти зидови као да су постали још чвршћи, редови за визе дужи, а младићи и девојке из Србије уверени да их Европа – са којом иначе деле исте вредности и културу – не жели чак ни као туристе.

– Кад би нам давали да одемо кад хоћемо и да се вратимо кад хоћемо, све би било другачије. Враћали бисмо се ми. Овако, свака шанса је последња – објашњава 26-годишња Витомирка Требовац из Буковца. Она, Дејан, и још 18 младих аутора из Србије, Црне Горе, БиХ, Македоније и Албаније, победници на конкурсу за "Најбоље приче из реда за визе" Грађанског пакта за југоисточну Европу, имали су прилику да о својим искуствима говоре и на промоцији књиге у Бриселу, Амстердаму и на новосадском "Егзиту". Њихови вршњаци из западне Европе свесрдно су подржали кампању за укидање виза западном Балкану, али званичници још нису били спремни да то учине.

Међународна кризна група упозорила је да "строгом политиком виза ЕУ изазива антиевропска осећања код грађана региона и тиме, уместо да поспеши, гуши жељене демократске реформе и Албанију, БиХ, Македонију и Србију и Црну Гору гура у својеврсни "европски гето".

На "гетоизацију" овог дела Европе неколико пута је упозорила и Европска иницијатива за стабилност, као и Међународна комисија за Балкан (у такозваном Аматијевом извештају), иста оцена је упућена из бриселског Центра за европске политичке студије (ЦЕПС-а), а у више наврата званичницима Уније су се, заједничким апелом да укину "шенгенски зид" према ове четири балканске земље, обратили и државници региона, као и невладине организације. Брисел и даље није одмакао од опрезних обећања.

А онда је ситуација, ипак, почела да се мења.

Добре намере

Дорис Пак, председавајућа делегације Европског парламента за југоисточну Европу, затражила је почетом јула од Европске уније да што пре олакша издавање виза држављанима западног Балкана, оцењујући да "строг и несразмерно скуп визни режим" погађа не само омладину, већ и пословне људе и политичаре. За визне олакшице заложио се и европски комесар за проширење Оли Рен, чија је домовина – Финска – од овог месеца преузела председавање ЕУ. Фински министар спољних послова Ерки Туомиоја изјавио је да младим људима из Србије треба омогућити да путују у земље чланице ЕУ.

Да ли ће они најзад добити ту шансу знаће се до краја месеца: на седници министара ЕУ за правосуђе и унутрашње послове, најављеној за 24. јул, очекује се да ће Европска комисија изаћи са званичним предлогом визних олакшица које би, уколико преговори почну, како је планирано, на јесен, могле да ступе на снагу идуће године. Повластице у виду једноставније, краће и јевтиније процедуре добијања шенгенских виза на дужи период и уз могућност више улазака би, међутим, засад биле ограничене на неке категорије грађана, као што су студенти, спортисти, уметници, млади стручњаци и пословни људи.

Али, и то би, сматрају у Бриселу, требало да буде довољно да увери житеље Србије у добре намере Европске уније, да им покаже да ЕУ не одустаје од својих обећања о "европској перспективи" за западни Балкан, и да помогне реформским снагама у земљи у тешким временима, смањујући антиевропско расположење.

Све ове најаве ипак нису сасвим убедиле овдашњу јавност, која се већ навикла да ЕУ потеже визне олакшице сваки пут кад јој понестану други аргументи да нас увери како је добронамерна, како заиста жели да нам помогне, да нас "награди" за напредак у испуњавању услова које нам је поставила.

Први корак ка "белој листи"

С друге стране, они који се већ годинама залажу да Србија изађе из "балканског гета" сматрају да би ово требало да буде тек први корак ка њеном преласку са "црне" на "белу" шенгенску листу, што значи да би сви наши грађани добили могућност да без поседовања визе бораве на шенгенској територији до три месеца.

Комесар ЕУ за унутрашње послове Франко Фратини сматра да ће се услови за ово стећи тек у поодмаклој фази наших припрема за улазак у ЕУ, односно кад у потпуности испунимо низ стандарда и критеријума који су утврђени посебном уредбом ЕУ из 2002. године. То, поред осталог, значи да морамо успоставити ефикасну контролу граница и зауставити илегалне миграције, закључити уговоре о реадмисији са свим државама чланицама ЕУ, ојачати политичку и економску стабилност у земљи и сузбити корупцију и организовани криминал, усвојити закон о азилу, обезбедити нова, сигурна путна документа; донети закон о странцима... Визни режим према Србији умногоме оптерећује и ситуација на Косову и Метохији. Чак две трећине лица која траже азил у западноевропским земљама су из те покрајине, а Унмик по правилу не спроводи уговоре о реадмисији које је закључила наша земља.

-----------------------------------------------------------

Шта је "шенген"

Шенгенски споразум је документ који су јуна 1985. године у истоименом градићу потписале земље Бенелукса, Француске и Немачке, и, уз Конвенцију о примени овог споразума из 1990. године, чини основу за све прописе ЕУ којима се регулишу питања виза, азила, миграција и контроле граница. Њиме се, поред осталог, уређују услови преласка спољних граница ЕУ, кретање и боравак странаца на територији Уније, сарадња полицијских и правосудних органа у шенгенској зони, успостављање Централног информативног система.

У шенгенској зони су све "старе" чланице ЕУ са изузетком Велике Британије и Ирске, као и Исланд и Норвешка, које нису у ЕУ. Нове чланице ЕУ улазе у "шенген" октобра идуће године. Швајцарска је такође ушла у шенгенску зону, и наши грађани ће тамо моћи туристички да путују са шенгенским визама од идуће године, али већ од 10. јула 2006. држављани Србије са регулисаним боравком у Швајцарској не морају више да траже транзитну шенгенску визу на путу кроз шенгенске земље, као и кроз Словенију.

Услови за добијање шенгенске визе, као и њена цена – 35 евра – исти су за све земље. Иако су министри правде и унутрашњих послова ЕУ у Луксембургу у априлу донели одлуку о повећању цене визе на 60 евра од 1. јануара 2007. године (комесар ЕУ за правосуђе и унутрашње послове Франко Фратини ово је образложио поскупљењем издавања исправа са биометријским подацима), она се неће односити на грађане Србије до 2008. године. Тања Мишчевић, шефовица Канцеларије за придруживање ЕУ Владе Србије, верује да вишу цену виза ЕУ неће применити на грађане Србије ни у 2008. години пошто ће држава у међувремену испунити све неопходне услове како би грађани убудуће у Европу путовали без виза.

Србија је од Европске комисије затражила да се визне олакшице односе на грађане који иду у посету родбини у земљама чланицама ЕУ, ученике и студенте који су добили стипендију или имају позив из земаља које су потписнице шенгенског споразума, затим научнике, истраживаче, новинаре, бизнисмене, државне службенике, спортисте и раднике у култури, активисте невладиних организација, пилоте и авионско особље, возаче камиона и све који се баве транспортом, као и на пацијенте којима је неопходно лечење у иностранству.

Александра Мијалковић

--------------------------------------------------------------------------

А број ципела?

За добијање шенгенске визе потребно је брдо папира. Ево само неких докумената које је потребно спремити пред одлазак у амбасаду:

– формулар захтева за визу

– једна (или две) новија фотографија формата за пасош

– фотокопија пасоша

– претходни пасош

– потврда о запослењу (мора бити наведен датум заснивања радног односа, радно место и месечна примања)

– решење о годишњем одмору

–радна књижица

– здравствена књижица

– обрасци М1-М2

– уверење о упису у матичну евиденцију Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених

– потврда о измиреном порезу

– фотокопија решења о предузећу (за власнике фирми и радњи)

– изводи са рачуна предузећа или делатности (најмање за последња три месеца)

– пензијски чек

– потврда од школе/факултета

– ђачка књижица/индекс

– извод из матичне књиге рођених и документација о занимању оба родитеља

– извод из матичне књиге венчаних (за незапослене супружнике) и документација која се односи на запослење супружника

– документи о поседовању некретнина, други приходи

– изводи банковних рачуна и кредитне картице

– резервација повратне карте или саобраћајна дозвола возила уколико се путује сопственим превозом.

– потврђена резервација хотела, или

– позивно писмо од приватног лица и фотокопија личне карте особе која позива

Потребно је и водити рачуна да у пасошу постоји барем једна потпуно празна страна, јер може да се догоди да путник добије визу за коју нема места, што ће значити вађење новог пасоша. Ова нова процедура за коју је потребно око недељу дана итекако може да доведе у питање полазак у жељену земљу.

С. Д.