Висок "шенгенски зид"

Већина становника Србије имала је прилике да посети земље Европске уније али путем – Travel канала или интернета. Кривац за ова виртуелна путовања није само беспарица, већ и висок "шенгенски зид", који, упркос годинама, памети и физичкој спремности, не успевају да прескоче чак ни млади. Захваљујући онима који не воле зидове, 200 најбољих студената из Србије сутра ће престати да буду део статистике која говори да чак 70 одсто средњошколаца и студената никада није закорачило преко границе.

Иако овај податак којим се најчешће барата у јавности, многи сматрају претераним, разна истраживања рађена последње две-три године казују да је тај проценат ипак врло висок и да су они који су успели да прескоче "шенгенски зид", најчешће одлазили (само) до Грчке.

Оно што је у развијеним земљама Европе карактеристично за младе – обилажење и упознавање страних земаља – за младе у Србији представља луксуз.

Судар жеља и реалности

Како се констатује у најновијој, заједничкој студији Европског покрета у Србији, Цивилног дијалога и КИПРЕД-а, у Србији је осећај изолованости и усредсређености на сопствену средину више изражен него почетком деведесетих. "Осећање маргинализације и недостатак перспективе су посебно изражени међу млађом генерацијом: Европа коју они виде је ограђена шенгенским зидом", наводи се у овој студији.

Иако се број оних који су путовали у иностранство у последње три године повећава, те цифре су много мање од броја путника у прошлости. Рецимо, у 2002. години путовало је само шест одсто становника, годину дана касније 11 одсто, а 2004. године 15 одсто становника Србије.

Тренутни визни режим, као главни разлог због којег не путују у суседне земље, наводи 18 одсто испитаника опште популације у Србији, по 23 одсто студената и експерата и 19 одсто пословних људи. Као главни разлози, уз визе, наведени су недостатак новца (64 одсто), мотивисаност и безбедност.

Индикативан је и податак да од укупног броја испитаника чак 56 одсто никада није путовало у било коју земљу ЕУ, а већина оних који то јесу, чинили су то у прошлости, односно пре 1990. године. Током 2003. и 2004. године само је пет одсто њих имало прилике да види земље ЕУ.

Највише прилике да прескоче "шенгенски зид" имали су експерти и пословни људи. Па ипак, наводи се у овој студији, за оне који имају највише шансе да отпутују виза је играла велику улогу у одустајању од путовања. На пример, готово половина опште популације у Србији, као и 76 одсто академаца, 70 одсто експерата и 54 одсто пословних људи наводи да су планирали да путују у земље ЕУ у последњих пет година, али нису били у могућности. Већина је навела недостатак новца као главни разлог за одустајање од планова, али и визни режим (35 одсто опште популације, 25 одсто студената, 43 одсто експерата и 60 одсто пословних људи).

Како наводе аутори студије, стиче се утисак да управо студенти изазивају највеће подозрење имиграционих власти у западним земљама, па зато академци и имају највише потешкоћа да обезбеде визу.

Поражавајуће податке прикупила је и организација IAESTE која студенте завршних година води на стручну праксу у иностранство. По речима Драгана Вукићевића, директора одбора IAESTE у Србији и Црној Гори, чак 91 одсто академаца који се пријављују на њихове конкурсе никада није било у иностранству, а само око два одсто је путовало у неку другу земљу или су завршили четврту годину гимназије у иностранству.

Шта на ову тему кажу средњошколци, они који тек стичу прва искуства са прикупљањем документације и редовима испред амбасада? Према истраживању Удружења бекпекера (ранац на леђа, пут под ноге) које је обављено међу младима средњошколског и факултетског узраста од ’75 до ’86 годишта, пасош има 62 одсто испитаника. Млади би дефинитивно волели да могу што више да путују. Појављују се одговори ’стално’, ’сваког месеца’, ’два пута месечно’, ’сваког викенда’, али би се велики део задовољио и да путује два-три пута годишње (34 одсто). Било је и 35 одсто оних који би желели да путују 4-10 пута годишње.

Судар жеља и реалности најбоље илуструје податак да су у последњих годину дана испитаници највише путовали – по Србији (42 одсто) и у Црну Гору на море (23 одсто). Преко границе је отишло 35 одсто младих, а најчешће се путовало у Грчку, Мађарску, Турску и Хрватску. На питање где би волели да путују, средњошколци су навели 39 држава. Најчешће су истицали Италију, Шпанију, Француску, Египат и САД.

Политика паметних виза

Слично истраживање, како наводе, прве те врсте међу средњошколском омладином, урадили су сами ученици, будући новинари, окупљени у Омладинској прес-агенцији при Центру за права детета. Млади анкетари су шетали међу ученицима прве и друге године из 11 средњих школа различитог профила.

Како објашњава Александар Губаш, координатор Омладинске прес-агенције, у земљама које сматрају иностранством никада није било 19 одсто испитаних момака и нешто више девојака (24 одсто). До своје 16. године једном или два пута путовало је ван земље 26 одсто ученика и 30 одсто ученица, док је од три до пет пута пасош користило 20 одсто момака и 13 одсто ученица београдских средњих школа.

Слични су подаци и Грађанских иницијатива: више од половине младих старости до 30 година није било у иностранству у последњих пет година. Свега једна четвртина може себи да приушти редован одлазак на летовање, а само ретки себи могу да приуште зимовање и одлазак у иностранство.

Зато и не чуди апел владама ЕУ који се последњих месеци све чешће чује из Србије, да се уведе политикa ’паметних виза’, која отвара границе за омладину, пословне људе и за оне који ће бити кључ за изградњу својих земаља, а затвара их за криминалце. Мање стриктан визни режим свакако би помогао у ублажавању осећаја изолације и олакшао процес европских интеграција у региону.

-----------------------------------------------------------

Срдачно ваша Србија

Сваки студент који се 17. јула отисне у Европу носиће са собом 250 проспеката "Срдачно ваша Србија", на пет светских језика и поделиће их током путовања на највећим европским трговима. На тај начин, 50.000 пута ће најбољи представници наше земље пружити руку пријатељства грађанима Европе и тиме ће промовисати нову, отворену и пријатељску Србију.