Возећи кинеског „теслу”
У сутон пријатних средњих фебруарских температура делегација Филмског центра Србије стигла је из Пекинга возом великих брзина у Хефеи, главни град некада пољопривредне, а сада високоразвијене источне кинеске покрајине Анхуи. Пред раскошном Јужном железничком станицом, једним од четири главна саобраћајна чворишта источне Кине (уз Шангај, Ханџоу и Нанкинг), као знак добродошлице чекала су два нова спортско-теренска НИО ES8 СУВ, званична возила „Недеље српског филма у Кини”.
То што је за делегацију из Србије НИО користио свој у свету препознатљив предводнички модел, који се према кинеским изворима често примењује и у дипломатском протоколу током државних посета и међународних догађаја, говори о срдачности односа двеју 7.500 километара удаљених земаља и нивоу сарадње њихових култура. Био је то и приказ производа кинеске високе технологије за српску и европску јавност.
НИО ES8, тежак 2,5 тона и дугачак 5,3 метра, зову „дневна соба” на струју. ES8, луксузни СУВ, са шест или седам седишта, нуди велики простор, врхунску удобност, десетине додатака и узбудљиво искуство вожње.
Укупна максимална снага НИО ES8 треће генерације је 520 kW, а двомоторни систем развија око 697 коњских снага и 700 њутнметара вучне силе мотора. Тако брзину од 0 до 100 километара на сат достиже за непуне четири секунде.
Шангајску компанију НИО, чији су кључни погони у Хефеију (па су можда и зато модели ES8 додељени делегацији из Србије), често називају „кинеским ’Теслом’”. Истакнути кинески произвођач електричних возила, основан 2014. године, један је од водећих играча у глобалној индустрији електричних возила (ЕВ).
Технолошки драгуљ у најновијој генерацији доноси невероватну удобност. Аутомобил има ваздушно огибљење које „чита” пут испред себе (иначе квалитетан и у сеоским подручјима око Хефеија) и прилагођава „тврдоћу” у милисекундама.
НИО се истиче и иновативним приступом паметним аутомобилима и развојем напредних помоћника високе технологије. Сапутник у ES8 је НОМИ, мали „робот” на инструмент-табли. Тај сапутник заснован на вештачкој интелигенцији (ВИ) беспрекорно поступа пошто му кажете да вам отвори прозор, пусти музику или на седишту укључи масажер за леђа и ноге. У разговору је паметан и духовит.
За разлику од класичних виртуелних помоћника, НОМИ је физички робот у облику мале кугле с „главом” и „лицем”. Дизајниран је да опонаша људску емоционалну интеракцију – окреће се ка особи која говори, прати покрете, успоставља контакт очима и реагује изразима лица. Управља функцијама као што су клима, навигација, медији и светла, памти склоности корисника и реагује у зависности од ситуације.
НОМИ-ја непрестано усавршавају путем бежичних софтверских ажурирања (over-the-air). До сада је прикупио више од 2,7 милијарди интеракција с корисницима. Име НОМИ потиче од енглеског израза „Know Me” („Упознај ме”), што симболизује „разумевање” корисника.
НИО је усред величанственог пута ауто-индустрије у НР Кини који траје 70 година, односно од нуле до светског лидерства. Све је почело 13. јула 1956. године, силаском са монтажне траке првог камиона марке „ђефанг” („ослобођење”). Прошле године први кинески аутомобилски бренд заузео је челно место на једној светској ранг-листи продаје, пошто је продаја електричних аутомобила компаније БИД (BYD) достигла више од 2,2 милиона возила и претекла „Теслу”.
Када се Кина, предвођена „великим крманошем” Мао Цедунгом, 1. октобра 1949. „усправила”, аутомобилска индустрија у тада најмногољуднијој земљи света практично није постојала. Четири године касније, у североисточном граду Чангчуну постављен је камен темељац прве фабрике аутомобила.
Производњом првог модела „ђефанг ЦА10” окончана је историја у којој Кина није производила моторна возила. Новорођена индустрија постала је главни покретач националне економије и одбрамбене изградње.
Први домаћи аутомобил „донгфенг ЦА71” („ветар истока”) рођен је 12. маја 1958. Председник Мао, после пробне вожње, радосно је изјавио: „Добили смо аутомобил који смо сами направили.” Потом су пристизали премијум аутомобили „хонгђи” („црвена застава”). На многим местима отворене су фабрике аутомобила које су формирале индустријску структуру.
Реформе и отварање од 1978. дали су нови замах аутомобилској индустрији. У окружењу отворености, између осамдесетих година 20. века и прве деценије 21. века, уследили су изградња капацитета, преображај и сустизање иностранства.
Почела је и сарадња с иностраним партнерима ради заједничких улагања. Заједничким пројектима као што су „Пекинг Џип” и „Шангај Фолксваген”, покренут је подухват „тржиште за технологију”. Уведене су напредне технологије и стицано менаџерско искуство. Успостављен је и прелиминарни систем добављача.
Почетком 21. века појавиле су се приватне аутомобилске компаније попут „Гелија”, „Черија” и „Великог зида”. Самосталне компаније давале су изузетан допринос независном истраживању и развоју.
Важна прекретница уследила је 2009. Производња и продаја аутомобила у НР Кини надмашиле су резултате у Сједињеним Америчким Државама. НР Кина је постала највеће тржиште нових аутомобила на свету.
Период од 2010. до данас одликују лидерство и изврсност аутомобилске индустрије НР Кине, што је омогућило свеобухватно вођство у ери нове енергије. Тада је Кина изабрала сопствени енергетски пут и реализовала принцип „промене траке и претицања”.
Нова стратешка шема примењена је од 2001. и ЕВ су укључена у велике националне пројекте. Више од 2,2 билиона америчких долара уложено је у субвенције и инфраструктуру, што је омогућило најкомплетнији ланац производње нових ЕВ на свету.
У 2025. je аутомобилска индустрија Кине заузела најмање три „позиције број један у свету”. Производња и продаја аутомобила износиле су 34,4 милиона возила. Прво место 17 година заредом. Продаја нових ЕВ достигла је 16,49 милиона аутомобила, што је више од 60 одсто светског обима. Извезено је 7,098 милиона јединица – прво место три године заредoм.
Током 2025. такође кинеске марке аутомобила достигле су врхунац. Први пут су глобалном продајом од скоро 27 милиона аутомобила постале лидер у свету, надмашивши Јапан.
Укупно шест кинеских аутомобилских компанија ушло је међу првих 20 у свету по продаји – БИД на шестом, а „Гили” на осмом месту. Поврх тога, у „Извештају о аутомобилским иновацијама за 2026. годину” немачког Центра за управљање аутомобилима (CAM), БИД први пут предводи светску ранг-листу.
Сада унутар кинеске ауто-индустрије влада краткорочни опрезни оптимизам. Кинеско удружење аутомобилске индустрије предвиђа да ће укупна продаја аутомобила у 2026. бити незнатно повећана, али унутар тога знатно више нових енергетских јединица. Очекује се да ће годишњи извоз премашити 10 милиона возила.
Дугорочни тренд је очигледан. Електрификација, дигитализација, интелигенција и глобализација главни су покретачи развоја индустрије. Аутомобилске компаније усредсредиле су се на конкуренцију за вредност производа, технолошке новине и могућности брендираних система.
Од „Ослобођења” и „Донгфенга”, рођених на пустари, до нових ЕВ која се брзо шире светом, пут до успона кинеске аутомобилске индустрије јесте историја борбе од нуле, од слабог до снажног. Кључ успеха је правовремено коришћење историјске могућности преласка на нове изворе енергије, уз ослањање на комплетан производни ланац, континуиране технолошке иновације и постизање брзог развоја.
Данас се кинеска аутомобилска индустрија креће од „пуштања производа у продају” до нове фазе „пуштања читавог система у продају”. Њен глобални утицај наставља да се шири.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


