Србија не прихвата сва решења ММФ-а

Председник Србије Борис Тадић изразио је очекивање да ће са Међународним монетарним фондом бити постигнут стендбај аранжман, који би подразумевао већи износ финансијске помоћи за јачање девизних резерви Народне банке Србије.

Тадић је упозорио да морамо бити спремни на услове које ће поставити представници ММФ-а за постизање стендбај аранжмана и додао да ће Србија прихватити решења која су политички и друштвено одржива.

У паузи економског форума на Копаонику, Тадић је новинарима рекао да ће у петак, 6. марта, присуствовати састанку економског тима владе, на челу са премијером Мирком Цветковићем, на којем ће бити договорена платформа за преговоре са ММФ-ом, а који би требало да почну 15. или 16. марта.

Сумирајући утиске са економског форума, Тадић је рекао да је у разговору са привредницима чуо њихове жалбе на неликвидност привреде, а од трговаца је чуо замерке на високе марже и спорост у реализацији наплате, као и на скупе кредите за пословање. Тадић сматра да ниједна мера у смислу смањења финансијског оптерећења по државу није идеална у овом моменту. – Веома је важно да притисци на државу буду разведени на промишљен начин да одржимо стабилност и да издржимо ову кризу. То данас свака земља ради – истакао је председник.

Србија се суочава са кризом као и свака друга држава у свету, али уз све то има и додатни проблем привреде која није реструктурисана, оценио је Тадић.

Председник Републике је истакао да Србија још није повукла средства од међународних финансијских институција, што речито говори о томе да је Србија имала унутрашње капацитете да одбрани постојећи ниво економије. Међутим, као и свака друга економија у кризи, ни српска неће моћи даље без помоћи са стране, а она није бесплатна већ кошта, подсетио је Тадић и нагласио да грађанима то треба отворено рећи. – Налазимо се у једном прелазном времену и прави је изазов бити у таквом раздобљу – казао је Тадић и додао да је његов посао као председника државе да доноси тешке одлуке. – Ја ћу то радити и апсолутно ме не занима каква ће ми бити популарност на крају овог посла – истакао је Тадић, упозоравајући да ће за оно што се не учини данас, сутра вероватно бити касно.

Тадић је оценио да би у овом моменту требало размислити о инвестицијама у областима у којима ће донети корист за будуће генерације, а то су пољопривреда, енергетика и инфраструктура. У тим областима се може запослити велики број људи, а задужење код банака и међународних финансијских институција значиће велику корист за неколико будућих генерација, закључио је Тадић.

А потпредседник владе Божидар Ђелић оценио је да не би требало смањити плате и пензије у оквиру мера штедње због економске кризе. –– Смањење плата и пензија додатно би смањило куповну моћ становништва, чиме би била угрожена и српска привреда, јер грађани највише купују домаћу робу – рекао је Ђелић другог дана бизнис форума на Копаонику.

Додао је да за привреду не би било добро ни да се повећава порез на додату вредност, да би се тиме увећали буџетски приходи који су у прва два месеца ове године због смањења увоза мањи него у истом периоду прошле године.

Ђелић је истакао да ће учесници форума својим предлозима практично учествовати у припреми додатног пакета социјалних мера за ублажавање последица економске кризе.

Финансијска помоћ Европске уније Србији за превазилажење последица кризе, како је додао, највероватније се може очекивати тек 2010. године и биће подршка буџету за идућу годину.

Поводом предстојећих преговора Србије са Међународним монетарним фондом о склапању новог аранжмана, најављених за средину марта, Ђелић је истакао да ће основ за те преговоре бити стање јавних финансија Србије у првом тромесечју ове године.

Уочи тих преговора, како је најавио, представници Владе Србије ће, у петак, 6. марта, заједно са гувернером Народне банке Србије Радованом Јелашићем разматрати стратегију развоја и економске планове у овој години. Са ММФ-ом би Влада Србије требало да усагласи процену стопе привредног раста Србије у 2009. години, а према оцени Ђелића, она ће бити ближа нули него раније процењеној стопи од 3,5 одсто.

Из пословних и стручних кругова стижу реакције поводом информација које су се чуле на Копаонику првог дана.

Неуређено тржиште, висок степен сиве економије и јавна потрошња оптерећују економију и борбу против кризе, оценио је у изјави Танјугу председник Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић. Према његовим речима, држава нема ни визију ни стратегију развоја па је очигледно и да се „морамо вратити на почетак и градити уређено тржиште”. – Свака од владиних мера је само кредит за сређивање кабине на потонулом броду. Мере немају никаквог ефекта ако не постоји извозна стратегија и уређено тржиште. Иницираћемо да се на скупштинском одбору за финансије и привреду расправља о економској кризи и да понудимо своја решења влади. Асоцијација ће са синдикатима извршити све облике легалног притиска јер је „догорело до ноката” и крајње је време да се предузму конкретни потези – рекао је Кнежевић, иначе власник компаније „Модус”.

Он је објаснио да ће то удружење тражити да се смање порези и доприноси за 20 одсто, као и да се законски уреди да се за толико повећају плате. – Тражићемо и да се хитно крене у борбу са сивом економијом и црним тржиштем – казао је Кнежевић.

А стручњаци Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) оценили су да је привреда Србије већ ушла у рецесију. Сарадник ИЗИТ-а Саша Ђоговић изјавио је на конференцији за новинаре да се то види по паду индустријске производње у претходна три месеца и паду спољнотрговинске размене, поготово извоза. – У претходних шест месеци забележен је пад прилива домаћих извозних поруџбина, а очекује се пад и у наредном периоду – рекао је Ђоговић.

Према његовим речима, ове године не треба рачунати на раст бруто домаћег производа јер се очекује да ће бити смањен и до пет одсто у односу на прошлу годину. – Главни удар кризе још није наишао и наредни месеци ће бити још тежи за српску привреду – рекао је Ђоговић, додајући да анкета у 200 предузећа коју ради ИЗИТ показује да 51 одсто привредника очекује пад привредне активности.

Он је оценио да је Србија принуђена да уђе у аранжман са ММФ-ом јер постоји висока неликвидност, али да је потребно имати добар план како та средства искористити.

Према речима Ђоговића, потребно је драстично смањење постојећег буџета за око 20 одсто, смањење плата у јавном сектору и смањење запослених у администрацији, а пензије треба замрзнути или чак и смањити. – Треба укинути канцеларију за НИП, јер је њена сврха управо подстицање јавне потрошње и смањити или укинути субвенције у неким областима – објаснио је Ђоговић.

У. Е. Р. и агенције

-----------------------------------------------------

Мере владе добре, али недовољне

Индустрија машина и трактора из Београда сматра да су мере владе са субвенционисање каматних стопа за куповину трајних потрошних добара добре, али да нису довољне да би тржиште пољопривредне механизације реаговало на одговарајући начин.

– ИМТ свакодневно добија упите за кредите, али ми немамо јасна упутства о њиховој реализацији. Сигурни смо да би се велики број пољопривредника одлучио за зајмове, јер је механизација у просеку стара и по 20 година, наводи се у саопштењу ИМТ-а и додаје да би било добро и то да држава регресира део кредита и на тај начин помогне домаћој индустрији.

У ИМТ-у такође сматрају да би за пласман пољопривредне механизације било добро да се, привремено, у овој и следећој години, за поједине категорије машина смањи ПДВ на осам одсто.

Ј. А.

----------------------------------------------------

Једна продаја не решава кризу

Александар Влаховић, некадашњи министар за привреду и приватизацију, сматра да једна велика приватизација не би могла да омогући Србији превазилажење последица економске кризе. – Ефекат те приватизације је исти као када бисте се данас задужили у том износу. А Србија има простора за задуживање. Њен јавни дуг је мањи од 30 одсто – рекао је Влаховић.

Он каже да је питање шта ће се десити са тим парама које се буду реализовале кроз приватизацију и кроз задуживање. – Сигурно је да ми немамо права да данас пегламо тај небаланс или неравнотежу у платном билансном плаћању на начин да смањимо потрошњу. Ми морамо да финансирамо капиталне објекте, ми морамо да улажемо новац у капитални развој – сматра Влаховић.