Зелене зграде

Еколошке или популарно назване „зелене зграде”  уклапају се у природну околину – не уништавају вегетацију на земљишту градње, а посечено растиње надокнађује се новим. Током пројектовања и градње води се рачуна о материјалу, коришћењу обновљивих енергетских извора и ефикасности свих енергетских уређаја у објекту.

Енергетска криза која је почетком године уздрмала Европу и велико трошење енергије у САД, главни су разлози зашто се, у развијеним државама света, гради све више оваквих здања која „штеде” енергију. Професор Др. Бранислав Тодоровић, стручњак за енергетска питања, недавно је предводио делегацију Друштва за грејање, хлађење и климатизацију Србије на конгресу Америчке асоцијације, која постоји више од 100 година. Он подсећа да је директивом Европске уније о енергетској ефикасности грађевинских објеката предвиђено смањење потрошње за 30 одсто.

– Свака зграда, још у фази пројектовања, мора да има, прорачуном потврђени, податак о годишњој потрошњи енергије за грејање или хлађење. А када објекат буде изграђен, контролише се урађено и издаје сертификат потрошње. На старим, постојећим зградама, овакав сетификат је обавезан ако се зграда продаје или издаје новом кориснику – истиче Тодоровић. 

У дискусији се потврдило да многе земље ван Европске уније граде што више енергетски ефикасних објеката, али и да ЕУ финансира и форсира реализацију оваквих пројеката и коришћење обновљивих извора.

За разлику од света, у Србији се није много одмакло од почетка, каже Тодоровић и додаје да и не може много да се урадити ако надлежна министарства нису ангажована и усаглашена у раду.

– Када је реч о енергетској ефикасности, одрживом развоју, примени резултата домаћих истраживања посебно из националног програма Министарства за науку, онда мора да се укључи ресор грађевинарства који је у надлежности Министарства за инфраструктуру, уз подршку Министарства за рударство и енергетику. Да би све то успело, низ нових стандарда које је ЕУ донела треба да се прихвати и прилагоди нашим условима. То би био прави пут – наглашава Тодоровић.

-----------------------------------------------------------

„Зелене” зграде – спас за планету

Висећи вртови, пумпе које покреће ветар, систем прикупљања кишнице, соларни панои од специјалног стакла које пропушта сунчеву светлост, а уједно штити од штетних зрака, неки су од атрибута штедљивих објеката. Архитекте постају ривали када је посреди конструисање еколошких грађевина, а „ зелене” грађевине, мало по мало, „ничу” свуда – У Абу Дабију, Њујорку, Паризу, Риму, Хонг Конгу, али и код нас.

Уједињени Арапски Емирати ускоро ће добити веома необичне еколошке зграде – једна је у облику два, један на други наслоњена, таласа, док друга подсећа на коцку. У случају прве, изложеност сунцу повећана је захваљујући форми која, уједно, и штити од неповољних струјних кретања. Специјално стакло ове грађевине има својство изолатора, али и рефлектора светлости, док се штедња енергије у другој остварује захваљујући унутрашњим вртовима, као и соларни паноима.

Коцкасти облик имаће и„Sky Village”, зграда са хотелом на врху, у Копенхагену (Данска). Предвиђено је да многи апартмани ове 116 метара високе зграде поседују и сопствени приватни врт.

Соларни панои, пумпе које покреће ветар, отворени врт на врху зграде, атрибути су еколошког пословног простора, необичног назива (и облика) – „Јаје”, који ће, следеће године, да буде изграђен у Индији.

Нова штедљива кула нићи ће и у облацима Мајамија – „Cor building”. Скелет у облику многобројних отвора замишњен је тако да пропушта сунчеву светлост. Торањ „Vauxhall Sky Gardens” од 130 метара, са становима, канцеларијама и пространим унутрашњим вртовима обрадоваће становнике Лондона.

Енергетска кула у Паризу привлачиће оригиналношћу захваљујући тоталној провидности соларних паноа. То значи да са спољне стране сви могу да виде вртове, али и људе који ту раде. Еколошка је због система вентилације који је уграђен у соларне плоче, али и најсавременијих технолошких достигнућа када је посреди осветљење.