Диже ли „плава пилула” спортисте

Ефекат „вијагре” у врхунском спорту већ дуже време је предмет дебате. Основна недоумица око које се ломе копља је тачан одговор на питање: диже ли „плава пилула“ и такмичаре, тј. помаже ли им при постизању бољих резултата?

Првобитно замишљена као лек за срце (омогућава крвним ћелијама да добију више кисеоника), „вијагра” је врло брзо планетарно постала чувено средство за бољу потенцију. И док се у „креветским надметањима” зна њена намена, остали спектар дејства све више је на удару разних испитивања.

Код спортиста, теоретски, она може да послужи за повећавање снаге срца, приликом транспорта кисеоника кроз крв, као медикамент и за прикривање деловања стероида изазивача импотенције и за подстицање самопоуздања.

– Ако више кисеоника стиже у мишиће, то значи да имате више енергије и можете да постижете боље резултате. Нека је реч и о само десетпостотној помоћи, ето предности за неког такмичара – рекао је Ендрју Мекалок, специјалиста сексолог са Медицинске школе Универзитета Њујорк. – „Вијагра” највише може да помогне атлетичарима – тркачима, бициклистима и скијашима, спортовима у којима су самопоуздање и брзина кључне ствари.

На прошлогодишњим Олимпијским играма у Пекингу, у узорцима урина многобројних учесника, пронађени су трагови „вијагре”.

– Она није забрањена, али ако дође на негативну листу, будите сигурни да ћемо је лако открити – каже Кристијан Арост из главне лабораторије Светске антидопинг агенције (ВАДА) у Монтреалу.

ВАДА ће коначну пресуду о томе да ли „вијагра” даје предност спортистима донети у септембру. Евентуална забрана и додавање њеног имена на листу забрањених супстанци важили би од 2010.

Светска антидопинг агенција је 2008. финансирала истраживање како би утврдила учинак деловања „вијагре” на нивоу мора и на великим надморским висинама, као и приликом вожње бицикла у проветреној и загађеној просторији.

Услови „загађене средине” су посебно занимљиви баш због могућности „вијагре” да помаже спортистима при дисању, поспешујући рад плућа у „контаминираном окружењу”.

Играчи лакроса (спорт популаран у САД нарочито међу високошколарцима, налик је на хватање лептира са мрежом на штапу, само што се хвата лопта и убацује у гол) Меривуд универзитета узимали су вијагру одређено време и били део експеримента. За узврат ВАДА им је платила школарину, а резултати се ускоро очекују.

Чувени амерички Стенфорд универзитет је у свом испитивању 2006. симулирао услове средине на 3.300 метара надморске висине. Једна група бициклиста користила је „вијагру”, друга не. Закључак: у трци на 10 километара, они са „набубрелим шортсевима” постизали су 40 одсто боље резултате.

Иако ВАДА није изрекла коначни суд, на прошлогодишњој бициклистичкој трци „Око Италије” из каравана је елиминисан возач Андреа Молета пошто је полиција у возилу које га је пратило пронашло 82 „плаве пилуле”.

Немачко истраживање из 2004. показало је да је „вијагра” користила алпинистима приликом успона на Монт Еверест.

– Научно је једино доказано да „вијагра” помаже спортистима на великим висинама, али је тешко замислити фудбалски меч на Монт Евересту – мишљење је Едуарда де Розе, председника Медицинске комисије Пан-Америчке спортске организације (ПАСО).

Анкета коју је спровео лист „Дејли њуз” показала је да је „вијагра” 2008. била изузетно популарна у свлачионицама америчких професионалних клубова.

Изјава Виктора Контеа, оснивача по злу чувене лабораторије „Балко” („тренирао” је кажњене атлетичаре Мерион Џонс, Тима Мотгомерија, Двејна Чемберса...) „да вијагру користе сви његови штићеници” можда је и најбољи сигнал да се целом проблему приђе најозбиљније.

Недавно је енглески лист „Дејли телеграф” уочи меча Купа Либертадорес између Палмеираса и Гремиа, који је требало да се одигра на великој надморској висини, пренео речи играча ова два клуба да им „вијагра не треба јер су они – бразилски фудбалери”.

– Не може она да помогне, узмете стара кола, повећате резервоар, али мотор остаје исти – рекао је Клаудио Палањели, доктор Палмеираса.

Ратко Павловић