НИНА МУДРИНИЋ

У протеклом периоду свако од нас, барем једном, нашао се у реду за визе испред неког конзуларног одељења. Изашли смо из тешког периода. И никоме није лако да прихвати промене. Није реално претпоставити како је интерес Европске уније да забрани улаз у своје земље. Ничији интерес није у забрани. Интерес постоји само у слободи свега, па и кретања. У циркулацији људи и њихових идеја.

Нажалост, поражавајући су подаци најновијих истраживања који кажу да 49 одсто становника Србије никада није путовало у иностранство. Још је више застрашујуће када се та слика фокусира на студентску популацију. Један од разлога таквог стања јесте у ограниченој платежној моћи. Оштар визни режим само је додатни проблем са којим се они суочавају. Појављује се једна нелогичност. Онима од којих се очекује да трансформишу своја друштва подиже се висока рампа за улазак у Европску унију. Самим тим онемогућава им се да се боље упознају са европским мерилима и системом вредности.

Моја путовања су везана за европске земље, али ишла сам и даље. Била сам и у Русији, земљи великог простора. Какви су њени капацитети схватила сам тек када сам отпутовала тамо. Куба ми је, такође, велико откриће. Моји позитивни импулси везани су и за Француску, Италију.

Оно што ме је највише радовало, ширило видике у тим сусретима јесте наслеђе, цивилизација и култура тих народа. Ниједан човек, колико год да је његово опште образовање, није у прилици да спозна то искуство без путовања. Не може литература да дочара стварни живот. Прелазак граница сопствене земље битан је нарочито за младе људе. На тај начин пружа им се прилика да открију нови свет. Сусрет са Мароканцем на Трафалгар скверу мења њихову свест, менталну структуру. Најлакше се тако бришу етичке и верске предрасуде, разбијају друге баријере. Упознајући друге, ми, заправо, спознајемо и себе саме.

Пред младима Србије, нажалост, шенгенски зид се уздиже као још једна тешко премостива тврђава. Како га срушити, том анализом баве се многи. О томе треба да се брине наша држава, али да размисле и дипломатска представништва у земљи. Визни систем ће у будућности морати да се промени и олабави своје стеге. Зато је важно имати поверења у младе нараштаје са ових простора. Омогућити им, без административних компликација, да путују што више. Јер, веровати у њих значи имати поверења у започете демократске процесе.