Наслеђивање пореске обавезе

Неизмирене пореске обавезе прелазе на наследнике, али само у оквиру вредности наслеђене имовине. То значи да наследници наслеђују не само имовину већ и дугове оставиоца, али те дугове плаћају само у границама вредности наслеђене имовине.

На пример, уколико оставилац приликом купопродаје непокретности није платио порез на пренос апсолутних права, обавеза прелази на наследнике, заједно са преласком својине на предметној непокретности. Тада је наследник, и у случају да је ослобођен пореске обавезе на наслеђе, у обавези да исплати неизмирену пореску обавезу оставиоца, и то по стопи која важи у моменту подношења пореске пријаве надлежном органу.

Уколико има више наследника, они дуг наслеђују сразмерно свом уделу у наслеђу, и то у моменту прихватања наследства. Када наслеђена имовина није довољна да се намири дуг, ненамирени део пореског дуга се отписује. Уколико оставилац нема наследника, или се ниједан од наследника није прихватио наслеђа, оставиочева обавеза се гаси.

У случају пословно неспособног физичког лица и у случају одсутног физичког лица коме се не зна пребивалиште, пореску обавезу испуњава заступник, и то из имовине пореског обвезника. Ако та имовина није довољна да се намири дуг по основу пореза и споредних пореских давања, ненамирени део дуга се отписује.

Ако лице постане пословно способно, на пример када се ради о малолетнику који постаје пунолетан, или се порески обвезник појави, решење о отпису пореског дуга се укида, али не обрачунава се камата за период од дана када је ненамирени порески дуг доспео до дана када су разлози престали.